Хенрик Фландријски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хенрик Фландријски
Henri I -Flanders.jpg
Хенрик Фландријски
Датум рођења1174.
Место рођењаВалансјен
Белгија
Датум смрти11. јун 1216.(1216-06-11) (41/42 год.)
Место смртиСолун
Латинско царство
ДинастијаЕно
ОтацБалдуин V Белгијски
МајкаМаргарита Фландријска
СупружникAgnes of Montferrat
Латински цар
Период(1204—1205)
ПретходникБалдуин I, латински цар
НаследникПетар II Куртене

Хенрик Фландријски (1174-1216) латински регент (1205—1206), па латински цар (1206—1216). Био је син Балдуина V Белгијског и Маргарите Фландријске и брат Балдуина Фландријског.

Четврти крсташки рат[уреди]

Почетак рата[уреди]

Хенрик је заједно са братом 1198. године са одушевљењем отишао у Четврти крсташки рат против Египта, али рат је тек почео 1202. године. Укупно се скупило 30.000 крсташа од којих су 4500 били коњаници. Крсташи нису имали 85 000 сребрних марака, колико им је требало да плате превоз, па им је деведесетогодишњи слепи млетачки дужд Енрико Дандоло због мржње према Византији понудио превоз од 35 000 марака против Византије. После дугих преговора један део крсташа је пристао док је други део тражио да се крене према Сирији. Чак и онај мали број Крсташа који су кренули из Француске за Египат окренули су се против Византије. Млетачка флота је кренула 8. октобра 1202. године на исток са крсташима.

Пад Задра и осталих градова[уреди]

Иако се папа противио крсташи су кренули ка Цариграду. Кад су стигли под Задар становништво се уплашило и истакло барјак да би изгледало да подржавају поход, али немилосрдни Енрико Дандоло је 23. новембра опљачкао град. Почетком децембра у Задар је из средње Европе стигао византијски принц Алексије IV Анђео највећи крсташки савезник на Балканском полуострву. Уз његову помоћ крсташи су око 7. априла 1203. године освојили Дубровник и Драч са отрантским вратима. Флота је наставила и искрцала се на острву Крф где је љута што град Крф није хтео да се преда пљачкала и палила док није наставила 24. маја ка острву Андрос, које су крсташи такође опљачкали и попалили. Прошавши кроз Хелеспонт, искрцали су се у Абидосу.

Улазак крсташа у Цариград

Пад Цариграда[уреди]

23. јуна млетачка флота је стигла у Сан Стефано и почела да опседа Цариград. Сам византијски цар Алексије III Анђео, кад је видео да његов зет Теодор I Ласкарис безуспешно покушава да одбрани град, 17. јула је побегао у Бугарску. Ослепњени Исак II Анђео који је владао Византијом од 1185. до 1195. враћен је на престо, а 1. августа Алексије IV Анђео његов син крунисан је за његовог сувладара. Млечани којима се није напуштао Цариград, тражили су исплату од 100.000 сребрних марака за помоћ, а кад то од Алексија нису добили, наставили су опсаду. Почетком јануара 1204. године народ незадовољан Алексијем га ја задавио, а Исак ја умро од страха. За цара је доведен војвода Алексије V Дука Мурзуфл. Крсташи су 13. априла освојили град, неколико дана пре тог догађаја Алексије V је побегао, а за цара је изабран Теодор, који је побегао у Никеју и ту основао државу. Уследиле су пљачке града.

Регентство[уреди]

На цариградски престо (као регент) је дошао 1205. године, али првих година (до 1208. године) био је слаб владар. Царство је почело нагло опадати. Теодор I Ласкарис је преотео скоро све малоазијске поседе Латина осим Пеге. Крајем 1206. године Хенрик је напао Теодора, после чега се прогласио за латинског цара, али напад на Никеју спречио је Калојан 1207. године свијим нападом на Солун.

Рат против Бугара и Никејаца[уреди]

После Калојанове погибије, Хенрик је Бугарима код Филипопоља 2. августа 1208. године, нанео тежак пораз чиме је охрабрио устанке против краља Борила. Потом је Хенрик напао Никејце. Млечани су 1209. године склопили тајни савез између иконијског султана Кајата Косруа I и Хенрика против Теодора. Теодор се после успешног сузбијања Турака, окрануо против Хенрика, који је на Рундаку 15. октобра 1211. године извојевао велику победу и тако одсекао Никејско царство од Егејског мора, Пергама до Нимфеја. На крају рат се наставио са малим снагама без освајања. За то време папа је због посредовао за мир Бугара са Угарском и Латинима. Хенрик је чак узео Борилову братучеду за жену. Убрзо потом 1214. године дошло је до латинско-никејског мира у Нимфеју. Тако су одређене вечне латинско-накејске границе.

Рат против Срба[уреди]

Сукоби са Србима почињу када је Хенрик продро дубоко у Свету гору 1208. године.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Балдуин II од Еноа
 
 
 
 
 
 
 
8. Балдуин III од Еноа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ida of Leuven
 
 
 
 
 
 
 
4. Балдуин IV од Еноа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Gerhard Flaminius de Wassenberg
 
 
 
 
 
 
 
9. Yolande de Wassenberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Clemence of Poitou
 
 
 
 
 
 
 
2. Балдуин V од Еноа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Алберт III од Намира
 
 
 
 
 
 
 
10. Godfrey I, Count of Namur
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ида од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
5. Alice of Namur
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Конрад I, гроф Луксембурга
 
 
 
 
 
 
 
11. Ermesinda of Luxembourg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Clementia of Aquitaine
 
 
 
 
 
 
 
1. Хенрик Фландријски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Gerard, Duke of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
12. Theodoric II, Duke of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Hedwige de Namur
 
 
 
 
 
 
 
6. Thierry, Count of Flanders
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Robert I, Count of Flanders
 
 
 
 
 
 
 
13. Gertrude of Flanders
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Гертруда од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
3. Маргарита I Фландријска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Фулк IV Анжујски
 
 
 
 
 
 
 
14. Фулк I Јерусалимски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Бертрада од Монфорта
 
 
 
 
 
 
 
7. Сибила Анжујска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Elias I, Count of Maine
 
 
 
 
 
 
 
15. Ерменгарда Анжујска, грофица Мена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Mathilda of Château-du-Loire
 
 
 
 
 
 

Извори[уреди]