Четврта група јуришних корпуса

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Четврта група четничких јуришних корпуса
Постојање27. мај 1944.
Место оснивања:
западна Србија
ФормацијаПрви јуришни корпус
Други јуришни корпус
Трећи јуришни корпус
Четврти јуришни корпус
Пети јуришни корпус
Јачина.око 8.000 војника и официра[тражи се извор]
ДеоЈВуО
Ангажовање
Команданти
Командантмајор Драгослав Рачић
Начелник штабакапетан Нешко Недић

Четврта група четничких јуришних корпуса ЈВуО формирана је по наређењу генерала Михаиловића 27. маја 1944. То је била формација у рангу армије.[1] Групу су сачињавали:

  • 1. јуришни корпус од три бригаде, командант капетан Предраг Раковић
  • 2. јуришни корпус - три бригаде, командант капетан Никола Калабић
  • 3. јуришни корпус - три бригаде, командант капетан Војислав Туфегџић
  • 4. јуришни корпус - три бригаде, командант капетан Миомир Коларевић
  • 5. јуришни корпус - две бригаде, командант капетан Милош Марковић.

Почетком септембра 1944. Западноморавска група оперативних снага ЈВуО под командом капетана Александра Милошевића укључена је у Групу као Шести јуришни корпус ЈВуО.

Свака бригада је требало да има 560 људи, 1-5 лаких и 1-5 тешких минобацача и 15-30 аутоматских оруђа. Укупно у групи је било око 8.000 људи. Њен командант био је мајор Драгослав Рачић, заменик команданта мајор Душан Смиљанић, а начелник штаба капетан Нешко Недић.[2]

Четврта група четничких јуришних корпуса формирана је као крупна мобилна формација у циљу вођења сложених и захтевних ратних операција. Учествовала је у операцији Трумпф у јулу, а затим у борбама на Копаонику августа 1944. против Оперативне групе дивизија НОВЈ. У септембру је представљала главну снагу ЈВуО током Битке на Јеловој гори. Након пораза на Јеловој гори, јуришни корпуси су се повлачили према северу. До краја месеца заједно са деловима СДК и РЗК водили су борбе против Дванаестог корпуса НОВЈ у Подрињу. Пред борбу за Ваљево, Ваљевски корпус укључен је у групу као Седми јуришни.[3]

Првих дана октобра, делови Групе јуришних корпуса водили су борбу за деблокаду немачке посаде у Шапцу.[4]. Почев од 3. октобра корпуси су транспортовани из Београда у околину Краљева[5][6]. У Пожеги су разоружали један батаљон РЗК[7] Након тога, од 24. октобра учествовали су у пробоју кроз Санџак, заједно са претходницом Шојерлен Групе армија Е.

Литература[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Судско саслушање Драже Михаиловића, Приступљено 20. 4. 2013.
  2. ^ Архив Војноисторијског института, Ча, к. 4, бр. рег. 7/4
  3. ^ Наређење начелника штаба 4. групе јуришних корпуса од 13. септембра 1944. команданту 7. јуришног корпуса да садејствује с немачким трупама у одбијању напада на Ваљево, Зборник НОР-а, том XIV, књига 4, документ 69
  4. ^ Заповест Штаба 4. групе јуришних корпуса од 1. октобра 1944. командантима 2, 3. и 7. јуришног корпуса за садејство с немачким трупама у деблокади Шапца, Зборник НОР-а, том XIV, књига 4, документ 79
  5. ^ Радомир Милошевић - Чеда: ЗАКАСНЕЛИ РАПОРТ (Интерпринт, Београд 1996) - pp. 7. Радомир Милошевић био је оперативни официр Авалског корпуса ЈВуО
  6. ^ Ратко Парежанин: МОЈА МИСИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ (Рим 1974) - pp. 17. Ратко Парежанин био је љотићевац и министар у Недићевој влади.
  7. ^ Тимофејев, Алексеј (2011). Руси и Други светски рат у Југославији. Институт за новију историју Србије. стр. 356—357. ISBN 978-86-7005-089-1. 


Спољашње везе[уреди]