Алтајски језици
| алтајски језици | |
|---|---|
| (одбачена хипотетичка језичка макропородица; данас се сматра језичким савезом) | |
| Географска распрострањеност | северна Азија, средња Азија, источна Азија, југозападна Азија и источна Европа |
| Језичка класификација |
|
| Подподела |
|
| ISO 639-2 / 5 | tut |
| Глотолог | None |
 Алтајски језици:
Јапански језици (повремено укључени)
Корејски језик (повремено укључен)
Аински језик (ретко укључен) | |
.png)
Алтајски језици су претпостављена језичка макропородица која обухвата туркијске, монголске и тунгуске језике,[1] са око 350 милиона говорника и око 66 језика. Језици ове породице су распрострањени на простору од североисточне Азије, преко централне Азије до западне Азије и делова источне Европе.
Неки лингвисти у ову породицу сврставају и јапански језик, а често и корејски. Тада се број говорника повећава на скоро 560 милиона.
Део лингвиста се не слаже око постојања ове породице и тврде да постоји само алтајски језички савез.
Сви језици ове групе су аглутинативни, a у већини њих је присутна и самогласничка хармонија.
Понекад се алтајски језици повезују са уралским језицима у заједничку урало-алтајску породицу.
Језици[уреди | уреди извор]
- Туркијски језици
- Монголски језици
- Тунгуски језици
- Јапански језици (повремено укључени у алтајске језике)
- Корејски језик (повремено укључен у алтајске језике)
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 37. ISBN 86-331-2075-5.