Тудор Памфиле

С Википедије, слободне енциклопедије
Тудор Памфиле
Тудор Памфиле
Лични подаци
Пуно имеТудор Памфиле
Датум рођења(1883-06-11)11. јун 1883.
Место рођењаЦепу, Румунија
Датум смрти(1921-10-21)21. октобар 1921.
Место смртиКишињев, Румунија (данас у Молдавији)
НационалностРумун
Занимањекњижевник, етнолог, фолклорист

Тудор Памфиле (Цепу, 11. јун 1883Кишињев, 21. октобар 1921)[1] био је румунски књижевник, етнолог и фолклорист.

Биографија[уреди | уреди извор]

Тудор Памфиле је рођен 11. јуна 1883. године у селу Цепу у округу Текучи (данас округ Галаши). Основну школу и гимназију похађао је у родном селу, а потом је био пребачен у Војну школу у Букурешту. За време својих студија, Тудор Памфиле се спријатељио са Јоаном Биануом, који га је упознао са књижевним круговима у Букурешту. По завршетку студија био је распоређен у Трећи хусарски пук у општини Барлад.

Рад Тудора Памфилеа као писца био је под значајним утицајем етнографа и фолклористе Симеона Флорее Маријана. Памфиле је био уредник магазина Јон Кренге и Мирон Костин, а оба су излазила у општини Барлад. Он је такође подржавао магазин Freamătul који је првобитно излазио у Текучију, али се потом преселио у Барлад. Написао је неколико етнографских студија и допринео магазинима Şezătoarea, Analele Academiei Române, Convorbiri Literare, Floarea darurilor, Însemnări literare, Lamura, Viața Românească, Viaţa literară şi artistică и Lumina poporului. Заједно са Ђорђем Тутовеануом и Томом Кирикуцом, Памфиле је био један од оснивача књижевног друштва Academia Bârlădeană.

Преминуо је 21. октобра 1921. године у Кишињеву (данас у Молдавији).[2]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Jocuri de copii (3 volumes), Bucureşti, 1906–1909
  • Cartea pentru tineret de la sate Bucureşti, 1907 (with Mihai Lupescu and L. Mrejeriu
  • Povestire pe scurt despre neamul românesc - Bârlad, 1907
  • Cimilituri româneşti - Bucureşti, 1908
  • Craiul vremurilor (stories) - Vălenii de Munte, 1909
  • Feţi frumoşi de odinioară (stories) - Bucureşti, 1910
  • Industria casnică la Români. Trecutul şi starea ei de astăzi - Bucureşti, 1910[3]
  • Sărbătorile de vară la români - Bucureşti, 1910
  • Boli şi leacuri la oameni, vite şi păsări - Bucureşti, 1911
  • Firişoare de aur (stories and legends) - Bucureşti, 1911
  • Sfârşitul lumii după credinţele poporului român - Bârlad, 1911
  • Culegere de colinde, cîntece de stea, vicleime, sorcove şi pluguşoare, întocmite pentru folosul tineretului ce urează la Crăciun şi Anul Nou - Bucureşti, 1912
  • Culegere de ghicitori româneşti (cimilituri) - Bucureşti, 1912
  • Agricoltura la români - Bucureşti, 1913
  • Cântece de ţară - Bucureşti, 1913
  • Povestea lumii de demult - Bucureşti, 1913
  • Cromatica poporului român (with Mihai Lupescuo], in collaborazione con M. Lupescu) - Bucureşti, 1914
  • Diavolul învrăjbitor al lumii - Bucureşti, 1914
  • Însemnări cu privire la moşia, satul şi biserica de la Strîmba din comuna Puieşti, judeţul Tutova (with V. C. Nicolau) - Bîrlad, 1914)
  • Sărbătorile de toamnă şi postul Crăciunului - Bucureşti, 1914
  • Sărbătorile la români. Crăciunul - Bucureşti, 1914
  • Un tăciune şi-un cărbune. (stories) - Bucureşti, 1914
  • Dragostea în datina tineretului român
  • Pământul după credinţele poporului Român.
  • Văzduhul după credinţele poporului Român (with Antoaneta Olteanu)
  • Cerul şi podoabele lui, după credinţele poporului Român (with Antoaneta Olteanu)
  • Mitologie românească

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Pagina Tudor Pamfile Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) pe situl Bibliotecii Județene „V.A. Urechia”, Galați. Pagină accesată pe 5 februarie 2013.
  2. ^ „Università de Firenze - Tudor Pamfile. Архивирано из оригинала 15. 02. 2012. г. Приступљено 28. 05. 2019. 
  3. ^ Gheorghe Samoilă, Jacob de Neuschotz 1819 - 1888. Viața și faptele în texte și documente, Editura Stef, Iași. 2010. ISBN 978-606-575-023-4. стр. 195-199.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]