Пређи на садржај

Андромеда (митологија)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Andromeda)
За другу употребу, погледајте чланак Андромеда.
Андромеду Нереиде везују за стену (1840) Теодор Шассерио, Лувр

Андромеда је у грчкој митологији била кћер етиопског краља Кефеја и Касиопеје.[1][2]Персејева жена.[3]

Митологија

[уреди | уреди извор]

Андромедина мајка се хвалила да је лепша од божанских Нереида што је њих увредило,[4][5] па су тражиле од Посејдона, бога мора, да казни Касиопеју.[3]Бог је послао морско чудовиште које је почело да пустоши земљу којом је владао Кефеј. У жељи да спасе свој народ, краљ је упитао Амоново пророчиште за савет и добио је одговор да ће пустошење престати када чудовишту жртвује своју кћерку Андромеду. Народ је присилио свог краља да то и учини и Андромеда је везана за стену на морској обали. Међутим, спасао ју је Персеј, који је од њеног оца затражио и њену руку. Према једној причи, краљ је одбио, па је Андромеда побегла са Персејем. Према другој, уприличено је свадбено весеље, али је на њега дошао и младин бивши вереник Агенор или Финеј, са намером да убије Персеја. Међутим, Персеј га је савладао,[6][7][8] а Андромеда је отишла са њим на острво Серифос,, где он спасава своју мајку Данају. Затим одлазе у Аргос, где је Персеј законити наследник престола. Међутим, након што је случајно убио Аргосовог краља, његовог деду Акрисија, Персеј је одлучио да уместо тога постане краљ суседног Тиринта.[9] Родила му је синове Алкеја, Стенела, Местора, Електриона, Хелеја и Кинура и кћер Горгофону.[3][10] Као Андромедин син се помињао и Перс, предак Персијанаца. Њихови потомци владају Микеном од Електриона до Еуристеја, након чега Атреј добија краљевство. Велики херој Херакле (Херкулес у римској митологији) такође је потомак, његова мајка Алкмена је Електрионова ћерка, док је (као и његовог деде Персеја) његов отац је бог Зевс.[11][12] Богиња Атина (или њена римска верзија Минерва) поставља Андромеду на северно небо у тренутку њене смрти као сазвежђе Андромеда,[13] заједно са Персејем и њеним родитељима Кефејем[14][15] и Касиопејом,[16] у знак сећања на Персејеву храброст у борби против морског чудовишта Кита.[17][18][9]

После смрту постала је сазвежђе.[3]

Андромедине етничке припадности

[уреди | уреди извор]
Гравура према Абрахаму ван Дипенбеку, Спасавање Андромеде (1632-1635), из М. де Маролесовог дела Слике храма Муза (Париз, 1655)

Андромеда је била ћерка краља и краљице Етиопије (Aithiopia/Aethiopia), коју су стари Грци лоцирали на рубу света земаља јужно од Египта (Нубија). Термин Aithiops се генерално примењивао на Нубијце и друге народе који су живели изнад екватора, између Атлантског океана и Индијског океана, а изведен је од грчких речи αἴθω и ὤψ (aitho 'горим' + опс 'лице'), што се преводи као преплануло лице у облику именице и црвено-браон у облику придева, као референца на црноафричке староседеоце Краљевине Куш.[19] Хомер напомиње да Етиопљани живе „на крају света, који има две половине, једну која гледа на запад, а другу на истоку“,[20] што је идеја коју је поновио Овидије, који је Етиопију лоцирао поред Индије, близу места где излази сунце. дан.[21] Историчар из 5. века п. н. е. Херодот пише да „Тамо где се југ нагиње ка западу, део света који се пружа најдаље према заласку сунца је Етиопија“, а такође је укључио и план Камбиза II од Персије да нападне Етиопију (Куш).[22]

