Широколисна кострика
| Широколисна кострика | |
|---|---|
| |
| Ruscus hypoglossum L. | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | R. hypoglossum
|
| Биномно име | |
| Ruscus hypoglossum | |
| Синоними[1] | |
| |
Широколисна кострика или језичаста кострика (лат. Ruscus hypoglossum) је врста која припада фимилији Asparagaceae. Род Ruscus обухвата 6 врста од којих две расту на територији Републике Србије (R. aculeatus и R. hypoglossum).[2] Име рода потиче од старогрчке речи за кљун, услед сличности листа са кљуном.
Опис[уреди | уреди извор]
Широколисна кострика је зимзелена биљка са пузећим ризомом и слабо разгранатом стабљиком, висине до 60 cm. Листићи су љуспасти и ситни. Биљку одликује метаморфоза изданка у филокладије које су елиптичне, без оштре бодље на врху. Филокладије су са израженим средњим нервом и лучно савијеним бочним нервима. Цветови су на петељкама и налазе се у пазуху дугуљастог, кожастог, зеленог и на врху зашиљеног приперка. Перигон је зеленкастобеле боје. Мушки цветови су са три прашника чији су филаменти срасли у цев. Биљка цвета током априла и маја. Плод је црвена бобица.[3]
Станише и распрострањење[уреди | уреди извор]
Ареал врсте обухвата Апенинско полуострво, централну Европу, југоисточну Европу, Малу Азију и Крим.[1] У Србији је врста распрострањена. Врста расте у мезофилним шумама, најчешће буковим, али и у шумама храста китњака и граба. Може да расте на плитком кречњачком земљишту, а један од основних услова за раст представља довољна количина релативне влаге у ваздуху и засенчени услови.[3]
Угроженост и примена[уреди | уреди извор]
Врста је Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, проглашена као заштићена врста на територији Републике Србије. Главна претња опстанку попyлацијa представља неконтролисано сакупљање услед декоративности. Врста се често корити приликом израде букета. У Словачкој врста има статус критично угроженог таксона.[4] Поред употребе у цвећарству, плод се традиционално користи против брадавица. Свежи листови и филокладије се користе у исхрани стоке као ефикасно средство против маститиса и прехладе.[5] [6]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Бобица, приперак и филокладија -
Хабитус биљке -
цвет
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Ruscus hypoglossum L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 03. 12. 2023.
- ^ „Ruscus L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 03. 12. 2023.
- ^ а б Јосифовић, М. (1975). Флора СР Србије 7. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 612-613.
- ^ Halada, L.; Feráková, V. (1999). Červená kniha ohrozených a vzácnych druhov rastlín a živočíchov SR a ČR. Vyššie rastliny. Bratislava: Príroda, a.s. стр. 321.
- ^ Kültür, S. (2007). „Medicinal plants used in Kirklareli Province (Turkey)”. Ј. Ethnopharmacol. 111: 341—364.
- ^ Aymaz, P.E. (2007). „Turkish folk medicinal plants, Part IV: Gönen (Balikesir)”. Fitoterapia. 72: 323—343.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
