Циста (биологија)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Стадијум цисте код дизентеричне амебе

Циста је назив за стадијум мировања неких микроорганизама, обично протиста и (модрозелених) бактерија, или ређе бескичмењака, који помаже организму да преживи у неповољним условима средине. Метаболички процеси ћелије се у стадијуму цисте успоравају и ћелија престаје са свим активностима, попут храњења и кретања. Формирање цисте помаже организму и при дисеминацији, тј. ширењу од једног домаћина до другог или у повољније окружење. Када циста доспе у средину погодну за раст и преживљавање, зид цисте пуца у процесу наваном ексцистација. Тачан сигнал (стимулус) за почетак ексцистације није познат за већину протиста.[1] Зна се, међутим, да неповољни услови попут недостатка хранљивих материја или кисеоника, екстремне температуре, суве средине и присуства токсичних једињења, покрећу формирање цисте. [2]

Формирање цисте[уреди | уреди извор]

У бактеријама[уреди | уреди извор]

Код неких бактерија (на пример, код рода Azotobacter), формирање цисте се дешава кроз промену ћелијског зида: цитоплазма се контрахује а ћелијски зид задебљава. Бактеријске цисте се разликују од ендоспора по начину на који се формирају, као и степену отпорности на неповољне услове средине. Ендоспоре су много отпорније од циста.

Бактерије не формирају увек само једну цисту. На пример, врста Rhodospirillium centenum може да промени број ћелија по цисти, од 4 до 10, у зависности од услова средине.

У протистима[уреди | уреди извор]

Животни циклус Giardia

Протисти, посебно паразитске праживотиње, су често изложени веома тешким условима у различитим фазама свог животног циклуса. На пример, дизентерична амеба, уобичајени цревни паразит који изазива дизентерију, мора да преживи веома киселу средину желуца пре него што дође до црева као и различита непредвидива стања док је ван домаћина, попут исушивања и недостатка хранљивих материја.[3] Циста је погодна за преживљавање таквих услова, иако су протозојске цисте мање отпорне у поређењу са бактеријским цистама.[2] Други протозојски цревни паразити попут Giardia lamblia и Cryptosporidium такође стварају цисте као део свог животног циклуса (види ооциста). Због тврдог спољашњег омотача ооцисте, ове врсте су отпорне на уобичајена дезинфекциона средства која се користе за пречишћавање воде, као што је хлор.[4]

Животни циклус Cryptosporidium

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Willey, Joanne; Sandman, Kathleen M.; Wood, Dorothy H. (2019). Encystment and Excystment. Prescott's Microbiolgy Eleventh Edition. 2 Penn Plaza, New York, NY 10121: McGraw-Hill Education. стр. 560. 
  2. 2,0 2,1 Eugene W. Nester, Denise G. Anderson, C. Evans Roberts Jr., Nancy N. Pearsall, Martha T. Nester; Microbiology: A Human Perspective, 2004, Fourth Edition, ISBN 0-07-291924-8
  3. ^ Samuel Baron MD, Rhonda C. Peake, Deborah A. James, Mardelle Susman, Carol Ann Kennedy, Mary Jo Durson Singleton, Steve Schuenke; Medical Microbiology; Fourth Edition, ISBN 0-9631172-1-1 (hardcover)1996
  4. ^ „Division of Environmental Health”. www.idph.state.il.us. Приступљено 2019-11-12.