Чанадска жупанија
| Чанадска жупанија Comitatus Chanadiensis Csanád vármegye Komitat Tschanad | |||
|---|---|---|---|
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Средња Европа | ||
| Земља | Аустроугарска — Угарски део Монархије | ||
| Главни град | Мако | ||
| Површина | 1.714 km² | ||
| Становништво | 145.200 (1910) густина: 84,7 стан./km2 | ||
| Друштво | |||
| Званични језици | латински, немачки, касније мађарски, говорни језици: словачки, румунски, српски | ||
| Религија | католицизам, протестантизам, православље | ||
| Владавина | |||
| Титула владара | Жупан | ||
| Оснивање | 11. век / 17. век | ||
| Престанак | 16. век / 1920. | ||
| Статус | Бивша жупанија | ||
| Догађаји | |||
| Претходници и наследници | |||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||
|
| ||
| Портал:Историја | |||
.svg)
Чанадска жупанија (лат. Comitatus Chanadiensis, мађ. Csanád vármegye, нем. Komitat Tschanad) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (11-16. век), као и хабзбуршке Краљевине Угарске (између 17. и 20. века). Управно седиште жупаније био је град Мако (данас у саставу Мађарске).
Током историје жупанија је мењала своје границе. У средњем веку је обухватала подручја на обе стране реке Мориш, односно северно и јужно Поморишје са северозападним делом данашњег Баната. У саставу жупаније тада су се налазила данашња места Сегедин, Мако, Кикинда, Нови Кнежевац, Чанад, Надлак, Велики Семиклуш, Перјамош, итд. У 16. веку, овај простор улази у састав Османског царства, које овде формира Темишварски пашалук.
Након успоставе хабзбуршке управе крајем 17. века, жупанија је обновљена али са умањеним границама, тако да је тада обухватала само простор северног Поморишја. Жупанија је касније проширена укључењем делова развојачене Поморишке војне границе. Након Првог светског рата, подручје тадашње Чанадске жупаније је подељено између Мађарске и Румуније. Од делова ове жупаније који су припали Мађарској успостављена је нова жупанија Чанад-Арад-Торонтал. Целокупна историјска територија коју је ова жупанија захватала у средњем веку данас је подељена између Мађарске, Румуније и Србије.
Види још[уреди]
Литература[уреди]
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица српска.
- Mitrović, Andrej (1975). Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919-1920: Prilog proučavanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u Parizu. Novi Sad: Institut za izučavanje istorije Vojvodine.
