Цата Дујшин-Рибар

С Википедије, слободне енциклопедије
Цата Дујшин Рибар
Лични подаци
Пуно имеКатарина Дујшин Рибар
НадимакЦата
Датум рођења(1897-10-17)17. октобар 1897.
Место рођењаТрогир, Аустроугарска
Датум смрти8. септембар 1994.(1994-09-08) (96 год.)
Место смртиЗагреб, Хрватска
Уметнички рад
Пољесликарство

Катарина Цата Дујшин Рибар (рођ. Гатин; Трогир, 17. октобар 1897 — Загреб, 8. септембар 1994) била је хрватска сликарка и рестауратор слика.[1] Цата Дујшин-Рибар поред сликарства се истакла и као песник.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 17. октобра 1897. године у Трогиру. Била је једно од петоро деце царинског службеника Вјекослава Гатина и његове супруге Гуистине. Одрасла је у Боки Которској, где је у Котору завршила основну школу и три разреда Трговачке академије. Године 1915. породица се преселила у Сплит, где јој је у Трговачкој школи предавао сликар Емануел Видовић, који је открио њен сликарски таленат. Након додатног усавршавања у Видовићевом атељеу, 1917. године је уписала Академију ликовних уметности у Загребу, где су јој предавали професори Фредо Ковачевић, Отон Ивековић и Менци Клемент Црнчић.[3]

Због болести, 1922. године је пред крај студија морала да напусти Академију због чега није дипломирала. Даље школовање је наставила приватно током 1924. и 1925. године код сликара Владимира Бецића, а усавршавала се и у Паризу и Лондону. Радила је као рестаураторка у Галерији уметнина у Сплиту.[3] Сликала је далматинске крајолике и портрете с лирским или драмским обележјем. Прву самосталну изложбу у иностранству имала је у Лонодун, маја 1936. године, а излагала је и у Њујорку, Вашингтону и Венецији.

Бавила се и књижевношћу пишући поезију. Иако је почела да пише још у младости, објављивала је тек у каснијим годинама живота. Поему Ноћ тамна је моја објавила је 1962. године, а 1971. године је објавила своју прву збирку песама Растанци без растанака. Након ове објавила је још две збирке песама — Из камене јеке (1975), Цатина лирика (1983) и Мој дом (1992).

Од 1920. до 1947. године је била у браку са глумцем Дубравком Дујшином (1894—1947), прваком Хрватског народног казалишта. Након његове изненадне смрти, 1948. је упознала адвоката и политичара др Ивана Рибара (1881—1968), за кога се удала 1952. године. Године 1976. је збирку слика, уметничких предмета и књига, као и архивски материјал и целокупни инвентар свог стана у Деметровој улици број 3 у Загребу поклонила граду Загребу уз услов да се у стану уреди меморијална збирка која ће представљати живот и рад троје истакнутих личности културе, уметности и политике.[3] Међу 214 предмета, које садржи ова збирка, налазе се скулптуре истакнутих југословенских вајара — Ивана Мештровића, Томе Росандића, Вање Радауша, Антуна Аугустинчића, Косте Ангелија Радованија и др.

Умрла је 8. септембра 1994. године у Загребу. Сахрањена је на гробљу Мирогој поред свог првог супруга Дубравка Дујшина. На њиховом надгробном споменику налазе се Цатини стихови:"Не бој се висина, са мном блистави су врхунци."[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Dujšin-Ribar, Cata”. enciklopedija.hr. Приступљено 24. 1. 2022. 
  2. ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 173. 
  3. ^ а б в г „Cata Dujšin – Ribar: Slikarica, pjesnikinja i vrlo naočita dama”. belizagrebgrad.com.hr. Приступљено 24. 1. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Цата_Дујшин-Рибар&oldid=25608803”