Тиренски језици

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Тиренски или тирсенски језици (по Тирсенима) су према хипотези Хелмута Рикса из 1998. породица језика, коју чине етрурски, ретски и лемноски језик. Рикс процењује старост хипотетичног прајезика (прототиренског) на око 1000. пре н. е. Ова лингвистичка хипотеза баца ново светло на Пелазге, у које су античко време убрајани Етрурци и (лемноски) Тирсени.

мапа

Везу са ретским језиком у овој хипотези треба сматрати условном, јер постојећи натписи не садрже кохерентне текстове.

Претпостављено је постојање и егејске породице језика, која обухвата етеокритски и етеокипарски језик. Ако су ови језици стварно били сродни са етрурским и ретским језиком, представљали су праиндоевропски супстрат (језички остатак), који се простирао од Егејског мора и Крита преко Грчке и Апенинског полуострва до Алпа. Међутим, у науци по том питању нема сагласности. Етеокритски и етеокипарски језик доведе се између осталог у везу и са семитским језицима.

Литература[уреди]

  • Helmut Rix: Rätisch und Etruskisch. Innsbruck 1998.
  • Stefan Schumacher, 'Sprachliche Gemeinsamkeiten zwischen Rätisch und Etruskisch', Der Schlern 72 (1998), 90–114.
  • Stefan Schumacher, Die rätischen Inschriften. Geschichte und heutiger Stand der Forschungen. 2., erweiterte Auflage [= Innsbrucker Beiträge zur Kulturwissenschaft 121 = Archaeolingua 2], Innsbruck: Institut für Sprachen und Literaturen der Universität Innsbruck 2004.