Бој на Дубљу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Битка на Дубљу
Део Другог српског устанка
Crkva Vaznesenja Gospodnjeg, Dublje 031.jpg
Мурал у порти цркве у Дубљу
Време: 26.Јул 1815.
Место: Дубље
Резултат: убедљива српска победа
Сукобљене стране

Српски устаници
Османско царство
Османско царство
Команданти и вође
Милош Обреновић Османско царство Ибрахим паша Никшићки
Јачина
1.500 1.300
Жртве и губици
мањи, Милић Дринчић, Сима Ненадовић око 1000 војника

Бој на Дубљу је била велика битка између српских устаника и турске војске, која се одиграла у мачванском селу Дубље, 14/26. јула 1815. године. У бици су живот изгубиле српске војводе Милић Дринчић и Сима Ненадовић, али су Турцима нанети велики губици. Устаници кнеза Милоша зауставили су турске трупе из Босне и заробили Ибрахим-пашу Никшићког. Том битком је завршен оружани део Другог српског устанка.[1]

Ток битке[уреди]

Срби и Турци су се сукобили код Дубља. Турака је било око 1.300, а Срба 1.500. Турци се ушанче у шанац који је био изграђен од раније... Шанац је био облика квадрата, са високим бедемом и дебелим палисадима. Имао је широка и тешка врата за испад коњице и троја мања врата за испад пешадије. Између палисада биле су уже пушкарнице, а на углу на табљама су била два лака топа. По банкетима су била места за пешаке, док је коњица имала заклоњено место у средини... Пошто је шанац био несигуран са једне стране, помоћ народа који су похватали, натерају их да око шанца направе полукружни јарак са оградом о прошћа... Срби направе по Милошевој и Молеровој идеји штитове од палисада и домузараба (свињских кола), којима би се пешаци и коњаници штитили... Српска коњица је облетала око шанца, обасипајући га паљбом из кубура и пушака... За то време, пешадија заштићена штитовима које је направила, доспе до шанца док су се Турци бавили коњицом и упадне у шанац... У опшетм метежу, Турци почну да беже, па их коњица и остали пешаци стигну и посеку... Током боја ухваћен је Ибрахим паша Никшићки, али га је Милош поштедео, и поступао са њим уљудно, вративши му сабљу.

Опис шанца[уреди]

Шанац је био облика квадрата, са високим бедемом и дебелим палисадима. Имао је широка и тешка врата за испад коњице и троја мања врата за испад пешадије. Између палисада биле су уже пушкарнице, а на углу на табљама су била два лака топа. По банкетима су била места за пешаке, док је коњица имала заклоњено место у средини...

У књизи Мачва Миливоја Васиљевића, пише да је шанац у Дубљу једини фортификацион објекат у Мачви из Другог српског устанка. Подигнут је поред Китошког пута на десној обали Битве, у ливади попа Мишића. Шанац је имао све елементе фортификације, са грудобраном ојачаним палисадима, и са дрвеном капијом, на којој је погинуо ваљевски војвода Дринчић, приликом јуриша. Шанац је био урађен за неколико сати рада и у њему је било смештено 1.300 Турака.

Облик и величина шанца су по речима из књиге непознати. Анта Алексић 80-тих година оставио је запис да је готово сваки траг шанца уништен, остало је само ћоше oд четвоространог редута.[2] По речима Спасоја Павића који је био присутан изради шанца уочи самог боја, а чије речи је забележио прота Јова Илић, шанац је био добро заравњен прошћем и доплетен јасеновим прућем.[3]

Прослава боја[уреди]

Мачвани сваке године обележавају овај датум, сећајући се свих јунака, који су положили животе за велику победу српске војске у боју на Дубљу. У другој половини јула, одржава се традиционална манифестација „Бој на Дубљу“, која траје два дана. Првог дана одржава се такмичење младих у хајдучком надметању и културно-уметнички пограм. Другог дана одржава се такмичење одраслих, а култирно-уметнички програм подразумева представљање првих ансамбала, певачких група, као и представа. Оба дана одржава се изложба слика Мачванских сликара.

Сваке године, поред културно-уметничких друштава, допринос манифестацији дају и мачвански сликари и вајари на тродневној сликарској колонији у порти дубљанске цркве. У традиционалном надметању за Војводу Дубљанског такмиче се млади момци из околних села.

Споменик Боју на Дубљу (1815) подигнут је у центру села, у оквиру споменика учесницима ранијих ратова, који има статус споменика културе. На њему је написано: „Боју на Дубљу 26. VII 1815.“[4]

Види још[уреди]

Референце[уреди]


Спољашње везе[уреди]