Тунгуски језици

Из Википедије, слободне енциклопедије
Географска распрострањеност различитих огранака тунгуске породице језика:
  Северни тунгуски језици
  Југоисточни тунгуски језици
  Југозападни тунгуски језици

Тунгуски језици (познати и као тунгуско-манџурски језици) су група језика заступљена у северној Кини - у Манџурији и Синкјангу, источној Русији - у централном и источном Сибиру, и у Монголији. Већина језика ове групе је угрожена.

Традиционално се сматрају делом алтајске породице језика.

Класификација[уреди]

Тунгуско-манџурски језици се најчешће деле на северне (тунгуске) и јужне (манџурске) језике, а јужни се даље деле на југозападни и југоисточни огранак.

Тунгуско-манџурски језици:[1]

Језик са највише говорника је евенкијски (око 29.000 говорника), манџурски је до недавно био једини језик који је имао писани облик.

Карактеристике[уреди]

Сви језици ове групе су аглутинативни и познају категорију самогласничке хармоније.

Повезаност са другим језицима[уреди]

Тунгуски језици се традиционално сврставају у алтајске језике, заједно са туркијским и монголским језицима. Део лингвиста сматра да су тунгуски језици повезани и са корејским и јапанским језиком, а можда и са аину језиком.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Lewis, M. Paul, Gary F. Simons, and Charles D. Fennig (eds.). 2016. Ethnologue: Languages of the World, Nineteenth edition. Dallas, Texas: SIL International. Online version