Чанад (Тимиш)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Чанад (Румунија))
За друга значења, погледајте Чанад (вишезначна одредница).
Чанад
Cenad
Административни подаци
Држава  Румунија
Округ Тимиш
Општина Чанад
Становништво
Становништво
 — (2011) 4.249
Положај
Координате 46°07′59″ СГШ; 20°35′00″ ИГД / 46.133056° СГШ; 20.583333° ИГД / 46.133056; 20.583333Координате: 46°07′59″ СГШ; 20°35′00″ ИГД / 46.133056° СГШ; 20.583333° ИГД / 46.133056; 20.583333
Чанад на мапи Румунија
Чанад
Чанад
Чанад на мапи Румунија

Чанад (рум. Cenad) је село и једино насеље унутар истоимене општине Чанад, која припада округу Тимиш у Републици Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.

Положај насеља[уреди]

Село Чанад се налази у источном, румунском Банату, на неколико километара удаљености од Великог Семиклуша. Село је у Поморишју. Од Темишвара село је удаљено око 70 км ка северозападу. Сеоски атар је у равничарском делу Баната, близу Мориша.

Историја[уреди]

Ово место је древно и његово трајање се протеже читав миленијум. Његов назив је током историје био значајан појам. Постојали су тако: Чанадска (католичка) бискупија, Чанадска (угарска) жупанија, Чанадски дистрикт, Чанадски пропопопијат (православни). Војвода Чанадин је 1028. године освојио тврђаву на реци Моришу. Та тврђава се од тада назива по њему Чанад. У близи места тада се налазио манастир Св. Јована Крститеља. Војвода је манастир прогласио за западног обреда, а тамошњи ортодоксни монаси су изашли из њега и у недалеко од тог места подигли нови посвећен истом светитељу. Православни Јовањски манастир је изгледа постојао до 18. века. За време војне границе, постојале су три српске војне команде: сегединска, арадска и петроварадинска. у Арадска је међу главним војним шанчевима имала и Чанад. Године 1841. Мађари су издејствовали да се све војне команде укину. Када је укинута поморишка војна граница многи Срби граничари из Чанада, су се одселили са породицама у Русију, и тамо засновали нова насеља у степи. Постојао је и тамо Чанад, а то су му име дали бивши становници Чанада. Срби су место током 19. века звали "Српски Чанад". Царски ревизор Ерлер је 1774. године онстатовао да место Чанад припада Моришком округу, становништво је међано, има Шваба и Срба, а у месту се налази католичка црква и царинарница.[1] Чанад је као средиште, држао четири пута годишње вашар (1827): 14. фебруар, 12. мај, 6. октобар и 11. новембар.[2] Виша власт је одредила јула 1859. године да се у Чанаду држе четири вашара и то: 15. март, 20 јун, 16 октобар и 10. децембар. Осим тога ту су два недељна вашара, понедељком и четвртком.[3]

За време Другог светског рата, током вођених борби за ослобођење места од фашиста, погинуло је 93 црвеноармејца и три совјетска официра, који су сахрањени у порти и постављен им је споменик са именима.[4] Румуни месни су се одвојили од Срба 1889. године и затим подигли себи богомољу.

Црква и школа[уреди]

