Срби у Албанији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Срби у Албанији
Đurađ Kastriota (Skenderbeg).jpg
Georgios Verovits, Prince of Samos.jpg
Вулић.JPG
Kosta Miličević.jpg
Migjeni11.jpg
Василије Поповић Цицо.JPG
Укупна популација
30.000 - 100.000 [1]
Региони са значајном популацијом
углавном области Скадар, Велика Малесија
Језици
албански и српски
Религија
православље, ислам и католицизам
Сродне етничке групе
Српска дијаспора
Ослобођени и окупирани делови балканских вилајета Османског царства 1912-1913.

Срби имају дугу историју на територији данашње Албаније. У средњем веку територија Албаније припадала је Српском царству, док је Скадар био престоница више средњовековних српских држава. Према попису националних мањина у Албанији из 1989. године око 100 Срба и Црногараца живи у Албанији[2]. Међутим, према незваничним изворима у Албанији има 10.000 [3] или чак 100.000 Срба.

Срба у Албанији има највише у Скадру и околини, где се предаје и српски језик[4]. Некадашњи СУП СФР Југославије успео је да прикупи информације да у средњој Албанији (области Елбасана и Берат) има Срба староседелаца, тј. остатака становништва некадашњих српских држава кнеза Јована Владимира, краља Милутина и цара Душана. Осим њих у Албанији има српског становништва, потомака одбеглих комуниста информбироваца који су били верни Совјетском Савезу и који се нису приклонили режиму Јосипа Броза, него Стаљину. Ипак највећи број њих је албанизованон током владавине краља Зога и комунистичког диктатора Енвера Хоџе, када су Срби били под великим притиском да се одрекну свога идентитета[5]. Школа „Обилић“ је радила на српском језику у Скадру до 1935. године када је затворена наредбом краља, тек после 73 године је поново омогућено држање наставе на српском језику.[6]

У Фиру такође има Срба, ту постоји српско удружење „Јединство“.[7][8] Ту се планира изградња српске школе, за то је 2016. године добијена дозвола.[9]

У Враки код Скадра постоји заједница Срба и Црногораца, њихов храм Свете Тројице посетио је 31. маја 2014. патријарх српски Иринеј, који је потом обишао и рушевине манастира Светог Срђа и Ваха.[10]

Историја Срба на просторима Албаније[уреди]

Територија данашње Албаније у Србији средњег века[уреди]

Територија данашње Албаније у саставу Османског царства[уреди]


Карта српског етничког простора после Берлинског конгреса 1878. године, од Милојка В. Веселиновића

Територија данашње Албаније 1912-1915[уреди]

Познате личности[уреди]

Овај чланак је део серије о
Србима
Serbian Cross.svg

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]