Ченад (Тимиш)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Чанад (Румунија))
Ченад
рум. Cenad
Насеље
RO
RO
Ченад
Локација у Румунији
Coordinates: 46°7′59″N 20°34′59″E / 46.13306° СГШ; 20.58306° ИГД / 46.13306; 20.58306Координате: 46°7′59″N 20°34′59″E / 46.13306° СГШ; 20.58306° ИГД / 46.13306; 20.58306
Земља  Румунија
Округ Тимиш
Општина Ченад
Надморска висина 83 m (272 ft)
Становништво (2012)[1]
 • Тотално 4.218
Временска зона Источноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ) Источноевропско летње време (UTC+3)
Гео ИД 682428

Ченад (рум. Cenad) је село и једино насеље унутар истоимене општине Ченад, која припада округу Тимиш у Републици Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.

Положај насеља[уреди]

Село Ченад се налази у источном, румунском Банату, на неколико километара удаљености од Великог Семиклуша. Село је у Поморишју. Од Темишвара село је удаљено око 70 км ка северозападу. Сеоски атар је у равничарском делу Баната, близу Мориша.

Историја[уреди]

Ово место је древно и његово трајање се протеже читав миленијум. Његов назив је током историје био значајан појам. Постојали су тако: Ченадска (католичка) бискупија, Ченадска (угарска) жупанија, Ченадски дистрикт, Ченадски пропопопијат (православни). Војвода Ченадин је 1028. године освојио тврђаву на реци Моришу. Та тврђава се од тада назива по њему Ченад. У близини места тада се налазио манастир Св. Јована Крститеља. Војвода је манастир прогласио за западног обреда, а тамошњи ортодоксни монаси су изашли из њега, и у недалеко од тог места подигли нови посвећен истом светитељу. Православни Јовањски манастир је изгледа постојао до 18. века. За време војне границе, постојале су три српске војне команде: сегединска, арадска и петроварадинска. у Арадска је међу главним војним шанчевима имала и Ченад. Године 1741. Мађари су издејствовали да се све војне команде укину. Када је укинута поморишка војна граница многи Срби граничари из Ченада, су се одселили са породицама у Русију, и тамо засновали нова насеља у степи. Постојао је и тамо Ченад, а то су му име дали бивши становници Ченада. Срби су место током 19. века звали "Српски Ченад". Царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Ченад припада Моришком округу, становништво је међано, има Шваба и Срба, а у месту се налази католичка црква и царинарница.[2]

Ченад је као средиште, држао четири пута годишње вашар (1827): 14. фебруар, 12. мај, 6. октобар и 11. новембар.[3] Виша власт је одредила јула 1859. године да се у Ченаду држе четири вашара и то: 15. март, 20 јун, 16 октобар и 10. децембар. Осим тога ту су два недељна вашара, понедељком и четвртком.[4]

Умро је у Српском Ченаду 1901. године Михаил (Милош) Војновић, "умировљени бивши народни капетан" Српског покрета 1848-1849. године, у 81 години.[5]

У Српском Ченаду је 1905. године било 5710 становника у 1048 домова. У тој великој општини, Великосентмиклошког среза било 1698 Срба православаца (или 29%) са 324 куће. Поред Срба, у тој национално мешовитој средини много има Румуна (2238) и Немаца (1629). Од јавних здања за нас су битни српска православна црква и српска народна школа. Место је добро повезано са остатком света, функционишу у то време ПТТ комуникације и жељезничка станица.[6]

За време Другог светског рата, током вођених борби за ослобођење места од фашиста, погинуло је 93 црвеноармејца и три совјетска официра, који су сахрањени у порти и постављен им је споменик са именима.[7] Румуни месни су се одвојили од Срба 1889. године и затим подигли себи богомољу.

Црква и школа[уреди]

Православни храм чанадски добио је антиминс 1733. године од владике Николаја Димитријевића. Тај храм посвећен летњем Св. Николи је подробно описан 1758. године као стара грађевина, од плетера, покривен рогозом, унутра засвођена даскама, са једноставним торњем, и исто тако иконостасом. Православно парохијско звање је основано 1773. године и од тада се воде црквене матрикуле. Нова црква посвећена Св. арханђелу Гаврилу, зидана је 1773. године, а иконостас добила између 1790-1811. године. Не зна се зашто, али на њеном темељу подигнута је нова црква продужењем према западу, укупним повишењем и дограђивањем торња 1833. године. Обновљени храм је посвећен Св. Николи. Постоје иконе, попут оне на Богородичином трону, које је радио Милутин Бедричић 1837. године. Има целивајућих икона и других мајстора, попут Николе Алексића. Сводове храмовне моловали су и чистили иконостас Ђура Пецић и Сергије Којић из Велике Кикинде током 1901. године.[8] Тај наивни молерај је поправљао 1984. године аматер Никола Шух.

