УЕФА Лига Европе

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са УЕФА лига Европе)
УЕФА Лига Европе
УЕФА Лига Европе.png
Основано1971. (2009. тренутни формат)
РегијаЕвропа (УЕФА)
Бр. тимова32 (групна фаза)
+8 клубова који испадају из Лиге шампиона
58 (укупно)
Квалификације заУЕФА суперкуп
УЕФА Лигу шампиона
Слична такмичењаУЕФА Лига шампиона
УЕФА Лига конференција
Тренутни првакЊемачка Ајнтрахт Франкфурт (2021/22)
Најуспешнији клубШпанија Севиља (6 титула)
УЕФА Лига Европе 2021/22.

УЕФА Лига Европе (енгл. UEFA Europa League) годишње је европско фудбалско клупско такмичење организовано под окриљем УЕФА. Друго је најважније такмичење за европске клубове, после Лиге шампиона, а пре Лиге конференција. Клубови се квалификују преко својих пласмана у домаћим лигама и куповима.

Такмичење је основано 1971. године под називом Куп УЕФА (енгл. UEFA Cup) с циљем да замени Куп сајамских градова. Године 1999, укинут је Куп победника купова и исти је припојен Купу УЕФА.[1] Од сезоне 2004/05, такмичењу је додата групна фаза која се игра пре елиминационе фазе. Назив Лига Европе примењује се од сезоне 2009/10,[2][3] а промену имена је пратио нов систем такмичења — [4] већи број клубова, проширена групна фаза и промена квалификационог критеријума. Победник Лиге Европе пласира се у УЕФА суперкуп и, од сезоне 2014/15, има загарантовано учешће у групној фази наредне Лиге шампиона.

Куп УЕФА / Лигу Европе највише су освајали клубови из Шпаније (тринаест пута), а њих прате енглески и италијански клубови (по девет пута). Укупно је 29 екипа освајало титулу с тим што је њих тринаест било шампион више пута. Најуспешнији клуб у такмичењу је Севиља са шест титула.

Тренутни првак је Ајнтрахт Франкфурт који је у финалу из 2022. поразио Рејнџерс у пенал-серији резултатом 5 : 4.

Историјат и систем такмичења[уреди | уреди извор]

Историјски логои
До 2009.
2009—2015.

ЛЕ је настала 1971, као Куп УЕФА, заменивши тадашњи Куп сајамских градова. Клубови који учествују у овом такмичењу су стицали то право пласманом у лиги или освајањем купа њихове земље.[5] По вишедеценијском систему, који је ретко прилагођаван, клубови би почињали такмичење, зависно од пласмана, или у квалификацијама (2 кола), или од 1. кола самог купа. Надаље, играло се по строгом купском, елиминационом систему. До шеснаестине финала, клубови би одиграли укупно 3 кола такмичења. Шеснаестина финала би у такмичење увела још 8 клубова, трећепласираних у Лиги шампиона. Клубови су се састајали по 2 пута у сваком колу, укључујући и финале, све до увођења једне финалне утакмице (1997/98).[5]

Године 2004, такмичење је ушло у фазу преласка на лигашки систем и подељено је на два дела - лигашки (познатији под називом Лига УЕФА), који је подразумевао такмичење по групама, са по 5 клубова у свакој групи. Тимови би се, за разлику од такмичења по групама Лиге шампиона састајали по једном (по један клуб би био слободан у сваком колу), а три клуба би се пласирала у наредно коло, шеснаестину финала. Као и раније, ту би се поред 24 клуба такмичило још 8 клубова, трећепласираних из такмичења по групама Лиге шампиона. Даље такмичење је било идентично дотадашњем, односно исто као и у Лиги шампиона.

Последњи освајач Купа УЕФА по овом систему, и по старом називу, био је Шахтар из Доњецка који је у финалу савладао Вердер Бремен резултатом 2:1. Финале је одиграно 20. маја 2009. у Истанбулу на стадиону Шукру Сараџоглу.

Исте године, нови формат је озваничен, такмичење је постало веома слично оном у Лиги шампиона. Лигашки део је тада подразумева групе са по 4 клуба, који играју међусобно по 2 утакмице, а у шеснаестину финала напредује по 2 клуба из сваке групе. Без обзира на ову измену, међутим, ту им се придруживало већ поменутих 8 клубова из Лиге шампиона.[6]

Садашњи формат такмичења примењује се од сезоне 2021/22.

