Ово село је на административној линији са Косовом и Метохијом. У периоду од 1999. до 2001. године је ово село било у такозваној копненој зони безбедности, демилитаризованом појасу ширине 5 km. Поред спонтаног процеса старења и депопулације, настала безбедносна ситуација је изазвала да се преостали српски живаљ исели.[1]
Последњи становници села су били Љубица и Константин Алексић који су се одатле одселили 1999. године. Почетком јула 2013. Мирослав Обровић је подигао споменик селу.[2]
^„Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN86-84433-14-9.
Србија.svg)
