Терористички напади у Дагестану (2024)
| Терористички напади у Дагестану 2024 | |
|---|---|
 Синагога Куле-Нумаз која је прва била на мети напада | |
| Место |  Русија, Дагестан - Дербент, Махачкала |
| Датум | 23. јун 2024 ~18:00 – ~23:00 |
| Мета | Православне цркве, синаноге и полицијски пунктови |
| Врста напада | Тероризам |
| Оружје | Аутоматске пушке, молотовљеви коктели |
| Убијено | 27[1] (укључујући нападаче) |
| Рањено | 45[2] |
| Организација | Исламска држава |
Терористички напади у Дагестану (2024) односе се не на нападе који су 23. јуна 2024. године извршени на 2 цркве, 2 синаноге и полицијске пунктове у дагестанским градовима Дербенту и Махачкали у Русији.
Као резултат напада 2 синагоге су запаљене, а 2 цркве оштећене. Убијено је најмање 15 припадника снага безбедности и 4 цивила, укључујући и протојереја оца Николаја Котелникова. У Дагестану је уведен режим противтерористичке операција, а на улице распоређена војна техника.[3]
Позадина
[уреди | уреди извор]Регион Северног Кавказа у Русији је уплетен у сукобе од распада Совјетског Савеза. Ово подручје претежно насељено муслиманима и доживело је два велика рата која су укључивала сепаратистичку чеченску републику од 1994. до 2000 године.[4]
Након чеченских ратова, серија терористичких напада и сукоба између руских безбедносних снага и исламистичких снага је настављена.
Од 2017. године, на Северном Кавказу је поново дошло до оживљавања насиља које се п[5] риписује Исламској држави. Организација је 2015. објавила да је успоставила „огранак“ на Северном Кавказу.
Током 2023. године на северном Кавказу су избили велики антисемитски немири.[6][7] У марту 2024. године, у терористичком нападу на дворану Крокус у Москви, погинуло је 145. људи. Одговорност за овај напад је преузела Исламска држава.[8]
2019. године у центру Дербента подигнут је споменик пријатељству три религије, чему су присуствовали: рабин, свештеник и имам. Православни свештеник био је настојатељ дербентске православне цркве Покрова Пресвете Богородице Николај Котелников, који је 5 година касније убијен у нападима.[9][10]
Припрема напада
[уреди | уреди извор]Терористи су припремали терористичке нападе око месец дана — од средине маја 2024.[11]
На дан напада координирали су своје акције у затвореном интернет разговору за шест особа. Нападачи су у групном разговору поставили и фотографију пројереја Протојереја оца Николаја Котелникова, претпоставља се да је он био прва и конкретна мета нападача.[12]
Ток догађаја
[уреди | уреди извор]Дербент
[уреди | уреди извор]Синагога Келе Нумаз
[уреди | уреди извор]Око 17:50 извршен је напад на синагогу Келе-Нумаз, отворену 1914. године, у улици Таги-Заде.[13]
Након антисемитских немира 2023. године, синагога је била под сталном заштите полиције и приватног обезбеђења.
Током самог напада, убијени су сви полицајци, који су били испред зграде, као и обезбеђење које је било унутра.[14] Синагогу, последњу у граду, су затим нападачи запалили бацајући молотовљеве коктеле. Објекат је у потпуности уништен, а пожар угашен око 01:00 следећег дана.[15][16]
Црква Покрова Пресвете Богородице
[уреди | уреди извор]
Последњи сачувани православни објекат у Дербенту, црква покрова пресвете Богородице у улици Лењина, подигнута 1899. године, такође је нападнута од стране терориста.
Саопштено је да је 66-годишњем протојереју, оцу Николају Котелникову, пререзан гркљан[17], док је чувар цркве убијен из ватреног оружја. У Цркву се сакрило 19 људи, док су нападачи, под налетом полиције, са лица места побегли у белом Фолксваген полу.[3][18]
Каснији догађаји
[уреди | уреди извор]Терористи су након напада блокирани у близини ресторана Кхаил,након чега је уследица њихова ликвидација, односно привођење.[3]
Махачкала
[уреди | уреди извор]Синагога у улици Ермошкина
[уреди | уреди извор]Готово истовремено са нападима у Дербенти, у Махачкали је група људи у 18 часова пуцала на синагогу у улици Ермошкина, 111, а затим је запалила. Терористи су убили једну особу у синагоги и два чувара. Међу жртвама није било Јевреја.[19][20]
Затим је отворена ватра и на пункт саобраћајне полиције. На објављеним снимцима су примећена тројица нападача која дејствуја из аутоматског оружја и окружују полицијско возило.[21]
Као нападачи су идентификована два сина и нећак Магомада Омарова, шефа Сергокалинског региона Дагестана. Сва тројица су елиминисана.[13]
Саборна црква Светог Успења
[уреди | уреди извор]Саборна црква Светог Успења у улици Орџоникидзе је такође нападнута и оштећена.
