Трипитака

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Корејска Трипитака, урезана у 81.258 дрвених плоча, из 13. века.
Савремено тајландско издање Типитаке.

Трипитака (санскрит: Tripiṭaka, пали: Tipiṭaka) је традиционални израз који различите будистичке школе користе за своје каноне или свете текстове.[1] Као што име сугерише, Трипитака се традиционално састоји од три "корпе" учења: од сутри (казивања Буде лично), винаје (дисциплине) и абидарме (доктрине).[2]

Три трипитака канона су сачувана: један непотпуни теравада свештеника из Југоисточне Азије, састављен на пали језику (Пали канон); један сартвастиваде и махасамгике у кинеском преводу (Кинески канон); и најзад, тибетанска колекција (Канђур и Танђур) која је најпотпунија (Тибетански канон).[2] Многи рукописи на санскриту такође су сачувани.[2]

Буда је охрабривао ученике да употребљавају своје дијалекте. Пали, језик теравада канона, био је један од оних дијалеката којим се говорило у Аванти провинцији, али не и језик на којем је Буда подучавао.[2] Због тога се употреби пали терминологије не даје приоритет у односу на будистички санскрит, врсту санскрита која садржи много пракртских речи (пракрит, народни језик, за разлику од санскрита).[2]

Литература[уреди]

  • Елијаде, Мирча (1996). Водич кроз светске религије. Београд: Народна књига. 

Извори[уреди]

  1. ^ "Buddhist Books and Texts: Canon and Canonization." Lewis Lancaster, Encyclopedia of Religion, 2nd edition. pp. 1252.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Елијаде (1996). стр. 40-59.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]