Финансије[уреди | уреди извор]

Попут Лиге шампиона, новац који клубови добијају зависи од самог учешћа и резултата истих у такмичењу као и од вредности њиховог ТВ тржишта.[7]

За сезону 2021/22, учешће у групној фази Лиге Европе награђује се са 3.630.000. евра. Победа у групи вреди 630.000 а реми 210.000 евра. Сваки првопласирани у групи добија 1.100.000 евра и сваки другопласирани 550.000 евра. Пласман у елиминациону фазу доноси додатне бонусе за клубове: 1.200.000 евра у осмини финала, 1.800.000 евра у четвртфиналу и 2.800.000 евра у полуфиналу. Губитник у финалу добија 4.600.000 док је шампион награђен са 8.600.000 европских новчаница.[8]

  • Пласман у групну фазу: 3.630.000 евра
    • Побеђен меч у групној фази: 630.000 евра
    • Ремизиран меч у групној гази: 210.000 евра
  • Првопласиран у својој групи: 1.100.000 евра
  • Другопласиран у својој групи: 550.000 евра
  • Доигравање пред елиминациону фазу: 500.000 евра
  • Осмина финала: 1.200.000 евра
  • Четвртфинале: 1.800.000 евра
  • Полуфинале: 2.800.000 евра
  • Финалиста: 4.600.000 евра
  • Шампион: 8.600.000 евра

Спонозорства[уреди | уреди извор]

Лига Европе спонзорише шест мултинационалних корпорација. Тренутни спонзори турнира су:

Рекорди и статистике[уреди | уреди извор]

Финала Купа УЕФА су чиниле две утакмице до 1997. године. Прво финале се одржало 3. маја 1972. у Вулверхемптону и 17. маја исте године у Лондону између Вулверхемптон вондерерса и Тотенхем хотспера. Укупним резултатом 3 : 2, Тотенхем је постао први освајач Купа УЕФА.

Финале од једне утакмице на неутралном терену је представљено 1998. Терен мора да испуњава трећу УЕФА-ину категорију за стадионе како би био домаћин финала. Два пута је финале одиграно на стадиону финалисте: када је Фајенорд поразио Борусију Дортмунд на Де Кујпу у Ротердаму 2002. и када је португалски Спортинг изгуби од ЦСКА Москве на свом Стадиону Жозе Алваладе у Лисабону 2005.

Освајач последњег издања Купа УЕФА (пре реформисања такмичења у Лигу Европе) био је Шахтјор Доњецк 2009. Тим из Украјине добио је немачки Вердер Бремен са 2 : 1.

Први победник такмичења после промене имена био је Атлетико Мадрид који је поразио Фулам са 2 : 1 након продужетака.

По клубовима[уреди | уреди извор]

Клуб Победник Финалиста Година/е када је клуб био победник Година/е када је клуб био финалиста
Шпанија Севиља 6 0 2006, 2007, 2014, 2015, 2016, 2020.
Италија Интер Милано 3 2 1991, 1994, 1998. 1997, 2020.
Италија Јувентус 3 1 1977, 1990, 1993. 1995
Енглеска Ливерпул 3 1 1973, 1976, 2001. 2016.
Шпанија Атлетико Мадрид 3 0 2010, 2012, 2018.
Њемачка Борусија Менхенгладбах 2 2 1975, 1979. 1973, 1980.
Енглеска Тотенхем хотспер 2 1 1972, 1984. 1974.
Холандија Фајенорд 2 0 1974, 2002.
Њемачка Ајнтрахт Франкфурт 2 0 1980, 2022.
Шведска Гетеборг 2 0 1982, 1987.
Шпанија Реал Мадрид 2 0 1985, 1986.
Италија Парма 2 0 1995, 1999.
Португалија Порто 2 0 2003, 2011.
Енглеска Челси 2 0 2013, 2019.
Белгија Андерлехт 1 1 1983. 1984.
Холандија Ајакс 1 1 1992. 2017.
Енглеска Манчестер јунајтед 1 1 2017. 2021.
Холандија ПСВ Ајндховен 1 0 1978.
Енглеска Ипсвич таун 1 0 1981.
Њемачка Бајер Леверкузен 1 0 1988.
Италија Наполи 1 0 1989.
Њемачка Бајерн Минхен 1 0 1996.
Њемачка Шалке 04 1 0 1997.
Турска Галатасарај 1 0 2000.
Шпанија Валенсија 1 0 2004.
Русија ЦСКА Москва 1 0 2005.
Русија Зенит Санкт Петербург 1 0 2008.
Украјина Шахтар Доњецк 1 0 2009.
Шпанија Виљареал 1 0 2021.
Португалија Бенфика 0 3 1983, 2013, 2014.
Француска Олимпик Марсељ 0 3 1999, 2004, 2018.
Њемачка Борусија Дортмунд 0 2 1993, 2002.
Шпанија Еспањол 0 2 1988, 2007.
Шпанија Атлетик Билбао 0 2 1977, 2012.
Енглеска Арсенал 0 2 2000, 2019.
Енглеска Вулверхемптон вондерерси 0 1 1972.
Холандија Твенте 0 1 1975.
Белгија Клуб Бриж 0 1 1976.
Француска Бастија 0 1 1978.
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Црвена звезда[а] 0 1 1979.
Холандија АЗ Алкмар 0 1 1981.
Њемачка Хамбургер 0 1 1982.
Мађарска Видеотон 0 1 1985.
Њемачка Келн 0 1 1986.
Шкотска Данди јунајтед 0 1 1987.
Њемачка Штутгарт 0 1 1989.
Италија Фјорентина 0 1 1990.
Италија Рома 0 1 1991.
Италија Торино 0 1 1992.
Аустрија Ред бул Салцбург[б] 0 1 1994.
Француска Бордо 0 1 1996.
Италија Лацио 0 1 1998.
Шпанија Алавес 0 1 2001.
Шкотска Селтик 0 1 2003.
Португалија Спортинг Лисабон 0 1 2005.
Енглеска Мидлсбро 0 1 2006.
Шкотска Рејнџерс 0 1 2008.
Њемачка Вердер Бремен 0 1 2009.
Енглеска Фулам 0 1 2010.
Португалија Брага 0 1 2011.
Украјина Дњипро[в] 0 1 2015.