Двојица нападача су ликвидирана, а двојица приведена.
Починиоци
[уреди | уреди извор]Према шефу Дагестана, Сергеју Меликову, снаге безбедноси су ликвидирале 6 нападача.[22] Идентификовани су:
- Осман Омаров, 31 година, син начелника Сергокалинског округа Магомеда Омарова.[23][24]
- Адил Омаров, 37 година, син начелника Сергокалинског округа Магомеда Омарова.[23][24]
- Абдусамад Амаџијев, 32 године, нећак начелника Сергокалинског округа Магомеда Омарова.[23][24]
- Гаџимурад Кагиров, 28 година, UFC борац у клубу Хабиба Нурмагомедова.[23][24]
- Али Закаригаев, 35 година, бивши председник локалног огранка партије "Праведна Русија – Патриоте - За Истину".[25]
Сви идентификовани нападачи, са пребивалиштем на територији Дагестана, присутни су у бази података Министарства унутрашњих послова и означени као лица повезана са вехабијама. На основу тога, њиховог изгледа, повика и акција, саопштено је да терористи припадају исламистичкој терористичкој организацији.
Исламска држава, огранак Ал-Азаим из авганистанске провинције Велики Хорасан, убрзо након напада, објавила је саопштење и похвалила њихову "браћу на Кавказу".
Жртве
[уреди | уреди извор]У нападима је убијено 15 полицајаца и најмање 4 цивила.[26]
Међу њима и:
- Протојереј Николај Котелников, најстарији клирик Махачкаљске епархије Руске Православне Цркве[27]
- Начелник одељења полиције Дагестанскије Огни Мавлудин Хидирнабијев
- Дербентски полицајац старији водник Марат Алијев
- Дербентски инспектор Тамерлан Гасанбеков
- Дербентски капетан полиције Сејфелмелук Гаџијалијев
- Заменик командира вода патролне службе за Дербент, старији поручник Еинар Исмаилов
- инспектор пука саобраћајне полиције Махачкале, поручник Магомед Магомедов
- инспектор пука саобраћајне полиције Махачкале, поручник Ахмед Казимагомедов
- инспектор пука саобраћајне полиције, наредник Хабиб Алијев
- инспектор пука саобраћајне полиције, наредник Мамаев Магомедрасул
- инспектор пука саобраћајне полиције, млађи поручник Мугудин Бутаев
- Заменик командира пука полицијске патролне службе у Махачкали, старији поручник Тамирлан Ибрагимов
- Полицајац из Махачкале Султан Џахарулев
- Полицајац из Махачкале Јапил Гебеков
- Поручник Виталиј Мезенцев, припадник привремене оперативне групе МУП-а у Дагестану, родом из Тјуменске области
- Подофицир Рамазан Атсиев, припадник руске националне гарде
Рањене су 44 особе, међу њима 37 полицијских службеника и 7 цивила.
Последице
[уреди | уреди извор]У Дагестану је уведен режим противтерористичке операција и проглашена тродневна жалост.[28]
Начелник Сергокалинског округа, Магомед Омаров је приведен и искључен из партије Јединствена Русија.[29]
Види још
[уреди | уреди извор]- Терористички напад на дворану Крокус
- Талачка криза у истражном затвору у Ростову на Дону
- Терористички напад у Кизљару (2018)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Число погибших в результате терактов в Дагестане выросло до 22 человек”. www.kommersant.ru. 2024-07-01. Архивирано из оригинала 02. 07. 2024. г. Приступљено 02. 07. 2024. Непознати параметар
|lang=игнорисан [|language=се препоручује] (помоћ) - ^ „Число погибших в терактах в Дагестане возросло до 21”. rg.ru. 2024-06-25. Архивирано из оригинала 25. 06. 2024. г. Приступљено 02. 07. 2024. Непознати параметар
|lang=игнорисан [|language=се препоручује] (помоћ) - ^ а б в „Нападение террористов в Дагестане. Главное”. РБК (на језику: руски). 2024-06-24. Архивирано из оригинала 24. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-24.
- ^ „The Russia’s Chechen War - Irénées”. www.irenees.net (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-24.
- ^ Presse, AFP-Agence France. „Dagestan Attack Toll Hits 20 As Russia Launches Terror Probe”. www.barrons.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-24.
