Уранија (алманах)
 Уранија | |
| Тип | алманах |
|---|---|
| Уредник | Димитрије Тирол |
| Оснивање | 1837. |
| Језик | српски |
| Укидање | 1838. |
| Град | Београд |
Уранија (алманах) је излазио од 1837. до 1838. године у Београду. Објављене су две књиге.
Издавач[уреди | уреди извор]
Уредник Ураније био је Димитрије Тирол (1793 — 1857) српски писац, преводилац, географ, историчар, сликар портретиста, уредник. Покренуо је и часопис "Темишварски календар" у Темишвару 1853. године. Био је управник српских школа у Темишвару и инспектор Државне штампарије у Београду.[1]
Основне информације[уреди | уреди извор]
Прва свеска алманаха не разликује се од последњег годишта Забавника, са две рубрике: преведене приповетке и прилози. У другој години су уведене измене; остале су и даље две рубрике, преведене приповетке разних преводилаца "Поучитељне забаве" и "Смесице" - прилог са песмама, преводима филозофских текстова, писмима, научним расправама, историјским чланцима, полемикама итд.
Садржај[уреди | уреди извор]
У обе књиге Ураније објављено је око тридесет приповедака, моралних прича из грађанског живота, о племенитим поступцима владара, источњачке приче, приче о добром дивљаку, приче о хришћанину у исламском ропству. Поучне, моралне приповетке су: У срећи умерен, неустрашив у несрећи, А ја се уздам у бога, Не заборављај труде учитеља, Није злато све што сија, Злочестог слугу срећа не поправља и др. У другој свесци појављују се преводи класичних писаца и модерних времена.
Нема приповедака из средњег века и витешког живота, и скоро да и нема приповедака о љубави (изузетак је Хиристина Милордова, у преводу Ане Обреновић). Од осталих жанрова, објављена је "античка" прича Највеће благо, пријатељ, пасторална идила Харита, прича о племенитом дивљаку Осведочена синовна љубав, источњачке приповетке Батменди и Удовица у Цери. Једина објављена драма је Господар и роб.
Анегдоте о славним људима: Покровитељство дару природе, о краљу Лују Филипу, Страшна ноћ у шуми, о цару Максимилијану, Цар Карло V - последње године живота, анегдоте и изреке Бенџамина Френклина.
У Уранији се јављају скоро сви наши истакнути песници тог времена: Сима Милутиновић, Исидор Стојановић, Вукашин Радишић, Лукијан Мушицки, Ј.С. Поповић, Јован Суботић. Стерија је објавио четири песме: Поздрав Јеврему Обреновићу, Лађица барка на мореплаванију живота, Смрт у различном виду на путу живота и Моја женидба. Објављено је и пет песама Симе Милутиновића, три песме Исидора Стојановића (Пјесма слободи црногорској, Пјесна, Отпев Лазу Зубану), и девет песама Антуна Михановића.
Друга књига такође објављује језичке полемике између Вука и његових противника.
Сарадници[уреди | уреди извор]
Бројни су сарадници Ураније: поред горе поменутих, ту су и Алекса Б. Ристић, учитељ у Шапцу, Димитрије Исаиловић, уредник Српских новина, Илија Станојевић, парох из Зеоке, Јован Стејић, доктор медицине, Лазо Зубан, секретар великог суда у Крагујевцу, Татомир Миловук, учитељ у Смедереву и многи други. [2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Времеплов: Умро Димитрије Тирол”. rtv.rs. Приступљено 3. 6. 2022.
- ^ Деретић, Јован (2016). Алманаси Вуковог доба. Зрењанин: Sezam Book. стр. 163-177.