Зетска епархија

Рушевине манастира Светог арханђела Михаила на Превлаци

Први српски архиепископ Свети Сава, оснивач Зетске епархије (1219)

Зетска епархија је назив за стару средњовјековну епархију Српске православне цркве, из које се током позније историје развила данашња Митрополија црногорско-приморска.

Зетска епископија (1219—1346)

Зетску епархију је 1219. године основао први српски архиепископ Свети Сава са сједиштем у Манастиру Светог арханђела Михаила, на Превлаци у Боки Которској, на острвцу које се данас зове Страдиоти. Ова епархија је обухватала читаву средњевековну област старе Зете, односно Дукље, са Приморјем од Котора до Љеша, а према унутрашњости је обухватала област Мораче, као и читаву област око Скадра у данашњој сјеверној Албанији. Од оснивања, па све до друге половине 14. вијека, ова епархија је припадала држави Немањића. Из тога времена позната су имена неколицине зетских епископа, са приближним годинама службе.

Зетска митрополија (1346—1485)

Када је 1346. године Српска архиепископија проглашена патријаршијом, Зетска епархија је проглашена митрополијом. Не зна се, да ли је то био само почасни назив или је већ тада, као Скопска митрополија, добила под своју власт и неког епископа. Врло је вјероватно да је један викарни епископ зетских митрополита већ тада постављен у скадарској Крајини или у срцу саме Зете, као што се зна да је било у другој половини 15. вијека.

Крајем 14. и почетком 15. вијека услед тадашњих ратних збивања и унутрашњих сукоба дошло је до разарања старог сједишта Зетске епархије на Превлаци, услед чега су зетски митрополити привремено прешли у Крајину. Један од тадашњих зетских митрополита је становао и у Будви, а био је 1441. године уједно и кастелан српског деспота Ђурђа у том граду. Зна се да је један зетски митрополит још и 1456. године био феудални господар у приморској жупи Луштици.

Током 15. вијека, зетски се митрополити чешће помињу у скадарској Крајини, односно у Врањини и на Ободу у Ријеци Црнојевића, где су имали и своје викарне епископе, док се 1485. године нису дефинитивно настанили у Богородичином манастиру на Цетињу, у Црној Гори и од тада се Зетска епархија по новом сједишту на Цетињу прозвала и Цетињском епархијом из које се развила данашња Митрополија црногорско-приморска.

Зетски епископи митрополити

• Иларион (1220—1242),
• Герман (други по реду),
• Неофит (1261—1270),
• Јевстатије (1279—1286),
• Герман II (1286—1292),
• Михајло I (1293),
• Андрија (пре 1300-те),
• Јован (пре 1304-те),
• Михајло II (1305—1309),
• Давид I (1391—1396),
• Арсеније (1396—1417),
• Давид II (1417—1435),
• Јефтимије (1434—1446),
• Јосиф (око 1453-те),
• Теодосије (после 1453-те),
• Висарион (1484—1494),
• Вавила (1494—1520).

Види још

• Михољска превлака
• Митрополија црногорско-приморска
• Историја Српске православне цркве
• Српска архиепископија
• Пећка патријаршија
• Историја Пећке патријаршије
• Бококоторска епархија

Литература

• Радослав Грујић, Зетска епархија, у: Народна енциклопедија, књ. 1. стр. 815.
• Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 315—327. 
• Јанковић, Марија (1984). „Саборне цркве Зетске епископије и митрополије у средњем веку (Cathedral Churches of the Bishopric and Metropolitanate of Zeta in Middle Ages)”. Историјски часопис (31): 199—204. 
• Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку (Bishoprics and Metropolitanates of Serbian Church in Middle Ages). Београд: Историјски институт САНУ. 
• Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. 
• Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. 
• Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century (Српска епископска седишта у XIII веку)”. Старинар (51: 2001): 171—184.