Велики Семиклуш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велики Семиклуш
Sânnicolau Mare
Biserica Sarbeasca.jpg
Основни подаци
Држава  Румунија
Округ Тимиш
Становништво
Становништво (2002) 12.914
Географске карактеристике
Координате 46°04′20″ СГШ; 20°37′46″ ИГД / 46.072222° СГШ; 20.629444° ИГД / 46.072222; 20.629444Координате: 46°04′20″ СГШ; 20°37′46″ ИГД / 46.072222° СГШ; 20.629444° ИГД / 46.072222; 20.629444
Велики Семиклуш на мапи Румунија
Велики Семиклуш
Велики Семиклуш
Велики Семиклуш на мапи Румунија
Положај општине Велики Семиклуш у округу Тимиш

Велики Семиклуш (рум. Sânnicolau Mare, мађ. Nagyszentmiklós, нем. Großsanktnikolaus) град је и једино насеље унутар општине Велики Семиклуш, која припада округу Тимиш у Републици Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.

Положај насеља[уреди]

Град Велики Семиклуш се налази у источном, румунском Банату, на 20 км удаљености од Србије и од граничног прелаза код Накова (30 км од Кикинде). Кроз град води магистрални пут Сегедин - Темишвар.

Град је смештен у равничарском делу Баната, а најближа река је Мориш, 10ак километара северно од града.

Историја[уреди]

Место се помиње у католичкој администрацији 1357. године. Царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао за "Велики Свети Миклош", да припада Моришком округу, Чанадског дистрикта. У месту је римокатоличка црква и управни уред, док је становништво измешано, са Немцима су Срби и Власи.[1] У месту је живео Јован племенити Нако, спахија Семиклушки са породицом (1863). Велики Семиклуш је 1869. године велико насеље са око 12.000 становника, од којих је пола Срба и Румуна, а друга половина Немци и Мађари. Ту постоји једна Пољопривредна школа са газдинством за углед.[2] Године 1869. СНП из Новог Сада изводило је представу "Војнички бегунац" од мађарског писца Ј. Сиглигетија. Дело је превео на српски језик, то ће рећи "посрбио" Рада племенити Стратимировић. Комад се изводи у три чина, а први чин са радњом се одвија у српском месту Велики Семиклуш. Један од ликова је Неситовић, бележник Семиклушки.[3] Православни Успенски храм је био заједнички за Србе и Румуне, а ови су напустили заједницу 1893. године и изградили себи нову румунску цркву 1900. године.[4]

Црква и школа[уреди]

Антиминс једне месне цркве освећен је 1718. године. Храм је детаљно описан током визитације 1758. године. Грађевина од цигле, покривена као и торањ са шиндром. Темпло од дасака, са педесетак икона, а у паперти још 14 икона. Била је посвећена празнику Успења Пресвете Богородице, а служило чак шест свештеника. Била је то једна од највећих православних храмова у Банату тог времена. Нова црква је грађена између 1783-1787. године, прилозима мештана и помоћу племићке породице Нако. Уз јужни бочни зид цркве дозидана је капела у којој су чланови племићке породице Нако стојали за време богослужења. Нови иконостас је дело руку иконописца Арсенија Теодоровића из 1809. године. Никола Алексић је 1838. године делимично очистио иконостас и насликао зидне слике. Тај живопис је неколико пута премазиван, као 1956. године од стране Велизара Павловића, а 1998. године је потпуно прекречен. У порту је пренета мермерна пирамида са крстом, коју је на Главном трг подига 1853. године Ћурчијски еснаф. По подацима из државног шематизма православног клира из 1846. године у Великом СентМиклошу живи 5656 православних становника. Парохијско звање је основано 1733. године, а матице крштених се воде од 1756. године, док оне венчаних и умрлих од 1779. године. Свештенство православно чине: протопрезвитер Арсеније Предраговић, и пароси - Ћирил Моцика, Димитрије Молнар, Артемије Перишић, и Георгије Моцика. Капелани су Павел Станковић и Емануел Тошић, а ђакон Захарије Јокић. Парохијска филијала је Трибсветер? Петар Агрима је био парох 1906. године у парохији.

У месту су 1846. године два учитеља, који воде 163 ђака. Српски учитељ је Емануил Јовановић, а румунски - Георге Никулеску. За Школски фонд писао је Велики Семиклуш да ће дати 25 ф. новчића годишње, међутим није тако и рађено, па је од 1846. године (до 1865) имао је дуг од 455 ф. 70 новчића.

Становништво[уреди]

По последњем попису из 2002. године град Велики Семиклуш имао је 12.914 становника. Последњих деценија број становника је растао.

Град је од давнина био вишенародни, а месни Срби су одувек били мањина. Данас је њихов број осетно мањи него пре неколико деценија, а слична судбина задесила је и немачку и мађарску заједницу у насељу. Национални састав на појединим пописима био је следећи:

Попис[5] Етнички састав
Година пописа Становништво Румуни Немци Мађари Роми Срби Словаци остали
1880. 10.836 3.528 4.678 1.219 - 1.285 37 119
1900. 12.639 4.179 5.197 1.928 - 1.238 28 69
1930. 10.676 4.266 3.759 1.236 191 800 14 410 (362 Јевреји)
1977. 12.811 7.970 2.434 1.395 132 607 14 259 (204 Банатски Бугари)
1992. 13.083 9.609 770 1.389 256 599 13 447 (407 Банатски Бугари)
2002.[6] 12.914 9.917 411 1.209 364 463 16 534 (468 Банатски Бугари)

Додатно погледати[уреди]

Референце[уреди]

  1. Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003. године
  2. "Школски лист", Сомбор 1869. године
  3. "Матица", Нови Сад 1869. године
  4. Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Историјски и културни споменици Срба у румунском Банату", Темишвар 2008. године
  5. Varga, Arpad E. Statistică recensăminte după limba maternă şi naţionalitate, jud. Timiş 1880—1992
  6. Centrul de resurse pentru diversitate etnoculturală

Спољашње везе[уреди]