По државама[уреди | уреди извор]

Држава Број победника Број финалиста
 Шпанија 13 5
 Енглеска 9 8
 Италија 9 7
 Немачка[г] 7 8
 Холандија 4 3
 Португалија 2 5
 Шведска 2 0
 Русија 2 0
 Белгија 1 2
 Украјина 1 1
 Турска 1 0
 Француска 0 5
 Шкотска 0 4
 Аустрија 0 1
 Југославија[а] 0 1
 Мађарска 0 1

Признања[уреди | уреди извор]

Од сезоне 2016/17, УЕФА представља сваке сезоне награду „Играч сезоне УЕФА Лиге Европе”.

Жири се састоји од тренера клубова који су учествовали у групној фази такмичења, заједно с 55 новинара које бира група Европских спортских медија, једног из сваког савеза у УЕФА.

Добитници[уреди | уреди извор]

Сезона Играч Клуб
Играч сезоне УЕФА Лиге Европе
2016/17. Француска Пол Погба Енглеска Манчестер јунајтед
2017/18. Француска Антоан Гризман Шпанија Атлетико Мадрид
2018/19. Шпанија Кепа Аризабалага Енглеска Челси
2019/20. Белгија Ромелу Лукаку Италија Интер Милано
2020/21. Шпанија Жерар Морено Шпанија Виљареал
2021/22. Србија Филип Костић Њемачка Ајнтрахт Франкфурт

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Финалиста долази из Србије која је тада била део СФР Југославије као СР Србија.
  2. ^ Године 1994. као Казино Салцбург.
  3. ^ Године 2015. као Дњепро Дњепропетровск.
  4. ^ Немачка је до 1989. године била подељена на Западну Немачку и Источну Немачку. До тада, једино су западнонемачки клубови учествовали у финалима такмичења.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „UEFA Europa League History”. UEFA.com (Саопштење). Union of European Football Associations. Приступљено 27. 4. 2008. 
  2. ^ „UEFA Cup gets new name in revamp”. BBC Sport (British Broadcasting Corporation). 26. 9. 2008. Приступљено 26. 9. 2008. 
  3. ^ „UEFA Cup to become UEFA Europa League”. UEFA.com (Саопштење). Union of European Football Associations. 26. 9. 2008. 
  4. ^ „New format provides fresh impetus”. UEFA.com (Саопштење). Union of European Football Associations. Архивирано из оригинала на датум 24. 11. 2011. Приступљено 15. 5. 2010. 
  5. ^ а б New format provides fresh impetus - UEFA.com
  6. ^ Format – UEFA.com
  7. ^ uefadirect 7/09 стр. 7
  8. ^ „Distribution to clubs from the 2021/22 UEFA Champions League, UEFA Europa League and UEFA Europa Conference League and the 2021 UEFA Super Cup Payments for the qualifying phases Solidarity payments for non-participating clubs” (PDF). UEFA.com (Саопштење). Union of European Football Associations. 20. 5. 2021. Приступљено 20. 6. 2021. 
  9. ^ „HEINEKEN extends UEFA club competition sponsorship”. UEFA.com. Union of European Football Associations. Приступљено 29. 5. 2018. 
  10. ^ „Hankook Tire renews UEFA Europa League partnership”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 16. 5. 2018. Приступљено 29. 5. 2018. 
  11. ^ „Engelbert Strauss signs three-year UEFA Europa League and UEFA Europa Conference League partnership”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 27. 7. 2021. Приступљено 28. 7. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]