Улица Књаз Александар I Батенберг (Пловдив)

С Википедије, слободне енциклопедије
Улица Књаз Александар I Батенберг
Названа поАлександру I Батенбергу
Типпешачка зона
ОдЦентрални трг
ДоЏумаја џамија
Друго
Позната попо археолошким налазиштима из времена Старог Рима

Улица Књаз Александар I Батенберг (буг. Княз Александър I Батенберг) део је главне пешачке и трговачке улице у Пловдиву, познате као Главна улица. Уједно је и део пешачке зоне у историјском градском језгру — Старом граду Пловдива, који је 2004. године уврштен на Унескову привремену листу светске баштине.[1] Дуга је око 700 метара.

Улица се протеже трасом којом се некада протезала главна улица античког Филипополиса, па се на њеном почетку и крају налазе два археолошка налазишта — једно (на почетку) са остацима античког форума, а друго са остацима римског стадиона. Од стадиона се наставља такође пешачка улица Рајко Даскалов. Ове две улице, заједно са наткривеним пешачким мостом преко реке Марице, чине пешачку трасу и главно пловдивско шеталиште, познато као Главна улица,[2] дуго око 1,5 км. Ова траса представља једну од најдужих пешачких улица у Европи.[3]

Име улице[уреди | уреди извор]

Улица је названа по Александру I Батенбергу (буг. Александър I Батенберг), познатом и као Александер Јозеф фон Батенберг (нем. Alexander Joseph von Battenberg) који је био кнез Бугарске од 26. јуна 1879. до 9. септембра 1886. године.

Улицом Књаза Александра I Батенберга[уреди | уреди извор]

Занимљиво је да се улица Књаза Александра I Батенберга протеже трасом главне улице античког Филипополиса, па почиње и завршава се отвореним и конзервираним археолошким налазиштима. Оба налазишта уклопљена су у архитектонску целину улице и могуће их је обићи.

Улица почиње на Централном тргу на коме се налазе хотел „Рамада Пловдив Тримонтиум” и зграда Централне поште. Непосредно уз трг, на почетку улице, налази се величанствени парк Башта цара Симеона и археолошко налазиште са остацима са остацима античког форума. Даље пролази преко Трга Стефана Стамболова где се налази зграда Општине Пловдив и завршава се код археолошког налазишта Римски стадион и Џумаја џамије.

У пешачкој улици коју чине улице Александра I Батенберга и Рајка Даскалова налази се низ различитих продавница: гардеробе, козметике, прибора и намирница, апотеке, књижаре и друге. Између њих су смештени кафићи и ресторани. Већина зграда дуж овог шеталишта изграђена је почетком 20. века. Њихова архитектура има елементе класицизма, сецесије и постмодернизма.[4]

Башта цара Симеона[уреди | уреди извор]

Башта цара Симеона је велики градски парк, један од најлепших паркова у Пловдиву и представља једну од пловдивских туристичких атракција. Основан 1892. године, а пројектовао га је швајцарски пејзажни архитекта Лусиен Шевала (Lucien Chevalas, 1840-1921). Парк је реконструисан 2015. године.[5]

Многобројне пешачке стазе засењене су високим дрвећем бујних крошњи а дуж њих се налазе многобројне клупе, па је зато омиљено место за одмор и рекреацију становника и посетилаца овог града. У парку се налазе бројне фонтане и скулптуре, од класичне фонтане богиње плодности Деметре до савремених скулптура најзначајнијих личности бугарске историје, укључујући и скулптуру архитекте Лусиена Шевала.[6] Један од украса свакако је и пространи газебо Бечки павиљон, реплика павиљона из 1936. Главна атракција парка је Музичка фонтана изграђена у обновљеном вештачком језеру које је постојало у парку и пре реконструкције. Током вечери посетиоци парка могу присуствовати спектакуларној светлосној представи испреплетеној са воденим ефектима, а све то праћено музиком.[7]

Римски форум[уреди | уреди извор]

Остаци Римског форума откривени су случајно, приликом археолошких ископавања 1968 године и касније је детаљно реконструисан. Данас важи за један од најбоље очуваних римских амфитеатара у свету. Саграђен је у 1. веку за време владавине цара Трајана. Гледалиште има 28 концентричних полукружних редова камених седишта, а служио је за представе, гладијаторске и ловачке игре. Коришћен је до 5. века, када је страдао у нападима Атиле Хунског. Ово је једна од најчешће фотографисаних знаменитости Пловдива.[8]

Римски стадион[уреди | уреди извор]

Римски стадион саграђен је у 2. веку, за време владавине цара Хадријана. Откривен је и видљив само један његов део, северни и могуће га је обићи. Остатак се налази испод главне шеталишне зоне. Гледалиште је изграђено од белог мермера и на њему је могло да се смести и до 30.000 гледалаца. Поједина седишта су украшена. Откривени део Стадиона се данас користи за различите врсте свечаности и активности у граду.[8]

Џумаја џамија[уреди | уреди извор]

Џумаја џамија (буг. Джумая джамия, тур. Hüdavendigâr Camii или Cuma Camii) је главна муслиманска богомоља у Пловдиву. Једна је од две преостале, од петнаестак колико их је некада било у граду.[8] Подигнута је на месту Саборне цркве Свете Петке Тарновске убрзо након што је град освојила османска војска (1363-1364). За време владавине султана Мурата II стара xamija је срушена и на њеном месту саграђена данашња. Џумаја џамија представља један од најстаријих и највећих османских верских објеката на Балкану. Зидно сликарство унутар џамије вероватно потиче с краја 18. и почетка 19. века.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Steyn, Peter (3. 3. 2020). „9 Excitements of Plovdiv, Bulgaria”. GlobeRovers. Приступљено 24. 9. 2022. 
  2. ^ „Plovdiv - Main Shopping Street”. inyourpocket.com. Приступљено 24. 9. 2022. 
  3. ^ „What's It Like to Travel from Sofia to Plovdiv for a Weekend Break?”. Sidewalk Safari. Приступљено 24. 9. 2022. 
  4. ^ „Central Trade and Pedestrian Area”. visitplovdiv.com. Приступљено 24. 9. 2022. 
  5. ^ „НАЈЛЕПША МЕСТА У ПЛОВДИВУ”. couriertrackers.com. Приступљено 24. 9. 2022. [мртва веза]
  6. ^ „The Tsar Simeon's Garden”. Lost in Plovdiv. Приступљено 24. 9. 2022. 
  7. ^ „Tsar Simeon’s Garden in Plovdiv”. .visitplovdiv.com. Приступљено 24. 9. 2022. 
  8. ^ а б в „PLOVDIV-SVEOBUHVATNI VODIČ ZA OBILAZAK”. PUTOLJUB - blog. 5. 11. 2020. Приступљено 24. 9. 2022. 
  9. ^ „Dzhumaya Mosque – Plovdiv”. bulgariatravel.org. Ministry of Tourism of the Republic of Bulgaria. Архивирано из оригинала 17. 03. 2016. г. Приступљено 24. 9. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]