Талачка криза у истражном затвору у Ростову на Дону
Талачка криза у истражном затвору у Ростову на Дону догодила се јутра 16. јуна 2024. године у Ростову на Дону, Ростовска област у Руској Федерацији. Оканчана је упадом специјалних јединица у затвор, ослобађањем талаца и елимисањем нападача који су били повезани са Исламском државом.[1]
Док догађаја[уреди | уреди извор]
У три сата ујутру 16. јуна шест затвореника је побегло из ћелија. Разбили су прозорске решетке, спустили се низ конопац са 3. и 4. спрата, овом приликом је један од њих је пао и сломио руку. Груписали су се, наоружали ножевима и палицама, а потом напали млађег инспектора Виктора Кончакова и узели га за таоца. У при мах се претпостављало да су затвореници на овај начин дошли и до ватреног оружја, али је то накнадно оповргнуто.[2]
Телеграм канал "База" је први објавио информацију о талачкој кризи у ростовском затвору, да би она затим била потврђена и од стране надлежних органа.
У међувремену је начелник оперативног одељења федералне казнено-поправне службе за Ростовску област, потпуковник Александар Богма, узет за таоца након што је отпочео преговоре са затвореницима. Током поменутих преговора су затвореници тражили да им се обезбеди аутомобил, оружје и слободан излазак из затвора.[3]
Током талачке кризе су објавили неколико видео снимака у којима су тврдили да су чланове организације Исламска држава, забрањене у Руској Федерацији.[4]
Акција специјалних снага[уреди | уреди извор]
Неколико часова након почетка талачке кризе, око 11:00, специјалне снаге Федералне казнено-поправне службе започеле су упад у истражни затвор. Као резултат ове акције, која је трајала свега 3 минута, ослобођени су таоци и ликвидирано пет нападача, док је један тешко рањен.[5][6][7]
Нападачи[уреди | уреди извор]
Тројица терориста - Шамил Акијев, Тамерлан Гирејев и Азамат Цицкијев - планирали су да 2023. године да дигну у ваздух зграду Врховног суда Републике Карачајево-Черкезијe. Међутим, службеници ФСБ су успели да спрече терористички напад. Приликом хапшења код њих су пронађене све потребне компоненте за израду експлозивне направе, као и ватрено оружје, укључујући митраљез и два ПМ пиштоља. У марту 2023. осуђени су на по 18 година затвора строгог режима.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Russian forces storm a detention facility to rescue staff taken hostage, killing hostage-takers”. Washington Post (на језику: енглески). 2024-06-16. ISSN 0190-8286. Приступљено 2024-06-24.
- ^ „Yandex”. dzen.ru (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-24.
- ^ „Захватившие заложников в ростовском СИЗО требуют автомобиль и свободный выезд”. 16. 6. 2024.
- ^ „Russian forces kill Islamic State-linked hostage takers at detention centre”. 16. 6. 2024.
- ^ „Hostage drama unfolds at Russian custody centre”. www.bbc.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-24.
- ^ sso.passport.yandex.ru https://sso.passport.yandex.ru/push?uuid=d72f4fb3-25e8-40b7-ace6-5352d013f3e1&retpath=https%3A%2F%2Fdzen.ru%2Fa%2FZm7Cvmt4bSiwZMv6%3Fis_autologin_ya%3Dtrue. Приступљено 2024-06-24. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ „СМИ: выживший захватчик ростовского СИЗО пришел в сознание, его допросили”. Коммерсантъ (на језику: руски). 2024-06-21. Приступљено 2024-06-24.
