Хомеоарктон
Хомеоарктон или хомојарктон (grč. όμοιόαρχων — који има сличан почетак) је стилска фигура која означава гласовно подударање на почетку речи.[1] Супротна фигура је хомеотелеутон с којим се заједно убраја у парехезу.[2] Увек је удружена с алитерацијом и асонанцом. Назива се још и хомеоарктеон.[3] Може се поистоветити с римом која везује почетке речи и стихова.[4] Припада фигурама дикције.
Употреба[уреди | уреди извор]
Хомеоарктон је често стилско средство како у поезији тако и у прози, нарочито у пословицама и брзалицама. Јавља се и у устаљеним спојевима речи (нпр. румена ружа), у свакодневном говору, и играма речи попут таутограма.[3]
Као и хомеотелеутон, и термин хомеоарктон се користи за грешку изостављања текста приликом његовог преписивања или прекуцавања која се јавља због сличних почетака речи у реченицама или редовима.[5] У таквим случајевима хомеоарктон и хомеотелеутон нису стилске фигуре већ потпадају под домен текстологије.
Примери[уреди | уреди извор]
У народним умотворинама[уреди | уреди извор]
| „ | Где је сова излегла сокола. |
” |
| — српске народне пословице | ||
| „ | Игла игра игру игле. |
” |
| — српске народне брзалице | ||
Удружена са хомеотелеутоном[уреди | уреди извор]
| „ | Слабо слови, али добро лови. |
” |
| — српска народна пословица | ||
| „ | Свуд је проћи, ал' је дома доћи. |
” |
| — српска народна пословица | ||
| „ | Петар Петру плете плот, са три прута по три пута, брзо плети Петре плот. |
” |
| — српска народна брзалица | ||
У савременој поезији[уреди | уреди извор]
| „ | Вино је бура, бургија и хук, (...) |
” |
| — Миодраг Павловић, „Хлеб и вино” | ||
| „ | О озверене звезде, о озвездане звери (...) |
” |
| — Коњ, Иван В. Лалић | ||
Сличне стилске фигуре[уреди | уреди извор]
- Алитерација
- Асонанца
- Игра речима
- Каламбур
- Парегменон
- Парехеза
- Парономазија
- Хомеоптотон (хомојоптотон)
- Хомеотелеутон (хомојотелеутон)
Види још[уреди | уреди извор]
- Таутограм
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Živković, Dragiša (2001). Rеčnik književnih termina (2 изд.). стр. 266.
- ^ „RHETORICAL FEATURES” (PDF). Приступљено 23. 3. 2019.
- ^ а б Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 148—149. ISBN 978-953-0-40043-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 22. 3. 2019.
- ^ Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. стр. 272. ISBN 978-86-343-0277-6.
- ^ Buchanan, George Wesley (2006). The Book of Hebrews: Its Challenge from Zion. стр. 383. ISBN 978-1-59752-819-1. Приступљено 23. 3. 2019.
Литература[уреди | уреди извор]
- Buchanan, George Wesley (2006). The Book of Hebrews: Its Challenge from Zion. стр. 383. ISBN 978-1-59752-819-1. Приступљено 23. 3. 2019.
- Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. стр. 272. ISBN 978-86-343-0277-6.
- Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 148—149. ISBN 978-953-0-40043-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 22. 3. 2019.
- Živković, Dragiša (2001). Rеčnik književnih termina (2 изд.). стр. 266.
- Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. стр. 272. ISBN 978-86-343-0277-6.
- Popović , Tanja, Rečnik književnih termina. - 2. izd. - Beograd, Logos Art : Edicija. 2010. ISBN 978-86-7360-064-2.
