Хазена

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Хазена (чеш. házená — „рукомет“) је врста игре с лоптом, сличан рукомету, великом рукомету и кошарци. Игра се на отвореном и настала је у Чешкој 1905. године. Хазена се у Србији више не игра.[1][2]

Историја хазене[уреди]

Историја хазене на нашим просторима[уреди]

Хазена у Нишу[уреди]

Овај спорт је у Нишу и Србији данас угашен. Старе Hишлије су овај спорт, пре рата звале рукомет. Чак и после рата приликом оснивања „фискултурних“ друштава, оснивају се бројне секције за рукомет и кошарку, али су многи од оснивача мислили да је то у ствари хазена. Сматрало се да тадашња нова власт неће дозволити старе стране (окупаторске) називе. Ако упитамо неког старог Hишлију шта је хазена? Добићемо одговор да је то рукомет и кошарка. Хазена међутим није ни рукомет ни кошарка.

Од рукометних спортова у Нишу, у периоду између два рата, хазена је била најпознатија.

Хазену су играле само жене, а утакмице судили мушкарци.

Овај спорт у Нишу се јавља средином тридесетих година 20. века. Проблем регистрација првих тимова у овом спорту је постојао из разлога, што у то време у Србији и Југославији није постојао спортски савез за ову игру. Хазена се 18. јуна 1923. године придружује Југословенском лакоатлетском савезу. Године 1924. се формира Југословенски савез за хазену, са својим подсавезима и њиховим представништвима у Београду, Великом Бечкереку, Љубљани и Загребу. Нишки хазена тимови су своје регистрације верификовали у Београдском хазена подсавезу.

Хазену су у Нишу играле само жене, док су је мушкарци избегавали, до те мере, да је неби играли па да им је неко плаћао за то. Док за Ниш хазена остаје искључиво као женска игра, дотле су је у свету играли оба пола.

Поуздано се зна да су у Нишу постојале три засебне хазена секције, или три хазена клуба, а то су: СК „Победа“, СК „Раднички“, СК „Графичар“.[1]

СК „Победа“[уреди]

Секција за хазену СК „Победа“ је основана 25. августа 1928. године Ова информација је и овековечена у листу „Спортист“, у броју 397. од 20. августа 1928. године. Истог месеца Београдски хазена подсавез прима секцију хазене СК „Победа“ из Ниша, у своје окриље, што се такође бележи у листу „Спортист“.[1]

РСК „Раднички“[уреди]

Ова хазена секција је у то време већ играла утакмице хазене. Хазена секција РСК „Раднички“ је служила за одигравање верификационих утакмица других секција. Постоји податак да је ова секција крајем октобра 1928. године одиграла пријатељску утакмицу са, у то време новооснованом хазена скцијом „Графичар“ из Ниша.[1]

Специфичности хазене[уреди]

Терен[уреди]

Хазена - терен: Састављен од два одбрамбена пољ, средишњег поља, голмановог простора и линије за казнени (пенал) ударац.

Терен за хазену је правоугаоног облика, дужине од 48m до 51m и ширине од 30m до 34m. Терен који је подељен на три трећине са саваком дужине од 16m, а уколико је терен био дужи, средичњи део игралипта, или средња трећина била би дужа од осталих трећина. Голамов простор је првобитно био у облику правоугаоника, да би се касније променио у полукружни облик димензија од 6m у полупречнику (R=6). Сами голови су димензија 240cm висине, са 200cm ширине. Дебљина пречки и статива је од 8 до 10cm. Покретни голови, као и у малом фудбалу су се могли померати и премештати по потреби. Казнени пенал ударац се изводио са удаљености од 6m, по чему и носи име "шестерац".[3]

Правила[уреди]

Утакмица се састојала од два полувремена од по 25минута. Лопта у игри, се може водити, али у том случају се на свака три корака мора ударити од тло, што је дозвољено само два пута, како би игра добила на динамици. С друге стране лопта је могла да се баца у висину и хвата неограничен број пута. Да би се лопта додала саиграчу, правила налажу да је тај саиграч удаљен више од два метра.

Утакмицу је судио и водио један судија.

Лопта[уреди]

Лопта за игру је обима од 62 до 68cm, тежине од 300g до 350g.

Играчи[уреди]

Екипа у хазени се састоји од седам играча, укључујући и голмана. За разлику од рукомета у хазени су тимски задаци тачно распоређени, тако да је кретање играча на терену стриктно ограничено. Ово је условљено самим тереном који је подељен на три трећине. Поред голмана, свака екипа је имала још једног бека (браниоца), два помагача и три нападача.

  • Голманово кретање је ограничено и износи 16m, односно одбранбену трећину терена.
  • Бек (бранич) се такође креће само у одбрамбеној зони.
  • Помагачи имају право кретања у одбрамбеној и средњој зони (неутралној) зони.
  • Нападачи се краћу у средњој зони и зони напада.

Оваква постављена и регулисана правила игре дозваљавају да у зони напада (односно одбране) истовремено могу да се налазе само по три играча екипе која напада (играчи напада) и по три играча са својим голманом, екипе која се брани у том тренутку (бек, два помагача и голман).[1]

Опрема[уреди]

Додатне опреме осим спортских дресова нема. Што се тиче самих дресова они се састоје од једнобојних мајци у горњем делу, а сто се тиче доњег дела ту су једнобојне чарапе и патике, с разликом сто мушкарци носе шортцеве, а жене сукње. Женске сукње су биле изнад колена, што су навијачи са трибина (док се у Србији хазена још играла) тражили, наводно да би се повећала мобилност и само кретање...[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Миладин Илић - Мајстор; РУКОМЕТ 1949-1999; Пеликан принт, Ниш 2000. године.
  2. ^ http://www.vokabular.org приступљено 5.3. 2014. год
  3. ^ znate-li-kako-je-uopce-nastao-rukomet. приступљено 5.3. 2014. год

Литература[уреди]

  • Миладин Илић - Мајстор; РУКОМЕТ 1949-1999; Пеликан принт, Ниш 2000. године.

Спољашње везе[уреди]