Зетска епархија

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Рушевине манастира Светог арханђела Михаила на Превлаци
Први српски архиепископ Свети Сава, оснивач Зетске епархије (1219)

Зетска епархија је назив за стару средњовјековну епархију Српске православне цркве, из које се током позније историје развила данашња Митрополија црногорско-приморска.

Зетска епископија (1219—1346)[уреди | уреди извор]

Зетску епархију је 1219. године основао први српски архиепископ Свети Сава са сједиштем у Манастиру Светог арханђела Михаила, на Превлаци у Боки Которској, на острвцу које се данас зове Страдиоти.[1] По Доментијану, на којег се позива Иван Јастребов, владичанство Зете, Св. Сава је основао при цркви Архангела Михаила близу Дрима. Зетске владике су живјеле у Скадру у пријестоници Диоклејске области, потом на Врањини, а затим на Цетињу и имале су у свом надлештву православне хришћане у Албанији све до 1215. године (по муслиманском калнедару) кад је арнаутска Скендерија била потчињена митрополиту призренском Јоаникију. [2] Ова епархија је обухватала читаву средњовековну област старе Зете, односно Дукље, са Приморјем од Котора до Љеша, а према унутрашњости је обухватала област Мораче, као и читаву област око Скадра у данашњој сјеверној Албанији. Од оснивања, па све до друге половине 14. вијека, ова епархија је припадала држави Немањића. Из тога времена позната су имена неколицине зетских епископа, са приближним годинама службе. Диоклејски црквени сабор који је сазвао Вукан Немањић, је било нагињање Немањића на том простору ка католицизму. Ипак је надвладало православље, јер је Свети Сава објединио у једно, зетско владичанство: скадарско, љешко, дукљанско, барско и пулатско владичанство, у којима су били православни Срби. Од патријарха је добио на управу та владичанства, од којих је формирао једно.

Зетска митрополија (1346—1485)[уреди | уреди извор]

Када је 1346. године Српска архиепископија проглашена патријаршијом, Зетска епархија је проглашена митрополијом. Не зна се, да ли је то био само почасни назив или је већ тада, као Скопска митрополија, добила под своју власт и неког епископа. Врло је вјероватно да је један викарни епископ зетских митрополита већ тада постављен у скадарској Крајини или у срцу саме Зете, као што се зна да је било у другој половини 15. вијека.

Крајем 14. и почетком 15. вијека услед тадашњих ратних збивања и унутрашњих сукоба дошло је до разарања старог сједишта Зетске епархије на Превлаци, услед чега су зетски митрополити привремено прешли у Крајину. Један од тадашњих зетских митрополита је становао и у Будви, а био је 1441. године уједно и кастелан српског деспота Ђурђа у том граду. Зна се да је један зетски митрополит још и 1456. године био феудални господар у приморској жупи Луштици.

Током 15. вијека, зетски се митрополити чешће помињу у скадарској Крајини, односно у Врањини и на Ободу у Ријеци Црнојевића, где су имали и своје викарне епископе, док се 1485. године нису дефинитивно настанили у Богородичином манастиру на Цетињу, у Црној Гори и од тада се Зетска епархија по новом сједишту на Цетињу прозвала и Цетињском епархијом из које се развила данашња Митрополија црногорско-приморска.

Зетски епископи и митрополити[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Богдановић 1981, стр. 317-320.
  2. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 522. - 523. Београд: Службени гласник. 
  3. ^ Миклошич, Франц (1858). Monumenta Serbica Spectantia Historiam Serbiae, Bosniae, Ragusii, 1269. г. Беч. стр. 50. 

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зетска_епархија&oldid=23522426”