Тунгијаза
Тунгијаза је болест коју изазива бува Tunga penetrans. Она напада човека, али и домаће и дивље животиње.[1]
Узрочник
[уреди | уреди извор]Бува која изазива тунгијазу је веома ситна, свега 1 mm дугачка, али се веома брзо креће кроз мека ткива (1 cm/сек.) и може да скаче и до 20 cm у висину. Највише је има у песку и тлу поред штала, свињца и сличних објеката. Човек се инфестира ходајући бос. И мужјаци и женке се хране крвљу домаћина, али мужјак га напушта после усисавања крви, док женка прави рупе у меким ткивима и тако улази у тело. Након пет недеља, сазрева и полаже јаја, након чега умире.[1]
Клиничка слика
[уреди | уреди извор]Локализација лезија коју проузрокује женка при уласку у мека ткива јесу стопала, нарочито између прстију и око ноктију. Ређе су улазна места руке, односно дланови, обрве, бутине и глутеална регија. Најједноставнија форма инфестације се презентује појавом белих плакова, нодула који су централно пребојени црно. Некада су промене бројне и густо поређане и подсећају на саће. У развијенијем облику могу настати и еритематозне папуле, крусте, болни или пруригиниозни нодули, буле, секундарне инфекције, лимфангинитис или у најтежим случајевима и септикемија. По излечењу могу остати ожиљци.[1]
Дијагноза
[уреди | уреди извор]Дијагноза се поставља се на основу анамнезе, клиничке слике, налаза узрочника на кожи или поткожном ткиву.[1]
Лечење
[уреди | уреди извор]Лечење се састоји од тога да се прво врши екстракција буве стерилном иглом, затим се лезија обрађује и лечи антибиотским мастима. Уколико се сумња на секундарну инфекцију, антибиотици се могу применити и перорално. Спроводи се антитетанусна заштита.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Стетоскоп. инфо: „Тунгијаза“ Архивирано на сајту Wayback Machine (24. октобар 2008); 14.11.2007.