Бој на Дубљу
| Битка на Дубљу | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Другог српског устанка | |||||||
 Мурал у порти цркве у Дубљу | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Српски устаници |
 Османско царство | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
 Милош Обреновић Петар Николајевић Молер Милић Дринчић † Сима Ненадовић † Узун Мирко Апостоловић |
 Ибрахим паша НикшићкиОсман-бег † Хасан-паша Дрвеница Талаш | ||||||
| Јачина | |||||||
| 1.500 = 1.300 пешадијe и 200 коњаника[тражи се извор] | 1.300[тражи се извор] | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| 50 погинулих | 1.199 погинулих, 23 заробљених, заробљен је и Ибрахим-паша. | ||||||
Бој на Дубљу је била велика битка између српских устаника и турске војске, која се одиграла у мачванском селу Дубље, 14/26. јула 1815. године. У бици су живот изгубиле српске војводе Милић Дринчић и Сима Ненадовић, али су Турцима нанети велики губици. Устаници кнеза Милоша зауставили су турске трупе из Босне и заробили Ибрахим-пашу Никшићког. Том битком је завршен оружани део Другог српског устанка.[1]
Садржај
Ток битке[уреди]
Срби и Турци су се сукобили код Дубља. Турака је било око 1.300, а Срба 1.500. Турци се ушанче у шанац који је био изграђен од раније... Шанац је био облика квадрата, са високим бедемом и дебелим палисадима. Имао је широка и тешка врата за испад коњице и троја мања врата за испад пешадије. Између палисада биле су уже пушкарнице, а на углу на табљама су била два лака топа. По банкетима су била места за пешаке, док је коњица имала заклоњено место у средини...
Пошто је шанац био несигуран са једне стране, помоћ народа који су похватали, натерају их да око шанца направе полукружни јарак са оградом о прошћа... Турци су због врућине направили хладњаке од грања око шанца, али су их Срби попалили, па се шанац видео ноћу као и дању. Ноћ пре битке, падала је киша. Војвода Молер је молио Милоша Обреновића да изврши напад коњицом, али је Милош одбио, говорећи да ће услед кише да покисне оружије и барут, па Срби неће моћи да пуцају на Турке. Турцима је следеће јутро пред бој било нелагодно, јер су за разлику од Срба морали да леже у блату и каљузи, која је настала од мешања воде од кише и земље у шанцу.
Срби направе по Милошевој и Молеровој идеји штитове од палисада и домузараба (свињских кола), којима би се пешаци и коњаници штитили... Српска коњица је облетала око шанца, обасипајући га паљбом из кубура и пушака... За то време, пешадија заштићена штитовима које је направила, доспе до шанца док су се Турци бавили коњицом и упадне у шанац... У шанцу потом настаде општа кланица и борба јатаганима, ножевима и сабљама.
У опшетм метежу, Турци почну да беже, па их коњица и остали пешаци стигну и посеку...
Током боја ухваћен је Ибрахим паша Никшићки, али га је Милош поштедео, и поступао са њим уљудно, вративши му сабљу.У боју је погинуо и Ибрахим-пашин син, Осман-бег. Током хватања Ибрахим-паше десио се инцидент,када су неки устаници су покушали да опљачкају пашу. Милош дошавши на лице места, пође да спречи устанике да опљачкају турског пашу. Један устаник је уперио пушку у кнежеве груди, али га је Сима Паштрмац убио и спасао живот Милошу.[2]
Топографија бојишта[уреди]
За разлику од претходних великих устаничких победа, где се борба одигравала на терену са узвишењима, терен у Дубљу је равница. Битка се одиграла на равном простору ливаде попа Машића, где је турска претходница решила да подигне шанац.
Опис шанца[уреди]
Шанац је био облика квадрата, са високим бедемом и дебелим палисадима. Имао је широка и тешка врата за испад коњице и троја мања врата за испад пешадије. Између палисада биле су уже пушкарнице, а на углу на табљама су била два лака топа. По банкетима су била места за пешаке, док је коњица имала заклоњено место у средини...
У књизи Мачва Миливоја Васиљевића, пише да је шанац у Дубљу једини фортификацион објекат у Мачви из Другог српског устанка. Подигнут је поред Китошког пута на десној обали Битве, у ливади попа Машића. Шанац је имао све елементе фортификације, са грудобраном ојачаним палисадима, и са дрвеном капијом, на којој је погинуо ваљевски војвода Дринчић, приликом јуриша. Шанац је био урађен за неколико сати рада и у њему је било смештено 1.300 Турака.
Облик и величина шанца су по речима из књиге непознати. Анта Алексић 80-тих година оставио је запис да је готово сваки траг шанца уништен, остало је само ћоше од четвоространог редута.[3] По речима Спасоја Павића који је био присутан изради шанца уочи самог боја, а чије речи је забележио прота Јова Илић, шанац је био добро заравњен прошћем и доплетен јасеновим прућем.[4]
Прослава боја[уреди]
Мачвани сваке године обележавају овај датум, сећајући се свих јунака, који су положили животе за велику победу српске војске у боју на Дубљу. У другој половини јула, одржава се традиционална манифестација „Бој на Дубљу“, која траје два дана. Првог дана одржава се такмичење младих у хајдучком надметању и културно-уметнички пограм. Другог дана одржава се такмичење одраслих, а култирно-уметнички програм подразумева представљање првих ансамбала, певачких група, као и представа. Оба дана одржава се изложба слика Мачванских сликара.
Сваке године, поред културно-уметничких друштава, допринос манифестацији дају и мачвански сликари и вајари на тродневној сликарској колонији у порти дубљанске цркве. У традиционалном надметању за Војводу Дубљанског такмиче се млади момци из околних села.
Споменик Боју на Дубљу (1815) подигнут је у центру села, у оквиру споменика учесницима ранијих ратова, који има статус споменика културе. На њему је написано: „Боју на Дубљу 26. VII 1815.“[5]
Битка у популарној култури[уреди]
Битка је екранизована у серији Вук Караџић у седмој епизоди. У екранизацији су сцене борбе изостављене, док је снимљена сцена заробљавања Ибрахим паше Никишићког и његов разговор са Милошем. Битку је илустровао чувени стрип аутор Горан Ђукић Горски у оквиру изложбе ,,Ето мене, ето вас, сећања кнеза Милоша на Други српски устанак, која је приказана у конаку кнеза Милоша на Точидеру.
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ^ Др. Момчило Павловић - Савремена историја Србије, (2011), Радни материјал из истоименог предмета[мртва веза]
- ^ Аранитовић, Добрило (2005). Подриње у устанцима. Шабац: ИКП Заслон. ISBN 978-86-7825-075-0. OCLC 646342954.
- ^ Миливоје Васиљевић, Мачва, Опис устаничких шанчева. стр. 119.
- ^ Мачва у Другом српском устанку, Бранисалв Станковић, 48 стр.
- ^ Мр. Љиљана Грчић - Историјски споменици у Мачви, Шабачкој посавини и Поцерини у функцији развоја туризма, (2009) Публикација Глобус бр. 34
Спољашње везе[уреди]
| ||||||||||