Православни храм чанадски добио је антиминс 1733. године од владике Николаја Димитријевића. Тај храм посвећен летњем Св. Николи је подробно описан 1758. године као стара грађевина, од плетера, покривен рогозом, унутра засвођена даскама, са једноставним торњем, и исто тако иконостасом. Нова црква посвећена Св. арханђелу Гаврилу, зидана је 1773. године, а иконостас добила између 1790-1811. године. Не зна се зашто, али на њеном темељу подигнута је нова црква продужењем према западу, укупним повишењем и дограђивањем торња 1833. године. Обновљени храма је посвећен Св. Николи. Постоје иконе, попут оне на Богородичином трону, које је радио Милутин Бедричић 1837. године. Има целивајућих икона и других мајстора, попут Николе Алексића. Сводове храмовне моловали су и чистили иконостас Ђура Пецић и Сергије Којић из Велике Кикинде током 1901. године.[5] Тај наивни молерај је поправљао 1984. године аматер Никола Шух. Када је био избор пароха у Српском Чанаду 1862. године неки Румуни и Срби су покушали да у тој исконској српској парохији унесу смутњу. Купац српске књиге у српском Чанаду је 1825. године Дионизије Обрадовић општински нотар чанадски. Године 1827. купац српске књиге је прота чанадски Василије от Стојановић, а уз њега Иса Риђички ишпан. Општински "нотаријус" 1832. године је Стефан Георгијевић, Стефан Попович сабов и црквени син, а дрвопродавци су трговци Никифор Путићи Паетар Игњатовић. Читатељи књига из Српског Чанада 1833. године су: Петар Дијаковић парох (и 1832), Исидор Риђички "Славног Мариефелд доминуима чанадског спахилука рентијер" (и 1832), Лазар Путић теолог, Глиша Зарин општински кнез, и још неколико трговаца и арендатора и учитељ. Други купац српског календара 1841. године био је парох Дионизије Стефановић. Године 1843. пренумерант српске књиге је Арон Моцика "от Кишљасе" контролор у Чанаду. Администратор чанадске парохије био је 1846. године Теодор Петровић. Године 1859. у српском Чанаду је кастнер Александер Микочевић дао прилог Школском фонду, 2 ф. Године 1847. Стефан Дима је био рачуновођа чанадске скелле и скупљач претплатника српске књиге. Младен Јеврић из Чанада је 1892. године био претплатник "Српског сиона". Чанад 1898. године још увек нема парохијски дом. Парох у Српском Чанаду 1894-1905. године Светозар Поповић. Парох у Српском Чанаду 1907. године је Андрија Путић.

Чанадски учитељ је 1832-1833. године и купац српске књиге Данил Перић. Године 1832. претплатник је био Спиридон Матић бивши "детонаставник". Учитељ чанадски био је Сима Андрон 1847. године претплатник српске књиге. Приложник за "Школски лист" био је 1860. године Дионизије Стефановић учитељ у Српском Чанаду са 2 ф. Претплатник "Школског листа" био је 1862. године Јован Тодоровић учитељ у Србском Чанаду. Милић Живић из Српског Чанада, добио је 1880. године декрет о постављењу за сталног учитеља. Учитељица у Српском Чанаду 1894. године је Јулијана Бранкован. Одобрено је 1900. године у Српском Чанаду да учитељ споји сву децу, док не дође учитељица. Учитељи у Српском Чанаду 1907. године били су Коста Маринковић и Видосава Поповић (од 1901)[6] У Српском Чанаду је 1913. године учитељ Петар Прекајски.

у лето 1860. године створено је у српском Чанаду "Србско театарско друштво" које је већ двапут успешно изводило позоришне представе. Намеравали су да их дају по свим главнијим местима. Управитељ истог је био Димитрије Марковић из Кикинде, који је пре био у војничкој служби.[7]

У Чанаду се родио 1823. године Коста Хаџић позоришни глумац, а умро 1872. године у Руми. Он се од ране младости бавио глумом, са неколико младића основали су позоришну дружину у Чанаду, која је под управом Јована Кнежевића обилазила српске крајеве и давала представе. Од 1861. године дружина се претопила у СНП у Новом Саду, он је његов стални члан који игра мање улоге.[8]

Референце[уреди]

  1. Ј.Ј. Ерлер: "Банат", репринт, Панчево 2003. године
  2. "Даница" забавник, Беч 1827. године
  3. "Србски дневник", Нови Сад 1859. године
  4. Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Историјски и културни споменици Срба у румунском Банату", Темишвар 2008. године
  5. Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001. године
  6. "Школски лист", Сомбор 1907. године
  7. "Србски дневник", Нови Сад 1860. године
  8. "Позоришно уређење", Нови Сад 1872. године

Становништво[уреди]

По последњем попису из 2002. године село Чанад имало је 4.249 становника. Последњих деценија број становништва опада.

Село је одувек било вишенародно, али су Срби и друге мањине у селу данас осетно малобројнији после више колонизација румунског и ромског становништва. Национални састав на појединим пописима био је следећи:

Попис[1] Етнички састав
Година Укупно Румуни Немци Мађари Срби Роми Остали
1880. 6.982 2.074 3.166 128 1.495 - 6
1900. 7.389 2.246 3.244 211 1.583 - 1
1930. 7.236 2.120 2.985 655 1.216 227 22
1977. 5.022 2.023 1.419 682 654 229 10
1992. 3.991 2.304 83 734 401 450 18
2002.[2] 4.263 2.812 48 677 320 371 89

Додатно погледати[уреди]

Спољашње везе[уреди]