Теодор Јанковић-Миријевски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Теодор Јанковић-Миријевски
Theodor Jankowitsch de Miriewo.jpg
Теодор Јанковић-Миријевски
Датум рођења(1741-04-17)17. април 1741.
Место рођењаСремска Каменица
 Хабзбуршка монархија
Датум смрти3. јун 1814.(1814-06-03) (73 год.)
Место смртиПетроград
 Руска Империја

Теодор Јанковић-Миријевски (Сремска Каменица, 17. април 1741Санкт Петербург, 22.5./3. јуна 1814), филозоф-рационалиста, педагог и реформатор српског и румунског школства у Хабзбуршком царству, затим и у Русији.

Порекло и раније године[уреди]

Јанковић је рођен у имућној српски породици, пореклом из села Миријева у околини Београда. Школовао се прво у родној Каменици (Тривијална школа), затим у Карловцима (Латинска школа), а филозофију је завршио у Бечу код професора [1], професора политичких наука, теоретичара рационалистичке филозофије. Остаје у Бечу, у служби извесног пуковника Фекетија.

Реформа српског и румунског школства[уреди]

У 18. веку, добу рационализма, дошло је до процвата грађанске свести. У целој Европи се отварају школе у ​​надлежности државе, које су отворене свој деци, без обзира на класну припадност, са новим методама рада. На подручју Војводине постоји око 270 школа, али у незавидном положају. У таквом контексту се одвија и Јанковићева реформаторска активност.

Одлуком Илирске дворске депутације 1773. постао је директор српске и румунских школа у Банат У. Године 1776. је похађао Фелбигеров курс, превео његов Норматив и по његовим принципима организовао курсеве. Исте године је његовом заслугом донет Школски устав за православне школе, којим је реформисано српско и румунско школство у Банату, а који ће следеће године постати узор за све српске и румунске школе у ​​Угарској. Румунски сарадник му је био Михај Рошу ( Михаи Росу).

Устав је први закон написан народним језиком. Њиме су школе стављене под државни надзор, прописана је старосна доб деце која морају да похађају школу, режим наставе и програм, квалификације учитеља и његово поступање према ученицима. У својим активностима, Јанковић је имао разумевање и царице Марије Терезије.

Наставља свој рад у Темишвару. Био је лични секретар темишварског епископа-просветитеља, Петра Петровића. Пише књиге: приручник за учитеље, прву српску читанку и ћирилични буквар. За свој рад добија племићку титулу од аустријске државе.

Год. 1781. написао је референдум Бечком двору о српском језику и писму; противио се латинизацији српских књига. Следеће године одлази у Русију.[1][2]

Рад у Русији[уреди]

Руска школска књига Теодора Јанковића

Јанковић се у руској престоници Санкт Петербургу (Петрограду) нашао по позиву царице Катарине II. Добија наследно племство и спахилук Норк у Могиљевској губернији у Белорусији. Сада племић, Јанковић свом презимену додаје "Миријевски", по месту порекла своје породице. Миријевски ће се и у Русији бавити реформом основних школа.

Царица га 1783. поставља за директора основних школа у Петроградској губернији. Његовом заслугом је основан Завод за спремање учитеља, чији управник постаје. Завод ће затим прерасти у Учитељску семинарију иу Педагошки институт 1804. Миријевски је учествовао у настанку Устава народних школа Основао је прво министарство просвете, због својих заслуга је постао члан руске академије наука.

Умро је у Петрограду 1814. год., сахрањен је код цркве Александра Невског. Имао је сина који је учествовао у битки код Аустерлица и умро 1811.[3]

Сећање[уреди]

Једна улица у Миријеву носи назив Теодора Миријевског, а 2005. је предвиђено да нова школа у Сремској Каменици понесе његово име, а тада је покренута и иницијатива да по једна улица у Новом Саду и Каменици такође буде названа по њему. Његови директни потомци и даље живе у Миријеву.

Референце[уреди]

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 13. 07. 2009. Приступљено 18. 08. 2013. 
  2. ^ Bilten "Prosveta" br. 28 (PDF, ćirilicom)[мртва веза]
  3. ^ Kneževina Srbija, M. Đ. Milićević, str 101 štampane knjige, odn 129 digitalne.

Спољашње везе[уреди]