Хипокапнија
| Хипокапнија | |
|---|---|
 | |
| Угљен-диоксид | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| MeSH | D016857 |
Хипокапнија (лат. hypocapnia) је стање сниженог парцијалног притиска угљен-диоксида (PaCO2) у артеријској крви испод 35 mmHg.[1] Присуство хипокапније мјерењем капнометром се не може искључити, јер се могу констатовати нормалне или повишене вриједности PaCO2 , те је из ових разлога потребна гасна анализа артеријске крви.
Дефиниције
[уреди | уреди извор]- Хиперкапнија (лат. hypercapnia)
Вишак угљен-диоксида у крви, изазван повишеним парцијалним притиском угљен-диоксида (>PaCo2) у артеријској крви и телесним течностима.[2]
- Хипокапнија (лат. hypоcapnia)
Смањена количина угљен-диоксида у крви, изазвана снижењем парцијалним притиском угљен-диоксида.[2]
- Акапнија (лат. аcapnia)
Акапнија се често користи као термин да означи хипокапнију, међутим стање потпуне акапније (тј потпуног мањак угљен-диоксида у телесним течностима) не постоји за живота као и аноксија (па је бољи термин за аноксију аноксемија).[2]
Узроци
[уреди | уреди извор]Узроци који доводе до развоја хипокапније су они који повишавају вентилацију плућа:
- Рефлексна хипервентилација код хипоксије, када услед смањене концентрације кисеоника у крви долази до појачаног надражаја респираторног центра.
- Код узбуђења, емоционалних поремећаја, страха, јаких болова.
- Код жељеног појачања вентилације из терапијских разлога, нпр. код респираторне компензације ацидозе да би се што више елиминисао угљен-диоксид из организма, затим код по живот опасне хиперкалијемије итд. Када се ради о механичкој вентилацији потребно је правилно регулисати неопходне параметре на уређају.
Хипокапнија због превеликог елиминисања угљен-диоксида преко плућа доводи до развоја респираторне алкалозе, која спречава нормално искориштавање кисеоника. Долази до смањења прокрвљености можданог и срчаног ткива, што може довести до развоја исхемије тих органа. Ако је присутно крварење у можданом ткиву доћи ће до накнадног крварења. Хипокалијемија која је присутна код хипокапније доводи често по поремећаја срчаног ритма.
Симптоми
[уреди | уреди извор]Знаци и симптоми хипокапније су тонички грчеви шаке, стопала (карпопедални спазам) и уста уз претходно трњење и мравцима тих дијелова тијела. Присутна је тахипнеја са диспнејом.
Терапија
[уреди | уреди извор]Терапија хипокапније се састоји у уклањању узрока који су довели до хипервентилације, побољшање алвеоларне вентилације и спречавање хипоксије апликацијом кисеоника, евентуално аналгезија и седација, ендотрахеална интубација и механичка вентилација.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Laffey, John G.; Kavanagh, Brian P. (2002). „Hypocapnia”. New England Journal of Medicine. 347 (1): 43—53. PMID 12097540. doi:10.1056/NEJMra012457.
- ^ а б в Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1990). Medicinska fiziologija. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. стр. 729. ISBN 963-176-192-2 Проверите вредност параметра
|isbn=: checksum (помоћ).
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
