Сремска Каменица

Сремска Каменица
Сремска Каменица;
	Центар Сремске Каменице
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Град	Нови Сад
Градска општина	Петроварадин
Становништво
— 2011.	12.273
— густина	406/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 13′ 19″ С; 19° 50′ 26″ И / 45.22207° С; 19.84064° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	171 m
Површина	30,2 km2
	Сремска Каменица Сремска Каменица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21202; 21204; 21208
Позивни број	021
Регистарска ознака	НС

Сремска Каменица је градско насеље града Новог Сада у Јужнобачком округу, поред Дунава. Део је ужег градског подручја Новог Сада. Простире се од северних падина Фрушке горе до десне обале Дунава. Према попису из 2011. било је 12.273 становника.

Сремска Каменица припада градској грађевинској зони Новог Сада и то својим централним, ушореним делом, Доња и Горња Каменица, насеље Боцке и Татарско брдо, Чардак и Староиришки пут. Остали делови Каменице су углавном викенд насеља Парагово, Поповица, Главица, Артиљево, Григовац.

Овде се налазе Црква Светог пророка Илије у Сремској Каменици, Римокатоличка црква Светог крижа у Сремској Каменици, Kомплекс „Енглеско-југословенске дечије болнице” у Сремској Kаменици и Зграда из средине 18. века у Сремској Каменици.

Историја[уреди | уреди извор]

Историја је забележила да су овим крајем пре 2.300 година владали, готово 2 века, ратоборни Трибали, моћно Илирско племе. Међутим пре 2.100 година, привучени лепотом сремских брежуљака, ливада и шума, келтско племе Скордисци, боље организовани и дисциплинованији, поразили су Трибале и завладали овим крајем.

Сто година касније, пре 20 векова, Скордисци су поражени од Римљана, који су успоставили војне логоре на десној обали Дунава да би заштитили северне границе своје империје од упада варвара који су надирали са севера, из мочвара и ритова простране Панонске низије. Тако су Римљани између Петроварадина и Сремске Каменице подигли велики војни логор и тврђаву 'Кузум'. Како су у близини таквих војних објеката редовно ницала насеља, која су римске легионаре снабдевала храном и осталим потрепштинама, претпоставља се да је још тада на територији Сремске Каменице постојало насеље.

Први сигурнији податак о Каменици, као насељу, потиче из прве половине 13. века. Она се тада у даровници угарског краља Беле IV, која носи датум 8. јул 1237. године, назива 'Villa Kamanch'. Том даровницом се Сремска Каменица као конфисковани посед дарује манастиру у Укурду, који се тада називао Белафонс, а данас Петроварадин.

14. век и почетак 16. века били су златно доба Сремске Каменице. Она се тада прочула као знаменита подунавска варошица у којој су цветали занати, трговина и култура. У списима се 1408. године назива "civitas seu opidum" Каманец, а по подацима из 1439. године зове се Каманец. Хуситски свештеници Валентин и Тома су 1441. у Сремској Каменици завршили превод Светог писма на мађарски. Ово је први целовити превод Библије на мађарски језик познат и као ,,Хуситска Библија".

Најтеже дане у својој историји, Сремска Каменица је преживела у Турском освајачком походу. Први пут су Турци наишли 1520. године када су разорили многа сремска места, међу којима и Сремску Каменицу. 1526. године, после крвавих борби по Јужној Угарској пао је у турске руке и тврди Петроварадин. Тих дана Каменца је поново тешко страдала. Турци су је до темеља разорили и попалили. У записима који говоре о овој пропасти места, каже се да су Турци том приликом просули 7.000 бачви вина, те је оно по Каменици текло као поток, местимично дубок до колена.

После турске најезде, древна Сремска Каменица је опустела. На месту богате и знамените варошице, лежале су рушевине и паљевине. Од 1526. године када је пала под турску власт, до 1687. Каманец припада Варадинској нахији.

Од 1702. године аустријске власти Каманец, отет од Турака, називају Камениц. После 25 година током којих је Каменицом владала аустријска Дворска комора, 1728. године она постаје власништво генерал-барона Ифелина и тако остаје све до 1750. када властелинство опет мења власништво и прелази у посед грофа Марцибањија и његовог зета Карачоњија.

Овде се налази Кућа из 1797. године у Каменици (Нови Сад).

