Цироза јетре

С Википедије, слободне енциклопедије
Цироза јетре
СинонимиХепатичка цироза
Hepaticfailure.jpg
Стомак особе са цирозом показује масивно накупљање течности и врло видљиве вене
СпецијалностиГастроентерологија, хепатологија
СимптомиУмор, сврабеж, отицање потколеница, жутица, лако стварање модрица, накупљање течности у абдомену[1]
КомпликацијеСпонтани бактеријски перитонитис, хепатична енцефалопатија, проширене вене у једњаку, рак јетре[1]
Време појавеВише месеци или година[1]
ТрајањеДугорочно[1]
УзроциАлкохолна болест јетре, хепатитис Б, хепатитис Ц, безалкохолни стеатохепатитис[2][3][4]
Дијагностички методКрвни тестови, медицинско снимање, биопсија јетре[5][1]
ПревенцијаВакцинација (попут хепатитиса Б), избегавање алкохола[1]
ЛечењеЗависи од основног узрока[6]
Фреквенција2,8 милиона (2015)[7]
Смртност1,3 милиона (2015)[8]
Микрограф показује цирозу.

Цироза јетре је хронична болест јетре током које се јетрено ткиво замјењује везивним ткивом што за крајну последицу има престанак функција јетре.[9][10][11] Цироза јетре може имати цели низ узрока од којих су најчешћи алкохолизам и хепатитис Ц. С обзиром на то да се оштећено јетрено ткиво не може заменити, терапија цирозе јетре је палијативне природе, иако се у екстремним ситуацијама може провести трансплантација јетре - сложени и релативно ризични поступак током које стопа преживљавања износи 90%.[12]

Цироза јетре (хепатична цироза, или завршни стадијум болести јетре) је поремећена функција јетре узрокована стварањем ожиљкастог ткива познатог као фиброза, услед оштећења узрокованог обољењем јетре.[13] Оштећење узрокује поправку ткива и касније формирање ожиљкастог ткива, које временом може заменити нормално функционирајуће ткиво, што доводи до оштећења функције јетре због цирозе.[13][14] Болест се обично споро развија месецима или годинама.[1] Рани симптоми могу укључивати умор, слабост, губитак апетита, необјашњив губитак тежине, мучнину и повраћање, и нелагоду у десном горњем делу трбуха.[2] Како се болест погоршава, симптоми могу укључивати свраб, отицање потколеница, накупљање течности у абдомену, жутицу, лако стварање модрица и развој крвних судова на кожи у облику паука.[2] Накупљена течност у абдомену може постати спонтано инфицирана.[1] Озбиљније компликације укључују хепатичку енцефалопатију, крварење из проширених вена у једњаку, желуцу или цревима и рак јетре.[15]

Цирозу најчешће узрокује алкохолна болест јетре, безалкохолни стеатохепатитис (NASH) - (прогресивни облик безалкохолне масне болести јетре),[16] хронични хепатитис Б и хронични хепатитис Ц.[2][4] Обилна конзумација алкохола током више година може изазвати алкохолну болест јетре.[17] NASH има низ узрока, укључујући гојазност, висок крвни притисак, абнормалне нивое холестерола, дијабетес типа 2 и метаболички синдром.[3] Мање уобичајени узроци цирозе укључују аутоимунски хепатитис, примарни билијарни холангитис и примарни склерозирајући холангитис који омета функцију жучних путева, генетске поремећаје као што су Вилсонова болест и наследна хемохроматоза и хронична срчану инсуфицијенцију са загушењем јетре.[2]

Дијагноза се заснива на тестовима крви, медицинском имиџингу и биопсији јетре.[5][1]

Вакцина против хепатитиса Б може спречити хепатитис Б и развој цирозе, али није доступна вакцинација против хепатитиса Ц.[1] Није познат посебан третман за цирозу, али многи основни узроци могу се лечити бројним лековима који могу успорити или спречити погоршање стања.[6] Избегавање алкохола се препоручује у свим случајевима.[1] Хепатитис Б и Ц се могу лечити антивирусним лековима.[1] Аутоимунски хепатитис се може лечити стероидним лековима.[1] Урсодиол може бити користан ако је болест последица зачепљења жучног канала.[1] Други лекови могу бити корисни за компликације као што су отицање трбуха или ногу, хепатична енцефалопатија и проширене вене једњака.[1] Ако цироза доводи до отказивања јетре, трансплантација јетре може бити опција.[3]

Цироза је погодила око 2,8 милиона људи и резултирала је са 1,3 милиона смртних случајева у 2015. години.[7][8] Од ових смртних случајева, алкохол је био узрочник 348.000, хепатитис Ц 326.000, а хепатитис Б 371.000.[8] У Сједињеним Државама више мушкараца умире од цирозе него жена.[1] Први познати опис стања је оставио Хипократ у петом веку пре нове ере.[18] Израз „цироза” измишљен је 1819. године, од грчке речи за жућкасту боју оболеле јетре.[19]

Знаци и симптоми[уреди | уреди извор]

Цироза јетре.

