Трипитака

Трипитака (санскрит: Tripiṭaka, пали: Tipiṭaka) је традиционални израз који различите будистичке школе користе за своје каноне или свете текстове.^[1] Као што име сугерише, Трипитака се традиционално састоји од три "корпе" учења: од сутри (казивања Буде лично), винаје (дисциплине) и абидарме (доктрине).^[2]

Три трипитака канона су сачувана: један непотпуни теравада свештеника из Југоисточне Азије, састављен на пали језику (Пали канон); један сартвастиваде и махасамгике у кинеском преводу (Кинески канон); и најзад, тибетанска колекција (Канђур и Танђур) која је најпотпунија (Тибетански канон).^[2] Многи рукописи на санскриту такође су сачувани.^[2]

Буда је охрабривао ученике да употребљавају своје дијалекте. Пали, језик теравада канона, био је један од оних дијалеката којим се говорило у Аванти провинцији, али не и језик на којем је Буда подучавао.^[2] Због тога се употреби пали терминологије не даје приоритет у односу на будистички санскрит, врсту санскрита која садржи много пракртских речи (пракрит, народни језик, за разлику од санскрита).^[2]

Литература

Елијаде, Мирча (1996). Водич кроз светске религије. Београд: Народна књига.

Извори

^ "Buddhist Books and Texts: Canon and Canonization." Lewis Lancaster, Encyclopedia of Religion, 2nd edition. pp. 1252.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Елијаде 1996, стр. 40–59.

Види још

Спољашње везе

[1] "Buddhist Books and Texts: Canon and Canonization." Lewis Lancaster, Encyclopedia of Religion, 2nd edition. pp. 1252.

[FOOTNOTEЕлијаде199640–59-2] а ^б ^в ^г ^д Елијаде 1996, стр. 40–59.

[1]

[2]