Каменица се брзо развијала и већ 1886. године постаје општина у саставу иришког среза и таква остаје све до 1941. године. После Првог светског рата, имање грофа Карачоњија је секвестрирано, ту су смештена ратна сирочад.^[1]

Од успостављања цивилне управе у крајевима освојеним од Турака за време Аустроугарске монархије Сремска Каменица има своју општину, која као таква остаје све до 1955. године, када је припојена општини Петроварадин при којој је била свега две године, после чега бива припојена општини Нови Сад.

Други светски рат[уреди | уреди извор]

У Сремској Каменици усташе су одмах отпочеле пљачкање и развлачење покућства из официрских и подофицирских станова. Жандармеријске школе, из Енглеско-југословенске болнице за децу туберкулозних костију, из многобројних вила и станова Срба, Новосађана, расејаних по каменичким виноградима, затим из Домаћичке школе Краљевског фонда и то у корист тамошње римокатоличке жупне цркве. Усташе су отимале и оно мало понеких ствари, стоке и другог, српским изгнаницима из бачких колонија, који су се непрегледним масама пешице преко Фрушке горе, повлачиле у правцу својих некадашњих огњишта, остављајући за собом, гробове деце, стараца и старица, помрлих од умора и глади и злостављања. Одузимало се одело, обућа, и све до доњег рубља војницима Србима који су се враћали својим кућама у Бачку и обратно из Бачке у Србију.^[2]

У Сремској Каменици прописују се драконске казне за оне који у одређеном року не скину ћириличне натписе са радњи и кућа". Премазани су сви натписи писани ћирилицом на приватним и јавним зградама. Такође се уништавају и све књиге писане ћирилицом. "Трговачки натписи ћирилски на кућама одмах скинути". На "граду" деспота српског светог Стевана Штиљановића усташе су са дечурлијом полупале национални и верски грб. Све националне слике а на многим местима и иконе покупљене су из надлештва и кућа и спаљене у општинском дворишту.^[3]

У цркви у Сремској Каменици усташе из Осијека „вршили су нужду и оставили је потпуно загађену људским изметом“.^[4]

Име града[уреди | уреди извор]

Име Сремска Каменица је свакако словенског порекла, јер се и код њеног првог назива 'Villa Kamanch' осећа присуство корена словенске речи камен, те се претпоставља да је име добила по камену кога има на њеном југу и који је неко време експлоатисан на Парагову. Подробне напомене о историји места: Слободан Продић, "Мирно огњиште", Сремска Каменица, 2012.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Сремска Каменица живи 8.870 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,6 код мушкараца и 39,3 код жена). У насељу има 3.789 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	2.491
1953.	2.849
1961.	3.646
1971.	5.051
1981.	7.532
1991.	7.955	7.753
2002.	11.205	11.748
2011.	12.273

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	8.806	78,58%
Хрвати	561	5,00%
Југословени	358	3,19%
Мађари	256	2,28%
Црногорци	141	1,25%
Словаци	102	0,91%
Русини	69	0,61%
Македонци	38	0,33%
Украјинци	34	0,30%
Румуни	21	0,18%
Немци	20	0,17%
Словенци	15	0,13%
Муслимани	14	0,12%
Горанци	10	0,08%
Руси	7	0,06%
Буњевци	7	0,06%
Бошњаци	4	0,03%
Чеси	3	0,02%
Албанци	3	0,02%
Роми	2	0,01%
Бугари	2	0,01%
непознато	117	1,04%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	37	34
80+	49	99
75—79	65	120
70—74	192	231
65—69	334	314
60—64	380	382
55—59	314	364
50—54	400	492
45—49	408	444
40—44	352	365
35—39	367	389
30—34	427	434
25—29	399	431
20—24	396	362
15—19	353	350
10—14	345	330
5—9	342	322
0—4	300	282
Просек :	37,6	39,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	902	978	1.262	1.687	2.476	2.686	3.789

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	675	946	834	903	280	105	32	7	2	5	2,92

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	4.473	1.324	2.813	146	183	7
Женски	4.811	1.105	2.835	635	226	10
УКУПНО	9.284	2.429	5.648	781	409	17

