Фрањо Гилер

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Фрањо Гилер
Giler Franjo.jpg
Фрањо Гилер
Лични подаци
Датум рођења (1907-09-01)1. септембар 1907.
Место рођења Сремска Митровица, Краљевина Србија
Датум смрти 20. децембар 1943.(1943-12-20) (36 год.)
Место смрти Вршац, Србија
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1924—1925
1925—1931
1931—1935
Грађански Сремска Митровица
Грађански Загреб
Југославија Београд
Чукарички
Репрезентативна каријера
1926—1932 Краљевина Југославија Краљевина Југославија 13 (3)

Фрањо Гилер „Јожа“ (Сремска Митровица, 1. септембар 1907Вршац, 20. децембар 1943) спада у најбоље југословенске фудбалере свих времена, државни репрезентативац и учесник IX летњих олимпијских игара у Амстердаму 1928. Једно од најбољих левих крила које је југословенски фудбал имао пре Другог светског рата.

Каријера[уреди | уреди извор]

Фрањо Гилер, звани Јожа, одиграо је за државну репрезентацију 13 утакмица и са њом учествовао на IX олимпијади у Амстердаму.[1] „Осредњег раста, брз и продоран, у трку мало погурен, био је фудбалер највише класе“, писао је о њему врсни познавалац фудбалске вештине Васа Стојковић. Фудбалски век Јоже Гилера био је кратак због повреде, а животни век су му заувек прекинули фашисти.

Фрањо Гилер, син месара Матије, родио се 1. септембра 1907. у Сремској Митровици, где је похађао нижу пучку школу и шест разреда гимназије (19191924). Фудбал је почео да игра са петнаестак година у сремскомитровачком „Грађанском“. Потом је прешао у „Грађански“ из Загреба, са којим 1926. и 1928. осваја државно првенство Краљевине Југославије. Каријеру је убрзо наставио у београдској „Југославији“, а завршио у „Чукаричком“, као играч и тренер. У дресу репрезентације Југославије, Јожа Гилер је дебитовао 30. маја 1926. против Бугарске (З:1) у Загребу, а последњу утакмицу одиграо 30. јуна 1932. у Београду против исте екипе (2:3). На тринаест утакмица за А тим постигао је три гола. Играо је по три пута за државну Б селекцију и репрезентацију Београда, а седам пута за репрезентацију Загреба.

Теже је повредио колено маја 1929, у Паризу, приликом сусрета са Француском и био први југословенски играч који се подвргао операцији менискуса. Операција је извршена у Бечу а Гилер ју је сам платио 30.000 ондашњих динара. На IX олимпијским играма у Амстердаму 1928., Гилер је био један од укупно 40 спортиста из Југославије. Наша репрезентацнја играла је у саставу: Шифлиш, Ивковић, Митровић, Арсенијевић, Премерл, Ђорђевић, Сотировић, Бек, Боначић, Циндрић и Гилер. Екипа је изгубила од Португала (1:2), који је победоносни гол постигао у последњим тренуцима меча.

Касније, пошто се повредио и прешао у „Чукарички“ (1935.), Гилер је мање играо и посветио се тренерском позиву. Заједно са Браниславом Банетом Секулићем, био је први квалификовани тренер у Београду.

Мобилисан за време рата као фолксдојчер (Хрват, немачког порекла), Јожа Гилер је покушао да побегне и пребаци се међу сремске партизане. Био је откривен и предат Гестапоу. Немачки преки војни суд осудио га је на смрт, а казна стрељањем извршена је 20. децембра 1943. године у Вршцу.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Фрањо Гилер на сајту National Football Teams (језик: енглески)
  2. ^ „Reprezentativci: Franjo Giler”. reprezentacija.rs. 15. 11. 2019. Приступљено 15. 11. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]