Развој цирозе може потрајати доста дуго, и симптоми се споро појављују. Рани симптоми могу укључивати умор, слабост, губитак апетита, необјашњив губитак тежине, мучнину и болест и нелагоду у горњем десном делу стомака.[2] Уз опадање функције јетре, могу се развити и други знаци и симптоми, попут когнитивних оштећења, збуњености, губитка памћења, поремећаја спавања и промена личности. Даљње опадање може довести до накупљања течности у потколеницама и стопалима, тешкe надутости абдомена због накупљања течности познатог као асцит, жутице, јаког сврбежа коже и тамно обојеног урина.[2] Неки од ових симптома могу бити секундарни након накнадне порталске хипертензије - повишеног крвног притиска у дотоку крви у јетру.[20]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н „Cirrhosis”. National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases. 23. 4. 2014. Архивирано из оригинала на датум 9. 6. 2015. Приступљено 19. 5. 2015. 
  2. ^ а б в г д ђ е „Symptoms & Causes of Cirrhosis | NIDDK”. National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases. Архивирано из оригинала на датум 8. 2. 2021. Приступљено 8. 2. 2021. 
  3. ^ а б в „Definition & Facts of NAFLD & NASH | NIDDK”. National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases. Архивирано из оригинала на датум 12. 3. 2021. Приступљено 9. 3. 2021. 
  4. ^ а б GBD 2013 Mortality and Causes of Death, Collaborators (17. 12. 2014). „Global, regional, and national age-sex specific all-cause and cause-specific mortality for 240 causes of death, 1990–2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013.”. Lancet. 385 (9963): 117—71. PMC 4340604Слободан приступ. PMID 25530442. doi:10.1016/S0140-6736(14)61682-2. 
  5. ^ а б Ferri, Fred F. (2019). Ferri's clinical advisor 2019 : 5 books in 1. Philadelphia, PA. стр. 337—339. ISBN 9780323530422. 
  6. ^ а б „Treatment for Cirrhosis | NIDDK”. National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases. Архивирано из оригинала на датум 20. 3. 2021. Приступљено 6. 3. 2021. 
  7. ^ а б GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1545—1602. PMC 5055577Слободан приступ. PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6. 
  8. ^ а б в GBD 2015 Mortality and Causes of Death, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903Слободан приступ. PMID 27733281. doi:10.1016/s0140-6736(16)31012-1. 
  9. ^ „Cirrhosis – MayoClinic.com”. 
  10. ^ „Liver Cirrhosis”. Review of Pathology of the Liver. 
  11. ^ „Pathology Education: Gastrointestinal”. Архивирано из оригинала на датум 15. 06. 2010. Приступљено 22. 02. 2012. 
  12. ^ Gómez-Dominguez, E., Mendoza, J., García-Buey, L., Trapero, M., Gisbert, J. P., Jones, E. A., Moreno-Otero, R. (2007) Transient elastography to assess hepatic fibrosis in primary biliary cirrhosis. Alimentary Pharmacology & Therapeutics, 27(5): 441-447
  13. ^ а б „Cirrhosis”. nhs.uk (на језику: енглески). 29. 6. 2020. Архивирано из оригинала на датум 5. 10. 2017. Приступљено 8. 2. 2021. 
  14. ^ Sherlock's diseases of the liver and biliary system. Dooley, James (James S.),, Lok, Anna S. F.,, Garcia-Tsao, Guadalupe,, Pinzani, Massimo (Thirteenth изд.). Hoboken, NJ. 8. 6. 2018. стр. 82. ISBN 978-1-119-23756-3. OCLC 1019837000. Архивирано из оригинала на датум 30. 7. 2021. Приступљено 7. 12. 2020. 
  15. ^ „Definition & Facts for Cirrhosis | NIDDK”. National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases. Архивирано из оригинала на датум 2021-03-11. Приступљено 2021-03-10. 
  16. ^ Castera L, Friedrich-Rust M, Loomba R (април 2019). „Noninvasive Assessment of Liver Disease in Patients With Nonalcoholic Fatty Liver Disease”. Gastroenterology. 156 (5): 1264—1281.e4. PMID 30660725. doi:10.1053/j.gastro.2018.12.036. 
  17. ^ „Alcoholic liver disease: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. medlineplus.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 2019-05-27. Приступљено 2021-03-10. 
  18. ^ Brower, Steven T. (2012). Elective general surgery : an evidence-based approach. New York: McGraw-Hill Medical. стр. 36. ISBN 9781607951094. Архивирано из оригинала на датум 2017-09-08. 
  19. ^ Roguin A (2006). „Rene Theophile Hyacinthe Laënnec (1781–1826): The Man Behind the Stethoscope”. Clinical Medicine & Research. 4 (3): 230—5. PMC 1570491Слободан приступ. PMID 17048358. doi:10.3121/cmr.4.3.230. 
  20. ^ Friedman LS (2014). Current medical diagnosis and treatment 2014. [S.l.]: Mcgraw-Hill. стр. Chapter 16. Liver, Biliary Tract, & Pancreas Disorders. ISBN 978-0071806336. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).