- ^ „В Махачкале толпа людей прорвалась на взлетное поле аэропорта — когда прибыл рейс из Тель-Авива Они выкрикивали антисемитские лозунги и пытались штурмовать самолет”. Meduza (на језику: руски). Архивирано из оригинала 30. 10. 2023. г. Приступљено 2024-06-24.
- ^ „МВД установило 150 активных участников беспорядков в аэропорту Махачкалы”. Коммерсантъ (на језику: руски). 2023-10-30. Архивирано из оригинала 30. 10. 2023. г. Приступљено 2024-06-24.
- ^ „TASS: Terrorist attack at Crocus City Hall”. TASS. Архивирано из оригинала 24. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-24.
- ^ Абдуллаев, Шамиль (2024-06-23). „Дагестан оказался на передовой. Силовики нейтрализовали бандитов в регионе”. AiF (на језику: руски). Архивирано из оригинала 24. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-24.
- ^ „В Дагестане боевики напали на синагогу, два храма и пост ДПС. Есть погибшие, перестрелка с силовиками продолжается. Главное”. Новая газета Европа. 2260-05-07. Архивирано из оригинала 24. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-24. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ „Припрема напада”. 24. 6. 2024.
- ^ „Боевики, напавшие на Махачкалу и Дербент, планировали теракты около месяца”. Life.ru (на језику: руски). 2024-06-24. Архивирано из оригинала 24. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-24.
- ^ а б „В Дагестане напали на православные храмы и синагоги. Что известно”. BBC News Русская служба (на језику: руски). 2024-06-23. Архивирано из оригинала 23. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-24.
- ^ „Российский еврейский конгресс”. Telegram. Архивирано из оригинала 23. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-24.
- ^ „Кошмар в Дагестане: первые вести - Главное.io”. glavnoe.life. Архивирано из оригинала 15. 07. 2024. г. Приступљено 2024-06-24.
- ^ „В Дагестане боевики атаковали и подожгли церковь и две синагоги. Все подробности”. Телеканал «Красная Линия» (на језику: руски). Архивирано из оригинала 14. 07. 2024. г. Приступљено 2024-06-24.
- ^ „Дербентское жертвоприношение. Убитый террористами дербентский священник всю жизнь прослужил в одном храме и был запечатлен в бронзе за 5 лет до своего мученичества”. Новая газета Европа. 2260-10-09. Архивирано из оригинала 24. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-24. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Troianovski, Anton; Nechepurenko, Ivan (2024-06-23). „Gunmen Attack Synagogues and Churches in Russian Republic”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 24. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-24.
- ^ „В Дагестане горят церкви и синагоги, продолжаются уличные бои: что известно на данный момент”. ФОКУС (на језику: руски). 2024-06-23. Архивирано из оригинала 24. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-24.
- ^ „Снова ищут евреев, и не только: в Дагестане нападение на две синагоги и православную церковь, банды в двух городах”. Девятый канал (на језику: руски). 2024-06-23. Архивирано из оригинала 23. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-24.
- ^ „Появились кадры с боевиками, открывшими стрельбу в Махачкале”. Появились кадры с боевиками, открывшими стрельбу в Махачкале (на језику: руски). Архивирано из оригинала 24. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-24.
- ^ [Ликвидирано је 6 нападача „https://www.interfax.ru/russia/967757”] Проверите вредност параметра
|url=(помоћ). Спољашња веза у|title=(помоћ) - ^ а б в г Суворов, Андрей (2024-06-24). „Сыновья единоросса и боец ММА: что известно об устроивших теракт в Дагестане”. Главные новости в России и мире - RTVI (на језику: руски). Архивирано из оригинала 25. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-24.
- ^ а б в г „В Дагестане ликвидировали шесть боевиков”. РБК (на језику: руски). 2024-06-24. Архивирано из оригинала 24. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-24.
- ^ „Один из дагестанских террористов участвовал в выборах муниципального депутата | Республика Дагестан”. ФедералПресс (на језику: руски). 2024-06-24. Архивирано из оригинала 24. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-24.
- ^ „МВД раскрыло личности погибших при теракте в Дагестане полицейских”. РБК (на језику: руски). 2024-06-24. Архивирано из оригинала 24. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-24.
- ^ „Убитый в Дербенте протоиерей стал седьмым священником, погибшим в России от рук ваххабитов”. ВЗГЛЯД.РУ (на језику: руски). Архивирано из оригинала 24. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-24.
- ^ „В Дагестане в связи с нападениями боевиков объявили трехдневный траур”. www.aa.com.tr. Архивирано из оригинала 24. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-24.
- ^ „В Дагестане задержали главу района — отца двух предполагаемых боевиков”. РБК (на језику: руски). 2024-06-23. Архивирано из оригинала 24. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-24.
