Bokove globule

Из Википедије, слободне енциклопедије
Bokova globula Bernard 68 u bliskom infracrvenom području fotografisana Veoma velikim teleskopom.

Bokove globule su tamni gusti oblaci gasa i kosmičke prašine u kojima se odvijaju procesi koji mogu dovesti i dovode do formiranja zvezda. Bokove globule su najgušći delovi HII regiona.[1] Bokove glogule su dobile ime po američkom astronomu Bartu Boku koji ih je prvi posmatrao 40-ih godina 20. veka.

Još od njihovog otkrića, pretpostavljeno je da Bokove globule predstavljaju oblak gasa u procesu sažimanja u novu zvezdu, međutim zbog prirode globula, bilo je jako teško zaključiti nešto o njihovoj unutrašnjoj strukturi i time dokazati pretpostavku.[2] Tek su posmatranja vršena 90-ih potvrdila da su Bokove globule mesto u kom se odvijaju procesi nastanka zvezde.[3]

Osobine Bokovih globula[уреди]

Bokove globule su sastavni deo HII regiona, emisionih maglina koje okružuju najmlađe i najsjajnije zvezde. Od ostatke HII regiona razlikuju se po tome što ne emituju u vidljivom delu spektra, tj. tamna su mesta na fotografiji HII regiona. Moguće je da se bokove globule mogu naći i izvan emisionih maglina, ali je zbog toga što su hladne i što slabo zrače i samo u infracrvenoj području, njihova detekcija van maglina jako otežana.[1]

Bokove globule u HII regionu IC2944 (tamni delovi) fotografisane Habl teleskopom.

Srednja gustina Bokovih globula oko 1000 puta je veća od gustine okolnih HII regiona i reda veličine je oko 109 čestica po m3, što ih čini najgušćim poznatim oblikom međuzvezdane materije. Tipična površinska temperatura globula je oko 10 K što je izuzetno najniža poznata temperatura za bilo koji oblik međuzvezdane materije. Bokove globule su malog prečnika, do nekoliko svetlosnih godina i masa od 0,1 do oko 100 masa Sunca. Sastav globula odgovara sastavu zvezdanih sistema približno sa jednim procentom kosmičke prašine i ostatkom koji je smeša molekulskog vodonika i helijuma u odnosu sličnom kao na zvezdama.[1]

Spektar Bokovih globula jeste spektar termalnog zračenja, tj. spektar koji približno odgovara apsolutno crnom telu temperature jednake temperaturi površine globule. Sa temperaturom od 10 K, spektar globula je u dalekom infracrvenom području. Čak i globule koje u centru imaju protozvezdu, ne zrače u vidljivom području zbog velike apsorpcije spoljnjih slojeva globule, što zapravo čini globulu dobro aproksimiranu apsolutno crnim telom. Najnovija posmatranja otkrila su emisione linije u milimetarskom infracrvenom području koje se pripisuju akreciji materijala na protozvezdu koja se stvara u centru globule.[3]

Bokove globule kao mesta nastnanka zvezda[уреди]

Bart Bok je nakon prvih posmatranja Bokovih globula i određivanja njihove gustine pretpostavio da globule predstavljaju mesta gde se oblaci gasa i prašine sažimaju stvarajući u centrima protozvezde i protoplanetarni disk u okolini. Na potvrdu Bokove hipoteze čekalo se pola veka zbog jako otežanog posmatranja unutrašnjosti globule usled njene velike apsorpsije, tj. usled prirode zračenja globule. Tek su moderni teleskopi sa poboljšanim mogućnostima posmatranja u infracrvenom području, i naročito orbitalni teleskopi, zbog jake apsorpcije Zemljine atmosfere u ovom delu spektra omogućili bolji uvid u procese unutar Bokovih globula.[3]

Astronomi Jun Žoao i Klmens Dan sa Univerziteta Harvard su 1990. pomoću orbitalnog infracrvenog teleskopa IRAS (Infracrveni Astronomski Satelit) otkrili tačkaste izvore u centru posmatranih Bokovih globula koje odgovaraju protozvezdama. Ovim i kasnijim posmatranjima utvrđeno je da su Bokove globule rana faza u nastanku zvezda srednjih masa (od nekoliko desetih delova do nekoliko desetina masa Sunca).[4] Naročito su zanimljiva posmatranja globule Bernard 68 koja su 2001. učinili Zoao Alves i njegove kolege iz Evropske Južne Opservatorije pomoću Veoma velikog teleskopa u Čileu. Ovim posmatranjima utvrđena je apsorpcija svetlosti zvezda koje su se nalazile na delu neba iznad globule gledano sa Zemlje u različitim delovima globule. Na osnovu ovih podataka određena je gustina pojedinih delova globule. Merenja su pokazala da je globula najgušća u svom centru i da je u početku procesa gravitacionog kolapsa koji će za oko 100.000 godina rezultovati stvaranjem protozvezde. Apsorpcija ove globula je oko 35 magnituda na talasnoj dužini od 0,55 μm, što znači da je globula toliko gusta da propušta samo 10-12 procenata fluksa zračenja zvezdi iza nje.[5]

Na osnovu dosadašnjih posmatranja, pretpostavlja se da iz preko polovine Bokovih globula nastaju dvojni i višestruki zvezdani sistemi.[5]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Bokove globule pristupljeno: 5. januar 2014.
  2. Globule pristupljeno: 5. januar 2014.
  3. 3,0 3,1 3,2 Tamni oblaci Barta Boka pristupljeno: 5. januar 2014.
  4. Formiranje zvezda u malim globulama - Bart Bok je bio u pravu pristupljeno: 5. januar 2014.
  5. 5,0 5,1 Tajne crnog oblaka - posmatranja globule Bernard 68 pristupljeno: 5. januar 2014.