Међутим, до 1. века п. н. е. утврђена је ривалска локација за Андромедину причу: изданак стена у близини луке древног лучког града Јопе (Ајоп или Џафа, данас део Тел Авива, Израел) постао је повезан са местом Андромединог окивања и спасавања, како извештавају Плиније Старији,[23] путник Паусаније,[24] географ Страбон[25] и историчар Јосиф Флавије.[26] Наведен је случај да је ова нова верзија мита искоришћена да повећа славу и да служи локалној туристичкој трговини Јопе, што је такође постало повезано са библијском причом о Јони у којој је приказано још једно огромно морско створење.[27][28] Ово је, наравно, било у супротности са Андромединим афричким пореклом, додајући конфузију која је већ била везана за њену етничку припадност, што се огледа у сликама грчких ваза из 5. века које приказују Андромеду коју су пратиле тамнопуте афричке слуге и која је носила одећу која би Грцима изгледала страно, ипак са светлом кожом.[29]

У грчкој антологији, Филодем (1. век пне) писао је о „индијској Андромеди“.[30][31]

Елизабет Макграт, у свом чланку Црна Андромеда,[32] говори о традицији, коју је промовисао утицајни римски песник Овидије, да је Андромеда тамнопута жена било етиопског или индијског порекла. У својим Хероидима Овидије Сафо објашњава Фаону: „иако ја нисам чисто бела, Кефејева тамна Андромеда/очарала је Персеја својим природним теном./Бели голубови често бирају парове различитих нијанси/и папагај воли црну грлицу”;[33] латинска реч fuscae коју Овидије овде користи за „тамну Андромеду“ односи се на црну или браон боју. На другом месту он каже да је Персеј довео Андромеду из „најтамније“ Индије[34] и изјављује „Нити је Андромедина боја била проблем / њеном крилатом љубавнику“[35] додајући да „Бело пристаје тамним девојкама; изгледала си тако привлачно у белом, Андромеда“.[36] Овидијев извештај о Андромединој причи[37] прати Еурипидову драму Андромеда у којој је Персеј првобитно погрешио оковану Андромеду за статуу од мермера, што се сматрало да значи да је била светле пути; али пошто су статуе у Овидијево време обично биле осликане тако да изгледају као живи људи, њен тон коже је могао бити било које боје.[38]

Етиопика, грчка романса која се приписује писцу Хелиодору из Емесе из 3. века нове ере, одражава двосмисленост између тамнопутих и светлопутих Андромеда у касној антици. У краљевству Мероз (данашњи Судан), краљица Персина рађа своју ћерку Хариклеју, која је, упркос томе што има црне родитеље, рођена са белом кожом. Мајчино објашњење је да је у тренутку зачећа гледала у слику белопуте Андромеде „коју је Персеј срушио голу са стене, и тако се несрећом изнедрио нешто слично њој“.[39] Након што је дуго била одвојена од родитеља, живећи у Египту и Грчкој, принцеза Хариклеја се враћа кући са својом љубавником Теагнесом и доказује да су њено наслеђе и мајчина прича истинити показујући родитељима једну црну тачку на лакту. Као и митска Андромеда, Хариклеја тако 'пролази' као припадник грчко-римског света, као и њеног афричког родног места.

