Akrilna kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Akrilna kiselina
Acrylic acid.svg
Acrylic-acid-from-xtal-3D-balls.png
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.001.071
KEGG[1]
Svojstva
C3H4O2
Molarna masa 72,063
Tačka topljenja 13.5
Tačka ključanja 141.2 °C
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Akrilna kiselina je organsko jedinjenje, koje sadrži 3 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 72,063 Da.[4][5]

Hemijska formula akrilne kiseline je CH2=CHCOOH. To je najjednostavnija nezasićena karboksilna kiselina, koja sadrži vinil grupu direktno vezanu za funkcionalnu grupu karboksilnih kiselina. Akrilna kiselina je bezbojna tečnost oštrog karakterističnog mirisa. Rastvorljiva je u vodi, alkoholu, etrima i hloroformu. Na globalnom nivou, godišnje se proizvede više od hiljadu kilotona akrilne kiseline, većinom za potrebe flokulanata i emulgatora.

Osobine[уреди]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 2
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 1
Particioni koeficijent[6] (ALogP) 0,5
Rastvorljivost[7] (logS, log(mol/L)) -0,3
Polarna površina[8] (PSA, Å2) 37,3

Reference[уреди]

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Lua грешка in Модул:Citation/CS1/Utilities at line 55: bad argument #1 to 'message.newRawMessage' (string expected, got nil).
  5. ^ Lua грешка in Модул:Citation/CS1/Utilities at line 55: bad argument #1 to 'message.newRawMessage' (string expected, got nil).
  6. ^ Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  7. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. doi:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  8. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. doi:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]