Списак владара Немачке

С Википедије, слободне енциклопедије

Однос краља и цара у Немачкој био је компликован због историје и структуре Светог римског царства.

  • Свето римско царство је почело са крунисањем Карла Великог 800. године као цара Римљана. Краљевство Немачка настаје од источног дела Франачке која се поделила Верденским споразумом 843. године. Владари тог источног дела тада су себе звали rex Francorum (краљеви Франака). Придев немачки се не појављује до 11. века, када је папа прозвао свога непријатеља Хенрика IV краљем Теутонаца, али краљ је и даље себе звао краљ Римљана. Те титуле су опстале све до 1806. године. Међутим ти краљеви се накнадно називају краљевима Немачке да би се појаснили односи.
  • Краљевство никад није било потпуно наследно. Краља је формално бирало највише племство, што је било у духу франачке традиције. Постепено се тај избор краља препушта групи кнежева-изборника. По одредбама из 1356, краља бира 7 кнежева од чега 4 свјетовна и 3 духовна.
  • У средњем веку краљ није узимао титулу цар, све док га папа не крунише. Требало је да буде крунисан Гвозденом круном Ломбардије, да би добио титулу краља Италије. После тога би долазио код папе и папа би га крунисао за цара.
  • Максимилијан I је био први краљ, који је после папиног одбијања да га крунише почео користити титулу „изабрани цар“. Његов наследник Карло V је био последњи цар, кога је папа крунисао.

Каролиншка династија (817—911)[уреди | уреди извор]

Конрадинска династија (911—918)[уреди | уреди извор]

Отонска династија (919—1024)[уреди | уреди извор]

Салијска (Франачка) династија (1024—1125)[уреди | уреди извор]

Суплинбургер (1125—1137)[уреди | уреди извор]

Хоенштауфен династија (1137—1254)[уреди | уреди извор]

Међупериод[уреди | уреди извор]

Различите куће[уреди | уреди извор]

Хабзбург[уреди | уреди извор]

Вителсбах (1742—1745)[уреди | уреди извор]

Кућа Хабзбург-Лорен (Лотарингија) (1745—1806)[уреди | уреди извор]

Рајнска конфедерација[уреди | уреди извор]

Немачка конфедерација (1814—1866)[уреди | уреди извор]

  • Франц I (Хабзбург-Лорен), председник конфедерације (1814—1835)
  • Фердинанд IV (Хабзбург-Лорен), председник конфедерације (1835—1848)
  • Надвојвода Јохан (Хабзбург-Лорен), регент немачког царства (1848—1849), изабран од франкфуртске скупштине
  • Фридрих Вилхелм IV Пруски (Хоенцолерн), изабран 1849. за краља Немачке, али одбио круну
  • Фрањо Јосип I (Хабзбург-Лорен), председник конфедерације (1849—1866)

Северно-немачка конфедерација (1867—1871)[уреди | уреди извор]

Немачко царство (1871—1918)[уреди | уреди извор]

Хоенцолерн[уреди | уреди извор]

Детаљније: Хоенцолерн