Црноглава траварка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Црноглава траварка
Saxicola torquatus -South Africa -male-8 (3).jpg
Црноглава траварка
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Passeriformes
Подред: Passeri
Породица: Muscicapidae
Род: Saxicola
Врста: S. torquatus
Биномијална номенклатура
Saxicola torquatus
(Linnaeus, 1766)

Црноглава траварка (лат. Saxicola torquata) је врста птице из породице мухарице (лат. Muscicapidae).

Изглед[уреди]

Мужјаци ове врсте имају црну главу, бели предњи део врата, црна леђа, беле бокове и црн реп. Крила су црна и дуж горње унутрашње стране је бела шара. Горњи део груди је обично тамно наранџасто-црвене боје, са оштрим или постепеним преласком на белу или бледо наранџасту на доњем делу груди и стомаку у зависности од подврста. Код неких јединки, црно замењује наранџасто, делимично или у потпуности. [2]

Женке имају браон главу, а по глави се назире светлија линија обрва, груди кестењасте боје, а мање белих шара на крилима. Перје оба пола је нешто тамније ван сезоне парења.[2]

Подврсте[уреди]

  • Saxicola torquatus torquatus
  • Saxicola (torquatus) sibilla
  • Saxicola (torquatus) albofasciatus
  • Saxicola torquatus salax
  • Saxicola torquatus axillaris
  • Saxicola torquatus pallidigula
  • Saxicola torquatus jebelmarrae
  • Saxicola torquatus adamauae
  • Saxicola torquatus promiscuus
  • Saxicola torquatus voeltzkowi
  • Saxicola torquatus nebularum
  • Saxicola torquatus moptanus
  • Saxicola torquatus felix
  • Saxicola torquatus oreobates
  • Saxicola torquatus stonei
  • Saxicola torquatus clanceyi
  • Saxicola torquatus altivagus [2]

Распрострањеност[уреди]

Распрострањена је у Западној, Централној и Јужној Европи, Средњој и Централној Азији, деловима Блиског Истока, Мале Азије, северне и подсахарске Африке. Селица је, осим у западним и јужним деловима Европе. Насељава сувља травната станишта, често са оскудном вегетацијом, степе, мозаична пољопривредна подручја, рудерална станишта (насипе, пруге, појасеве траве око путева, запуштена индустријска постројења, каменоломе и копове песка или шљунка) и др. Гнезди се на тлу. Храни се претежно инсектима и пауцима. Тренд европске популације је умерени пораст. У Србији се гнезди 6.000–9.000 парова, а популација је у порасту.[3]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]