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	2.045	50	7	23	399
Женски	1.771	29	2	5	230
УКУПНО	3.816	79	9	28	629
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	45	221	438	57	190
Женски	18	62	374	64	39
УКУПНО	63	283	812	121	229
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	31	94	109	70	121
Женски	65	106	83	147	400
УКУПНО	96	200	192	217	521
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	125	2	0	63
Женски	117	3	2	25
УКУПНО	242	5	2	88

Образовање[уреди | уреди извор]

У центру Сремске Каменице налази се Основна школа „Јован Јовановић Змај“, основана 1951, која носи име дечјег песника Јована Јовановића Змаја. У Сремској Каменици се налази и Школски центар за полицијску обуку МУП-а Србије. Такође, у Сремској Каменици се налази и највећи приватни универзитет у Војводини — Универзитет Едуконс. Оснивач овог универзитета је каменчанин проф. др Александар Андрејевић, а један од професора који предаје на универзитету је такође каменчанин проф. др Бранислав Радновић.

Галерија[уреди | уреди извор]

Центар Сремске Каменице
Споменик Јовану Јовановићу Змају
Кућа Јована Јовановића Змаја
Кућа Јована Јовановића Змаја
Кућа Јована Јовановића Змаја
Кућа Јована Јовановића Змаја
Кућа Јована Јовановића Змаја
Гроб и споменик Јована Јовановића Змаја
Трг Јована Јовановића Змаја
Римокатоличка црква Светог крижа
Римокатоличка црква Светог крижа
Римокатоличка црква Светог крижа
Улице у Сремској Каменици
Православна црква Рођења Пресвете Богородице
Православна црква Рођења Пресвете Богородице
Дворац Марцибањи - Карачоњи
Дворац Марцибањи - Карачоњи
Дворац Марцибањи - Карачоњи
Дворац Марцибањи - Карачоњи
Дворац Марцибањи - Карачоњи
Улаз у Дворац Марцибањи - Карачоњи
Табла испред Дворца Марцибањи - Карачоњи
Седиште Универзитета Едуконс

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ "Политика", 11. авг. 1923 - "Једна одвратна кампања"
^ Највећи злочини садашњице : патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 102-103
^ Највећи злочини садашњице : патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 81
^ Највећи злочини садашњице : патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 171-172
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Напомена: У тексту коришћени делови из књиге 'Немирно Огњиште', Милоша Лукића Слободан Продић, "Мирно огњиште", Сремска Каменица, 2012.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] "Политика", 11. авг. 1923 - "Једна одвратна кампања"

[2] Највећи злочини садашњице : патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 102-103

[3] Највећи злочини садашњице : патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 81

[4] Највећи злочини садашњице : патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 171-172

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

п р у Градске четврти и приградска насеља Новог Сада
Бачки део града (јужно од канала ДТД)	Авијатичарско насеље Адамовићево насеље Адице Алмашки крај Банатић Булевар Ветерничка рампа¹ Грбавица Депресија Детелинара Југовићево Кампус новосадског универзитета Лиман Ново насеље (Бистрица) Первазово насеље Подбара Рибарско острво Роткварија (Житни трг) Сајлово¹ Сајмиште Салајка (Славија) Сателит Стари град (Центар) Телеп
Бачки део града (северно од канала ДТД)	Велики рит Видовданско насеље Горње ливаде Клиса Мали Београд Мишин Салаш Римски Шанчеви² Слана бара Шангај
Сремски део града	Петроварадин³ (Алибеговац Буковачки плато Везирац Карагача Мишелук Нови Мајур Петроварадинска тврђава Подграђе Петроварадина Рибњак Садови Стари Мајур Текије Транџамент Ширине Широка долина) Сремска Каменица³ (Артињева Боцке Доња Каменица Главица Горња Каменица Григовац Мала Каменица Парагово Поповица Староиришки пут Татарско брдо Чардак)
Приградска насеља	Бангладеш Бегеч Будисава Буковац Ветерник Камењар Каћ Кисач Ковиљ Лединци Липов Гај Немановци Пејићеви салаши Руменка Стари Лединци Степановићево Танкосићево Футог Ченеј
Индустријске зоне	Индустријске зоне у Новом Саду
Напомене: (1) Ветерничка рампа и Сајлово су делом градска, а делом приградска насеља. (2) Римски Шанчеви су делом градско, а делом приградско насеље. (3) Петроварадин и Сремска Каменица су статистички посебна насеља, али се сматрају делом ужег градског подручја Новог Сада.