Ова двосмисленост се такође огледа у опису слике из 2. века софисте Филострата која приказује Персеја и Андромеду.[40] Он наглашава етиопско окружење слике и напомиње да је Андромеда „шармантна по томе што је светле пути иако је у Етиопији“, у јасној супротности са другим „шармантним Етиопљанима са својим чудним бојама и мрачним осмехом“ који су се окупили да развеселе Персеја на овој слици.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Michael Grant; John Hazel (1993) [1973]. Who's Who in Classical Mythology. Oxford University Press. стр. 31. ISBN 0-19-521030-1. 
  2. ^ Kerenyi, Carl (1997). The heroes of the Greeks. Thames & Hudson. стр. 52—53. ISBN 050027049X. 
  3. ^ а б в г Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 51. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ Both Catasterismi (1.17) and De Astronomica (2.9-12) cite Sophocles' lost play Andromeda as their source for this.
  5. ^ Hyginus (Fabulae 64) says that Cassoipeia was boasting of her daughter Andromeda's beauty rather than of her own.
  6. ^ Ovid, Metamorphoses (4.663-5.235)
  7. ^ Apollodorus, Library (2.35-44)
  8. ^ Marcus Manilius, Astronomica (5.538-634)
  9. ^ а б Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  10. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- Greek Mythology Link: Perseus1; -{Family
  11. ^ Apollodorus, Library (2.45-59)
  12. ^ Ovid, Metamorphoses (5.236-249)
  13. ^ Chen, P.K. (2007). A Constellation Album: Stars and Mythology of the Night Sky. стр. 82. ISBN 9781931559386. 
  14. ^ Ghisellini, G.; Ceca, R. Della; Volonteri, M.; Ghirlanda, G.; Tavecchi, F.; Foschini, L.; Tagliaferri, G.; Haardt, F.; Pareschi, G.; Grindlay, J. (2010). „Chasing the heaviest black holes in active galactic nuclei, the largest black hole”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 405: 387. Bibcode:2010MNRAS.405..387G. S2CID 40214759. arXiv:0912.0001 Слободан приступ. doi:10.1111/j.1365-2966.2010.16449.x.  This paper does acknowledge the possibility of an optical illusion that would cause an overestimation of the mass.
  15. ^ Ghisellini, G.; Foschini, L.; Volonteri, M.; Ghirlanda, G.; Haardt, F.; Burlon, D.; Tavecchio, F.; et al. (14. 7. 2009). „The blazar S5 0014+813: a real or apparent monster?”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society: Letters. v2. 399 (1): L24—L28. Bibcode:2009MNRAS.399L..24G. S2CID 14438667. arXiv:0906.0575 Слободан приступ. doi:10.1111/j.1745-3933.2009.00716.x. 
  16. ^ Staal, Julius D. W. (1988). The New Patterns in the Sky: Myths and Legends of the Stars. The McDonald and Woodward Publishing Company. ISBN 978-0-939923-04-5. 
  17. ^ Pseudo-Eratosthenes, Catasterismi (1.17)
  18. ^ De Astronomica (2.9-12)
  19. ^ Thompson, Lloyd A. (1989). Romans and blacks. Taylor & Francis. стр. 57. ISBN 0-415-03185-0. 
  20. ^ Odyssey 1.22-24; Homer also established a long-standing literary tradition that Ethiopia was an idyllic land of plenty where the gods attended feasts (see: MacLachlan, Bonnie (1992). „Feasting with Ethiopians: Life on the Fringe”. Quaderni Urbinati di Cultura Classica. 40 (1): 15—33. JSTOR 20547123. doi:10.2307/20547123. )
  21. ^ Metamorphoses 1.1076-1084
  22. ^ Histories 3.114; 3.94; 7.70
  23. ^ Natural History 5.69
  24. ^ 4.35.9
  25. ^ 4.35.9 and 16.2.28
  26. ^ Jewish War 3.9.3
  27. ^ Paul Harvey Jr., "The death of mythology: the case of Joppa," Journal of Early Christian Studies, January 1994, Vol. 2 Issue: Number 1 p 1-14
  28. ^ Kaizer, Ted (2011). „Interpretations of the Myth of Andromeda at Iope”. Syria. 88 (88): 323—339. JSTOR 41682313. doi:10.4000/syria.939. 
  29. ^ „Pelike”. 
  30. ^ Greek Anthology, Book 5, 5.132
  31. ^ Philodemus, epigrams, 5.132
  32. ^ McGrath, Elizabeth (1992). „The Black Andromeda”. Journal of the Warburg and Courtauld Institutes. 55: 1—18. JSTOR 751417. S2CID 195025221. doi:10.2307/751417. 
  33. ^ xv, 35-38
  34. ^ Ars Amatoria 1.53
  35. ^ Ars Amatoria 2.643-44
  36. ^ Ars Amatoria 3.191-192
  37. ^ Metamorphoses 4.665ff
  38. ^ Koch-Brinkmann, Ulrike; Dreyfus, Renée; Brinkmann, Vinzenz (2017). Gods in color : polychromy in the ancient world. San Francisco: Fine Arts Museums of San Francisco, Legion of Honor. ISBN 978-3-7913-5707-2. OCLC 982089362. 
  39. ^ Heliodorus, Aethiopica book 4
  40. ^ Imagines 1.29

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Андромеда на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андромеда_(митологија)&oldid=27933552”