Иван В. Лалић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иван В. Лалић

Ivan V Lalic.jpg
Иван В. Лалић

Општи подаци
Датум рођења 8. јун 1931.
Место рођења Београд (Краљевина Југославија)
Датум смрти 28. јул 1996.(1996-07-28)(65 год.)
Место смрти
Рад

Иван В. Лалић (8. јун 193128. јул 1996) је био српски песник, есејиста и преводилац, један од најистакнутијих песника неосимболистичке струје у савременој српској поезији.

Биографија[уреди]

Рођен је у Београду 1931. године, где је радио неко време као новинар и уредник Радио Загреба; био је уредник у „Просвети“ и „Нолиту“.

Својом поезијом преко артизма, уравнотежених слика и духовне сабраности обновио је линију симболистичког песништва. Трагајући за класичном мером песме и налазећи песничко надахнуће у литератури, Лалић се у својој поезији окретао Византији и античком свету. Такође је био изврстан преводилац, есејиста и критичар. Иван В. Лалић је ушао у књижевну критику као хроничар часописа, најпре „Летописа Матице српске“, а потом београдске „Књижевности“. Његову критику одликује објективност, као и искуство које у њу уноси.

Приредио је неколико антологија и зборника. Бавио се преводилаштвом, нарочито препевима; тако је између осталог приредио „Антологију новије француске лирике“ (од Бодлера до наших дана) и изборе песама Хелдерлина (Нолитова награда) и Пјер Жан Жува. Аутор је радио-драме „Мајстор Хануш“ (награда Југословенске радиодифузије).

Дела[уреди]

Писао је есеје и критике:

Награде[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: