Пређи на садржај

Тропска шума

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Тропске шуме)
Тропска шума на Борнеу

Тропске шуме расту између 23.4° северне географске ширине и 23,5° јужне географске ширине. Температура и дужина дана су у тим подручјима релативно сталне, тако да су раздобља вегетације одређена само врло различитим количинама падавина. Тако се разликују тропске сушне шуме (42%), тропске шуме са листопадним дрвећем (32%) и тропске кишне шуме (25%).

Неке категорије тропских шума је тешко класификовати. Док се шуме у умереним областима лако категоришу на основу густине крошања дрвећа, такве шеме су слабо делотворне у тропским шумама.[1] Не постоји јединствена шема која дефинише шта је шума, у тропским регионима или негде другде.[1][2] Због ових потешкоћа информације о обиму тропских шума варирају између извора. Међутим, тропске шуме су огромне, сачињавају нешто мање од половине светске шуме.[3] Оне су такође хладне, влажне и кишне.

Више од 3,6 милиона хектара тропске шуме изгубљено је у 2018. години.[4]

Типови тропске шуме

[уреди | уреди извор]

Тропске шуме често се сматрају зимзеленим прашумама и влажним шумама, међутим у стварности је само до 60% тропске шуме прашума[2] (зависно од тога како је дефинисано - погледајте мапе). Преостале тропске шуме су разноликост многих различитих врста шума, укључујући: сезонско-суву тропску шуму,[5] мангрове,[6] тропске слатководне мочварне шуме (или „поплављене шуме” као што је амазонска Варзеа), суву шуму,[7][8] отворене еукалиптусне шуме,[9] тропске четинарске шуме, саванска шума (нпр. Сахелска шума) и планинске шуме[10] (чији се делови на високим елевацијама називају облачне шуме). Чак и на релативно кратким удаљеностима, границе између ових биома могу бити нејасне, са екотонима између главних врста.

Еколошке зоне тропске шуме (FAO)
Области под тропском шумом пор извештају УН FO FRA2000
Поттипови тропске климе (Кепенова класификација):

На природу тропске шуме у било којем датом подручју утиче низ фактора, а најважнији су:

Тропске кишне шуме

[уреди | уреди извор]

Тропске кишне шуме расту на удаљености од 10° географске ширине северно и јужно од екватора где су падавине редовне и премашују 250 центиметара годишње. У тим шумама живи највећи број врста по јединици површине уопште, а висина стабала досиже и до 60 метара.

Тропске сушне шуме

[уреди | уреди извор]

Овај се тип шума може наћи у подручјима надморских висина у којима долази до дуготрајних сушних раздобља. У овим шумама расте углавном трновито грмље и дрвеће, као и сукуленти. Дрвеће има листове у облику перја или са низом малих листића као акације, а уз то имају и крошње у облику кишобрана као акације, врло је отпорно на ватру и има корење које достиже до подземних вода (до 40 m). То нису густе шуме, а расту на свим континентима где влада сушна (и до 7 месеци без падавина) клима.

Тропске листопадне шуме

[уреди | уреди извор]

У подручјима са много кише али и дужим сушним раздобљима, налазе се тропске листопадне шуме. Кад транспирација премаши залихе воде у биљци, она због заштите од сушења одбацује лишће. Тек у време следећих монсунских киша или кишног раздобља, биљка поново расте. Ове се шуме називају и тропским влажним шумама.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Francis E. Putz Kent H. Redford (2010) “The Importance of Defining ‘Forest’: Tropical Forest Degradation, Deforestation, Long-term Phase Shifts, and Further Transitions” BIOTROPICA 42(1): 10–20
  2. ^ а б Anatoly Shvidenko, Charles Victor Barber, Reidar Persson et al. 2005 "Millennium ecosystem assessment." Ecosystems and human wellbeing: a framework for assessment Washington, DC: Island Press
  3. ^ D’Annunzio, Rémi, Lindquist, Erik J., MacDicken, Kenneth G. 2017 “Global forest land-use change from 1990 to 2010:an update to a global remote sensing survey of forests Forest Resource Assessment Working Paper 187” FAO, Rome.
  4. ^ Human society under urgent threat from loss of Earth's natural life. Scientists reveal 1 million species at risk of extinction in damning UN report 6 May 2019 Guardian [1]
  5. ^ Rodolfo Dirzo, Hilary S. Young, Harold A. Mooney and Gerado Ceballos (eds). 2011. “Seasonally Dry Tropical Forests: Ecology and Conservation.” Island Press, Washington, 2011.
  6. ^ „Data” (PDF). www.botany.wisc.edu. 
  7. ^ Peter G. Murphy; Ariel E. Lugo 1986 “Ecology of Tropical Dry Forest” Annual Review of Ecology and Systematics, Vol. 17. (1986), pp. 67-88.
  8. ^ „CIFOR publication survey” (PDF). Cifor.org. Приступљено 2018-08-18. 
  9. ^ Woinarski, J. C. Z., Risler, J. and Kean, L. (2004), Response of vegetation and vertebrate fauna to 23 years of fire exclusion in a tropical Eucalyptus open forest, Northern Territory, Australia. Austral Ecology, 29: 156–176.
  10. ^ Van Der Hammen T. (1991) Palaeoecological Background: Neotropics. In: Myers N. (eds) Tropical Forests and Climate. Springer, Dordrecht
  11. ^ Chen YJ, Cao KF, Schnitzer SA, Fan ZX, Zhang JL, Bongers F (2015) Water-use advantage of lianas over trees in seasonal tropical forests. New Phytologist, 205[1]: 128–136
  12. ^ Merckx, Vincent S. F. T.; Hendriks, Kasper P.; Beentjes, Kevin K.; Mennes, Constantijn B.; Becking, Leontine E.; Peijnenburg, Katja T. C. A.; Afendy, Aqilah; Arumugam, Nivaarani; De Boer, Hugo; Biun, Alim; Buang, Matsain M.; Chen, Ping-Ping; Chung, Arthur Y. C.; Dow, Rory; Feijen, Frida A. A.; Feijen, Hans; Soest, Cobi Feijen-van; Geml, József; Geurts, René; Gravendeel, Barbara; Hovenkamp, Peter; Imbun, Paul; Ipor, Isa; Janssens, Steven B.; Jocqué, Merlijn; Kappes, Heike; Khoo, Eyen; Koomen, Peter; Lens, Frederic; et al. (2015). „Evolution of endemism on a young tropical mountain”. Nature. 524 (7565): 347—350. Bibcode:2015Natur.524..347M. PMID 26266979. S2CID 4447746. doi:10.1038/nature14949. 
  13. ^ Heinimann, Andreas; Messerli, Peter; Schmidt-Vogt, Dietrich; Wiesmann, Urs (2007). „The Dynamics of Secondary Forest Landscapes in the Lower Mekong Basin”. Mountain Research and Development. 27 (3): 232—241. S2CID 102490131. doi:10.1659/mrd.0875. 
  14. ^ Schulte, A, Ruhiyat D (Eds.) (1998) Soils of Tropical Forest Ecosystems: Characteristics, Ecology and Management. Springer, 204 pp.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]