Црноглава траварка

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Црноглава траварка
Saxicola torquatus -South Africa -male-8 (3).jpg
Saxicola torquatus
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
Породица:
Род:
Врста:
S. torquatus
Биномијално име
Saxicola torquatus
(Linnaeus, 1766)

Црноглава траварка (лат. Saxicola torquata) је врста птице из породице мухарице (лат. Muscicapidae).

Изглед[уреди | уреди извор]

Мужјаци ове врсте имају црну главу, бели предњи део врата, црна леђа, беле бокове и црн реп. Крила су црна и дуж горње унутрашње стране је бела шара. Горњи део груди је обично тамно наранџасто-црвене боје, са оштрим или постепеним преласком на белу или бледо наранџасту на доњем делу груди и стомаку у зависности од подврста. Код неких јединки, црно замењује наранџасто, делимично или у потпуности.[2]

Женке имају браон главу, а по глави се назире светлија линија обрва, груди кестењасте боје, а мање белих шара на крилима. Перје оба пола је нешто тамније ван сезоне парења.[2]

Подврсте[уреди | уреди извор]

Подврсте црноглаве траварке:[2]

  • Saxicola torquatus torquatus
  • Saxicola (torquatus) sibilla
  • Saxicola (torquatus) albofasciatus
  • Saxicola torquatus salax
  • Saxicola torquatus axillaris
  • Saxicola torquatus pallidigula
  • Saxicola torquatus jebelmarrae
  • Saxicola torquatus adamauae
  • Saxicola torquatus promiscuus
  • Saxicola torquatus voeltzkowi
  • Saxicola torquatus nebularum
  • Saxicola torquatus moptanus
  • Saxicola torquatus felix
  • Saxicola torquatus oreobates
  • Saxicola torquatus stonei
  • Saxicola torquatus clanceyi
  • Saxicola torquatus altivagus

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Распрострањена је у Западној, Централној и Јужној Европи, Средњој и Централној Азији, деловима Блиског Истока, Мале Азије, северне и подсахарске Африке. Селица је, осим у западним и јужним деловима Европе. Насељава сувља травната станишта, често са оскудном вегетацијом, степе, мозаична пољопривредна подручја, рудерална станишта (насипе, пруге, појасеве траве око путева, запуштена индустријска постројења, каменоломе и копове песка или шљунка) и др. Гнезди се на тлу. Храни се претежно инсектима и пауцима. Тренд европске популације је умерени пораст. У Србији се гнезди 6.000–9.000 парова, а популација је у порасту.[3]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]