Храм Васкрсења Христовог у Токију

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Храм Васкрсења Христовог
Nikolai-do.jpg
Основни подаци
ЕпархијаТокијска епархија
Оснивање1891.
МестоТокио
 Јапан

Храм Васкрсења Христовог у Токију (јап. (復活大聖堂 фукацу даисеидо) је резиденција и катедрални храм Јапанске православне цркве, у чијем саставу се налази и једина православна богословија у Јапану. Храм је основао Николај Јапански, који је у тешком времену прогона православних у Јапану, одиграо кључну улогу у опстанку мисије у Јапану, а 1906. године свети Николај прима чин архиепископа Јапанске православне цркве. Храм Васкрсења Христовог је уједно и саборни храм Токијске епархије, једне од три епархије Јапанске православне цркве. Храм је уједно и резиденција поглавара, Јапанске православне цркве, а тренутни поглавар је примас Данил Нуширо митрополит Токијски и цијелог Јапана. Поред саборног храма Васкресења Христовог у Токију, гдје се налази и једина богословија, 2005. године је образован први манастир Јапанске православне цркве, чији настојатељ је постао јеромонах Тројице-Сергијеве лавре Герасим (Шатов).

Историјат[уреди]

Храм Васкрсења Христовог 1891. године

Године 1884. положен је камен темељац за изградњу Саборне цркве од 890 m квадратних, чија висина би износила 35 m, са звоником од 40 m. Изградња је трајала седам година, по нацртима руског архитекте Шиерпова, а под надзором енглеског архитекте Кондера. Звоно је даривао тадашњи велики кнез и престолонасљедник Николај. Храм се градио на најузвишенијем мјесту у граду у билизини Царског двора. Саборна црква, посвећена светом Васкрсењу Христовом, се прво звала Николајдо, односно Николајев дом.[1] Оригинални храм је претрпио велику штету приликом земљотреса из 1923. године када се комплетан звоник срушио и направио велику штету на остатку храма.

Богословија[уреди]

1879. године уз саборни храм у Токију отворена је богословија. Од момента њеног оснивања до данас, предавања се воде искључиво на јапанском језику. Најбољи богословци су ишли у Санкт Петербург у Санкт-Петербуршку духовну академију, а онда се враћали у Јапан као предавачи или свештеници. Број богословаца у Токијској богословији никада није прелазио више од десет.[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]