Хенрик V, цар Светог римског царства

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хенрик V
Herrschaftsübergabe von Heirich IV. an Heinrich V.jpg
Предаја власти Хенрика IV његовом сину Хенрику V
Датум рођења (1081-08-11)11. август 1081.
Место рођења Гослар
Датум смрти 23. мај 1125.(1125-05-23) (43 год.)
Место смрти Утрехт
Династија Салијска династија
Отац Хајнрих IV
Мајка Берта Савојска
Супружник Матилда од Енглеске
Претходник Хајнрих IV
Наследник Лотар III

Хенрик V (нем. Heinrich V.; 108123. мај 1125) је био краљ Немачке (1099—1125) и цар Светог римског царства (1111—1125). Задњи је владар из Салијске династије. Током готово читавог периода његове власти одвијао се наслеђени сукоб око инвеституре, који је решен компромисним конкордатом из Вормса 1122. године.

Папа потиче Хенрика V да се побуни против оца[уреди]

Папа је подстицао синове Хенрика IV да се буне. Најпре се побунио старији син, па је Хенрик IV одредио да му наследник буде млађи син Хенрик V, којег је дао крунисати 1099. за краља Немачке. Папа се поново меша и прави проблеме у Немачкој, тако да се и сам Хенрик V буни против оца 1105, па га свргава исте године. Хенрик IV умире 1106. године.

Борба за инвеституру[уреди]

Папа се надао да ће добити кооперативног краља Немачке, који ће пристати на то да краљеви не постављају бискупе. Хенрик V се показује једнако тврд као и његов отац. Хенрик V је инсистирао да он постане цар Светог римског царства. Папа није пристајао, па је Хенрик V извршио инвазију Италије 1110. године.

Под притиском Хенрикове војске склопљен је договор 1111. да Хенрик одустане од постављања бискупа, али да црква преда све поседе, које је добила од царева, још од доба Карла Великог. Папа Паскал II је нерадо на то пристао, а током припрема за Хенриково крунисање за цара народ Рима се побунио. Хенрик је утамничио папу и 16 кардинала и држао их затворене два месеца.

Печат од Хенрика V

У помоћ папи долазили су савезници Нормани под водством Роберта I од Капуе. Хенрик је успио одбити одвратити норманску војску у акцији спасавања. Папа је био принућен да се покори и да призна Хенрику право да поставља бискупе. Хенрик је одмах крунисан 13. априла 1111. године. Хенрик се са војском повукао у Немачку тек кад је добио обећање од кардинала да неће да се свете због изнућеног признања кад се он са војском повуче преко Алпи.

Чим се Хенрик повукао црквени концил је екскомуницирао цара, а концесије су прогласили неважећим, јер су добијене изнуђивањем. Борба за инвеституру се наставила. Хенрик је поново извршио инвазију Италије 1116. године. Поставио је антипапу. Спор је разрешен компромисним конкордатом из Вормса 1122. по коме папа поставља бискупе, а цар их додатно поставља као феудалце. Цареви су тако задржали доста утицаја при избору бискупа.

Борбе у Бохемији, Пољској и Угарској[уреди]

У Бохемији је трајао сукоб Сватоплука и војводе Бохемије Боривоја II. Сватоплук је заробио Боривоја. Хенрик је био незадовољан ратом у Бохемији, па присиљава 1107. Сватоплука да ослободи Боривоја II. Хенрик постаје Сватоплуков кум, па овај ипак постаје војвода Бохемије.

Хенрик је 1108. кренуо у рат у Угарску против Коломана с намером да на угарски трон постави Коломанова брата Алмоша. Сватоплук се прикључио том војном походу, али због напада у Бохемији присиљен је да се врати. Боривој II је напао Бохемију уз помоћ пољског војводе Болеслава III. Хенрик је остао са смањеном војном силом, па није успио да заузме Пресбург, а Коломан је харао по Моравији.

Хенрик је био љут и одлучио је да се освети Пољској, Уз помоћ Свјатоплука напада Пољску. Опседали су Глогов 1109. године. Пољска војска око Глогова је била поражена, а Болеслав III Пјаст се склонио у Глогов. Хенрик је дао грађанима Глогова пет дана примирја, али да предају своју децу као таоце, да би се поштовало примирје. Обећао је децу предати након пет дана без обзира на одговор. Болеслав III Пјаст се није предавао, а Хенрик је прекршио обећање и није вратио децу. Децу је везао за опсане справе да му буду живи штитови. У тој опсади је страдало много деце, а Глогов је одбрањен.

У бици на Псећим Пољима Пољаци су поново победили, па се Хенрик повукао.

Спољашње везе[уреди]


Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Henry of Speyer
 
 
 
 
 
 
 
8. Конрад II, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Adelaide of Alsace
 
 
 
 
 
 
 
4. Henry III, Holy Roman Emperor
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Herman II, Duke of Swabia
 
 
 
 
 
 
 
9. Gisela of Swabia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Gerberga of Burgundy
 
 
 
 
 
 
 
2. Хајнрих IV, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Вилијам IV од Аквитаније
 
 
 
 
 
 
 
10. Вилијам V од Аквитаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Emma of Blois
 
 
 
 
 
 
 
5. Agnes of Poitou
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Otto-William, Count of Burgundy
 
 
 
 
 
 
 
11. Agnes of Burgundy
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Ermentrude of Rheims
 
 
 
 
 
 
 
1. Хенрик V, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Berold
 
 
 
 
 
 
 
12. Хумберт I од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Otto I, Count of Savoy
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Ancilla of Lenzbourg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Берта Савојска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Manfred I of Turin
 
 
 
 
 
 
 
14. Ulric Manfred II of Turin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Prangarda of Reggio
 
 
 
 
 
 
 
7. Adelaide of Susa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Otbert II, Margrave of Milan
 
 
 
 
 
 
 
15. Bertha of the Obertenghi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Railinda of Como
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди]

Претходник:
Хенрик IV
Краљ Немачке
(10991125)

Наследник:
Лотар III
Претходник:
Хенрик IV
цар Светог римског царства
(11111125)
Наследник:
Лотар III