Шаблон:ИЧ-Религија у Русији

С Википедије, слободне енциклопедије
Храм Василија Блаженог у Москви.
Храм Василија Блаженог у Москви.

Религија у Русији је разноврсна са хришћанством, посебно православљем, које је најшире исповедана вера, али са значајним мањинама ирелигиозних људи, муслимана и пагана. Закон о религији из 1997. године признаје право на слободу савести и вероисповести свим грађанима, духовни допринос православног хришћанства историји Русије и поштовање „хришћанства, ислама, будизма, јудаизма и других религија и вера које чине нераздвојни део историјског наслеђа руских народа”, укључујући етничке религије или паганизам, или сачуване или оживљене. Према закону, свака верска организација може бити призната као „традиционална” ако је већ постојала пре 1982. године, а свака новооснована верска група мора предати своје акредитиве и поновно се годишње регистровати петнаест година, а у међувремену до евентуалног признања, остаје без права.

Руска православна црква, иако је њен утицај у неким деловима Северног Кавказа слаб и има много различитих религијских покрета у Русији, има право да одлучи које друге религије или деноминације треба да имају право на регистрацију. Неке протестантске цркве које су већ постојале пре Руске револуције нису могле да се поново региструју, а Католичкој цркви је забрањено да развија сопствене територијалне надлежности. Према неким западним посматрачима, поштовање слободе религије од стране руских власти опало је од краја 1990-их и раних 2000-их. Активности Јеховиних сведока тренутно су забрањене у Русији.