Купац српске књиге у српском Ченаду је 1825. године Дионизије Обрадовић општински нотар чанадски. Године 1827. купац српске књиге је прота чанадски Василије от Стојановић, а уз њега Иса Риђички ишпан. Општински "нотаријус" 1832. године је Стефан Георгијевић, Стефан Поповић сабов и црквени син, а дрвопродавци су трговци Никифор Путићи и Петар Игњатовић. Читатељи књига из Српског Ченада 1833. године су: Петар Дијаковић парох (и 1832), Исидор Риђички "Славног Мариефелд доминуима чанадског спахилука рентијер" (и 1832), Лазар Путић теолог, Глиша Зарин општински кнез, и још неколико трговаца и арендатора и учитељ. Други купац српског календара 1841. године био је парох Дионизије Стефановић. Године 1843. пренумерант српске књиге је Арон Моцика "от Кишљасе" контролор у Ченаду. Администратор чанадске парохије био је 1846. године Теодор Петровић. Године 1859. у српском Ченаду је "кастнер" Александер Микочевић дао прилог Школском фонду, 2 ф. Године 1847. Стефан Дима је био рачуновођа чанадске скеле и скупљач претплатника српске књиге. Када је био избор пароха у Српском Ченаду 1862. године неки Румуни и Срби су покушали да у тој исконској српској парохији унесу смутњу. Уследице подела између Срба и Румуна, на засебне црквене општине са парохијама, које неће донети просперитет ни једној популацији. Поп Андрија Путић родом из места, био је месни парох 43 године, почев од "бурних шездесетих", 1863. године. Богословију је завршио у Вршцу, а рукоположио га је владика Ивачковић 1863. године у Араду. Уз њега је 1907. године парох администратор поп Живан Канкахидац. Почетком 20. века у чанадској парохији никако да се устале пароси, стари свештеници остају без достојне замене, из године у годину смењују се администратори. Младен Јеврић из Ченада је 1892. године био претплатник "Српског сиона". Српски Ченад је 1905. године имао српску црквену општину, скупштина је била редовна, под председништвом Александра Зарића. У Ченадској парохији треће платежне класе, постоји парохијска земљишна сесија од 38 кј. Српски православни хам је тада у добром стању, а црквено-општински земљишни посед је велики и износи 76 кј. Ченад 1905. године још увек нема парохијски дом, иако су ту два свештеника. Постојало је српско православно гробље са најстаријим сомеником из 1838. године. Парох у Српском Ченаду 1894-1905. године Светозар Поповић.

Ченадски учитељ је 1832-1833. године и купац српске књиге Данил Перић. Године 1832. претплатник је био Спиридон Матић бивши "детонаставник". Учитељ чанадски био је Сима Андрон 1847. године претплатник српске књиге. Приложник за "Школски лист" био је 1860. године Дионизије Стефановић учитељ у Српском Ченаду са 2 ф. Претплатник "Школског листа" био је 1862. године Јован Тодоровић учитељ у Србском Ченаду. Милић Живић из Српског Ченада, добио је 1880. године декрет о постављењу за сталног учитеља. Учитељица у Српском Ченаду 1894. године је Јулијана Бранкован. Одобрено је 1900. године у Српском Ченаду да учитељ споји сву децу, док не дође учитељица. Настава се изводи једном школском здању подигнутом 1856. године. Раде од 1902. године две учитељске снаге; са школском децом одржавају и школски врт. Учитељи у Српском Ченаду 1907. године били су Коста Маринковић родом из Панчева (ту једну годину) и Видосава Поповић, родом из Старих Шова (ту од 1902)[9] У то време редовну наставу похађа 136 ђака, а у пофторну школу иде 39 старијег узраста. Стасало је за забавиште 79 мале деце, а чак 24 ученика није изабрало српску основну школу, већ се образује у "страним школама".[10] У Српском Ченаду је 1913. године учитељ Петар Прекајски.

У лето 1860. године створено је у српском Ченаду "Србско театарско друштво" које је већ двапут успешно изводило позоришне представе. Намеравали су да их дају по свим главнијим местима. Управитељ истог је био Димитрије Марковић из Кикинде, који је пре био у војничкој служби.[11]

У Ченаду се родио 1823. године Коста Хаџић позоришни глумац, а умро 1872. године у Руми. Он се од ране младости бавио глумом, са неколико младића основали су позоришну дружину у Ченаду, која је под управом Јована Кнежевића обилазила српске крајеве и давала представе. Од 1861. године дружина се претопила у СНП у Новом Саду, он је његов стални члан који игра мање улоге.[12]

Становништво[уреди]

По последњем попису из 2002. године село Ченад имало је 4.249 становника. Последњих деценија број становништва опада.

Село је одувек било вишенародно, али су Срби и друге мањине у селу данас осетно малобројнији после више колонизација румунског и ромског становништва. Национални састав на појединим пописима био је следећи:

Попис[1] Етнички састав
Година Укупно Румуни Немци Мађари Срби Роми Остали
1880. 6.982 2.074 3.166 128 1.495 - 6
1900. 7.389 2.246 3.244 211 1.583 - 1
1930. 7.236 2.120 2.985 655 1.216 227 22
1977. 5.022 2.023 1.419 682 654 229 10
1992. 3.991 2.304 83 734 401 450 18
2002.[2] 4.263 2.812 48 677 320 371 89

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05. 
  2. Ј.Ј. Ерлер: "Банат", репринт, Панчево 2003. године
  3. "Даница" забавник, Беч 1827. године
  4. "Србски дневник", Нови Сад 1859. године
  5. "Застава", Нови Сад 1901. године
  6. Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  7. Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Историјски и културни споменици Срба у румунском Банату", Темишвар 2008. године
  8. Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001. године
  9. "Школски лист", Сомбор 1907. године
  10. Мата Косовац, наведено дело
  11. "Србски дневник", Нови Сад 1860. године
  12. "Позоришно уређење", Нови Сад 1872. године

Спољашње везе[уреди]