COBISS

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са COBISS.SR)
COBISS.SR-ID

COBISS (енгл. Co-operative Online Bibliographic System & Services — Задружни интернетски библиографски систем и услуге; изговор кобис) организациони је модел који се користи да придружи библиотеке у јединствен библиотечко-информациони систем са узајамном каталогизацијом. Овај систем има много функција тзв. виртуелне библиотеке. Тренутно је у употреби у Словенији (COBISS.SI), Босни и Херцеговини (COBISS.BH и COBISS.RS), Македонији (COBISS.MK), Србији (COBISS.SR) и Црној Гори (COBISS.CG). Ови информациони системи су аутономни, али деле платформу. Преко 350 библиотека користи COBISS за аутоматизацију свог пословања. COBISS.Net је назив мреже која повезује COBISS кооперативне библиографске системе различитих земаља.

COBISS је развијен од стране словеначког Института за информатику (словен. Institut informacijskih znanosti, IZUM) из Марибора. Марта 2011. године, руководство ИЗУМ-а одлучило је да се повуче са положаја. Као разлог навели су презрив став (словеначког) Министарства за високо образовање, науку и технологију (који је водио Грегор Голобич) ка ИЗУМ-у.[1][2]

Однос према русинском језику[уреди | уреди извор]

Иако омогућава квалитетну каталогизацију разноврсних публикација, уз уважавање бројних језика на којима се публикације издају, систем COBISS још увек нема шифру за русински језик, те стога не омогућава квалитетну каталогизацију публикација које се издају на том језику. Услед непостојања шифре за русински језик, каталогизатори који раде у систему COBISS упућени су да публикације написане на том језику означавају у складу са MARC стандардима, по којима се русински језик сврстава под шифру за помоћно означавање "осталих" словенских језика (sla).[3] У међународном ISO систему, та шифра почевши од 2009. године означава све словенске језике,[4][5] док се у COBISS систему још увек примењује за помоћно означавање "осталих" словенских језика.[6]

Пошто публикације на русинском језику нису означене посебном шифром, систем COBISS не пружа могућност за препознавање таквих публикација у склопу корисничке претраге каталошких записа, а такође не пружа могућност за вршење стручних библиографско-аналитичких операција у оквиру системске базе података. Поменути недостаци представљају проблем за ауторе који стварају на русинском језику, а такође и за истраживаче који се баве проучавањем стваралаштва на русинском језику.

Пошто је русински језик у појединим државама званично признат као службени мањински језик,[7] установе којима је у тим државама поверена каталогизација имају законску обавезу да публикације које су написане на одређеном језику, укључујући и русински, каталогизују на исправан начин, што представља проблем за установе које су корисници система COBISS, пошто им тај систем не омогућава да извршавају своје обавезе, већ их приморава да у недостатку шифре за русински језик користе помоћну шифру за "остале" словенске језике.

У неким установама које користе систем COBISS, тај проблем је додатно ескалирао, пошто се непостојање шифре за русински језик у појединим срединама користи као изговор или оправдање за сврставање публикација на русинском језику у друге језичке корпусе. Та појава је посебно изражена у појединим установама које су кориснице система COBISS у Србији, што је у супротности са званично признатим статусом русинског језика у тој држави, а такође је у супротности и са обавезама које су преузете у склопу процеса примене Европске повеље о регионалним или мањинским језицима, која је у Србији ратификована 2006. године, уз потврду статуса русинског језика као пуноправног и посебног језика, који представља једно од основних идентитетских облележја русинског народа у Србији.[8]

У пракси Библиотеке Матице српске и Народне библиотеке Србије, којима је по слову закона поверена примарна каталогизација (CIP) свих публикација које се издају на подручју Републике Србије,[9] многе публикације на русинском језику су услед непостојања шифре за тај језик у систему COBISS означене шифром за украјински језик, чиме се врши украјинизација русинске културне баштине. Иако је реч о озбиљном проблему, таква пракса се по правилу објашњава свођењем читавог питања на ниво техничког проблема у оквиру система COBISS.[10] Поред тога, у званичним публикацијама БМС, публикације које су каталогизоване под шифром за украјински језик (ukr) приказују се као дела на "русинском и украјинском језику" што не одражава стварно стање у каталошким базама, пошто се у систему COBISS сва дела означена шифром ukr третирају искључиво као дела написана на украјинском језику.[11]

Упркос томе што нема шифру за русински језик, систем COBISS пружа могућност да се публикације на том језику каталогизују под општом словенском шифром (sla), што је у складу са међународним MARC стандардима, тако да се спорна употреба шифре за украјински језик у склопу каталогизације публикација на русинском језику не може правдати недостацима система COBISS, који не сврстава русински језик под украјински,[12] нити приморава надлежне каталогизаторе у БМС и НБС да управо украјинском шифром означавају и публикације на русинском језику. Таква пракса је у супротности са статусом русинског језика у Србији, који је утврђен домаћим законодавством и међународним конвенцијама. Посебност Русина у односу на Украјинце, као и русинског језика у односу на украјински, изричито је наглашена и у званичном допису Министарства за људска и мањинска права од 26. јуна 2009. године:[13]

На основу резултата пописа становништва, став државних органа је да су Русини и Украјинци одвојене заједнице, како у погледу националног идентитета тако и у погледу језичке припадности. Полазећи од уставних начела и позитивних законских прописа у Републици Србији нико не сме да намеће грађанима одређени национални идентитет, јер би то било у супротности са Уставом загарантованом слободом националног изјашњавања и Оквирном конвенцијом за заштиту националних мањина Савета Европе.

Иако поменути проблеми могу бити решени покретањем одговарајућих процедура које би довеле до увођења међународно признате ISO 639-3 шифре за русински језик (rue)[14] у библиографски ISO 639-2 и MARC стандард, односно у систем COBISS, таква одлука још увек није донета, тако да систем COBISS у том погледу заостаје за домаћим библиотечко-информационим системом БИСИС, који има шифру за русински језик те стога омогућава правилну каталогизацију публикација издатих на том језику.[15]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Odstopamo, ker neustrezen odnos ministrstva do IZUM-a hromi naše delo in razvoj” (PDF) (на језику: словеначком). 31. 03. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 22. 03. 2012. Приступљено 20. 02. 2014. 
  2. ^ „Odstopilo celotno vodstvo Izuma”. Finance.si (на језику: словеначком). 30. 03. 2011. 
  3. ^ LOC: MARC standards - Code List for Languages: Name Sequence
  4. ^ Code Changes: ISO 639-2 Registration Authority
  5. ^ ISO 639-3: Identifier Documentation: sla
  6. ^ COBISS: Шифрарник индекса за претраживање LA (језик) базе COBIB.SR
  7. ^ Статут Аутономне Покрајине Војводине
  8. ^ Европска повеља о регионалним или мањинским језицима (2009): Примена Повеље у Србији
  9. ^ Република Србија: Закон о библиотечко–информационој делатности (2011)
  10. ^ Бојана Вукотић (2009): Периодика у мрежи јавних библиотека Републике Србије, стр. 29.
  11. ^ Милион записа у електронском каталогу Библиотеке Матице српске (2008)
  12. ^ COBISS: Rusinščina-Rusyn language-Rusinski jezik
  13. ^ Република Србија: Министарство за људска и мањинска права, бр. 07-00-190/09 од 26. јуна 2009. године
  14. ^ ISO 639-3: 639 Identifier Documentation: rue
  15. ^ БИСИС: Градска библиотека у Новом Саду: Напредна претрага

Спољашње везе[уреди | уреди извор]