Пређи на садржај

Фоке Вулф Fw-44

С Википедије, слободне енциклопедије
Фоке Вулф Fw 44 штиглиц

Аргентински FW 44-J у лету
Опште
Намена Авион за обуку, спортски
Посада 2 члана
Произвођач Focke-Wulf Flugzeugbau
Први лет 1932.
Почетак производње 1934.
Димензије
Дужина 7,30 m
Размах крила 9,00 m
Висина 2,80 m
Површина крила 20,00 m²
Маса
Празан 565 kg
Нормална полетна 770 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 x Siemens Sh 14 A-4
Снага 118 kW
Перформансе
Макс. брзина на H=0 185 km/h
Долет 550 km
Плафон лета 3.900 m
Брзина пењања 1.020 m/min

Фоке Вулф Fw 44 штиглиц (DAR 9) је немачки једномоторни, двоседи, двокрилац са отвореном кабином, који се користио као акробатски авион, авион за обуку пилота и спортско ваздухопловство, пре у току и након Другог светског рата. Први пут је полетео лета 1932. године а поред Нацистичке Немачке производио се још у неколико земаља. Овај авион, произведен по лиценци у Бугарској је познат под именом DAR 9.[тражи се извор]


Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Кокпит авиона Фоке Вулф Fw-44

Авион Фоке Вулф Fw 44 је замишљен и пројектован као акробатски авион. Био је то двоседи двокрилац класичне конструкције, са фиксним стајним трапом и Siemens Sh 14A 7-цилиндричним радијалним ваздухом хлађеним мотором, који је свој први пробни лет извео током лета 1932. године. Главни конструктор је био инжењер Курт Танк. У току производње стално се усавршавао тако да постоје 7 модела овог авиона[1].

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Авион Фоке Вулф Fw 44 штиглиц је двоседи, једномоторни двокрилац мешовите конструкције. Носећа конструкција трупа авиона је била потпуно направљена од заварених челичних танкозидих цеви високе чврстоће а оплата највећим делом од импрегнираног платна. Труп је био претежно елиптичног попречног пресека. У највећем броју ових авиона уграђивани су седмоцилиндрични радијални ваздухом хлађени мотори Siemens-Halske Sh 14, мада су уграђивани и мотори Аргус As 8.

Крила су била дрвене конструкције, релативно танког профила са две рамењаче. Горње површине оба крила су била пресвучена импрегнираним платном а доње површине су биле обложене дрвеном лепенком. Оба крила су имала облик правоугаоника са полукружним завршетком, стим што је горње крило било померено према кљуну авиона у односу на доње. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца и висине су била направљена од дрвета пресвучена платном.

Авион је имао класичан фиксни стајни трап са две ноге на којима су били точкови опремљени гумама нисоког притиска напред и самоподесиви гумени точак на репу авиона (модели Fw 44 А,B,C,D и E су уместо репног точка имали дрљачу).

Варијанте авиона Фоке Вулф Fw 44 штиглиц

[уреди | уреди извор]
  • Fw 44А - први прототип, акробатски авион са мотором Siemens-Halske Sh 14А.
  • Fw 44B - школска верзија Fw 44А са мотором Аргус 8 снаге 135 KS (касније замењен мотором Siemens-Halske Sh 14A).
  • Fw 44C - основна производна верзија са мотором Siemens-Halske Sh 14А снаге 150 KS., произведено 120 авиона.
  • Fw 44D - исти као Fw 44C, нова издувна грана и остава за пртљаг иза кабине пилота.
  • Fw 44E - модел Fw 44D са мотором Аргус 8, направљено само 20 примерака 1934. године.
  • Fw 44F - модел Fw 44D са постављеним репним точком уместо дрљаче.
  • Fw 44J - финална производна верзија са мотором Siemens-Halske Sh 14А-4 снаге 160 KS.

Земље које су користиле Авион Фоке Вулф Fw 44 штиглиц

[уреди | уреди извор]

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Авион Фоке вулф Fw 44 је био стандардни школски авион Луфтвафе и многих ратних ваздухопловстава у Европи и Јужној Америци а користили су га и многи Аероклубови за школовање спортских пилота. Авиони су се поред матичне фирме, производиле још три фирме у Немачкој: AGO; Bücker и Siebel. У Немачкој је у периоду од 1932 до 1945. године произведено нешто више од 1.900 одих авиона. Процењује се да је у иностранству произведено још 1.100 примерака. На основу лиценцног права овај авион се производио још у: Шведској, Финској, Норвшкој, Аустрији, Бугарској, Турској, Аегентини, Чилеу, Колумбији, Бразилу и Боливији.

Учешће у спортским такмичењима

[уреди | уреди извор]

Авион Фоке вулф Fw 44 је учествовао у бројним акробатским такмичењима а овде се наводе само нека:

  • Светско првенство у акробатском летењу 1934 - авион Fw 44 је освојио треће место.
  • Седмо немачко првенство у акробатском летењу 1935 - авион Fw 44 је освојио друго место.
  • Летње олимпијске игре 1936 - је освојио Fw 44 у мушкој конкуренцији.
  • Осмо немачко првенство у акробатском летењу 1936 - авион Fw 44 је освојио друго место.

Авион Фоке Вулф Fw 44 штиглиц у Југославији

[уреди | уреди извор]

После Другог светског рата на основу Париског мировног уговора Бугарској је било ограничено наоружање па се морала ослободити вишка. Тако је 1947. године 10 авиона ДАР 9 (лиценцна производња авиона Фоке вулф Fw 44 штиглиц) пребачено у Југославију као део ратне одштете. Ови авиони су ушли у регистар РВ и ПВО извршена је њихова ревизија, испитивање и додељени су Пилотским школама Ваздухопловног савеза Југославије где су летели до њиховог расходовања. Један сачувани примерак авиона ДАР 9 се као музејски примерак чува у Техничком музеју у Загребу.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Nowarra 1993, стр. 132.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Nowarra, Heinz J. (1993). Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 2 Flugzeugtypen Erla - Heinkel. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. ISBN 3-7637-5466-0. 
  • Stützer H., Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934 , E.S.Mitter&Sohn, Herford. 1994. ISBN 978-3-89350-693-4.
  • Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  • Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Јанић, Чедомир. Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. 2003.(COBISS).
  • Јанић, Чедомир. Годишњак српског ваздухопловства за 2007. Београд: Аерокомуникације. 2007. ISSN 1820-9122
  • Грујић, Златомир (1997). Авијација Србије и Југославије 1901—1994. Београд: НИУ "Војска". ISBN 86-335-0019-1. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]