Европска повеља о регионалним и мањинским језицима

Из Википедије, слободне енциклопедије
Европска повеља о регионалним и мањинским језицима
European Charter for Regional or Minority Languages membership.svg
Чланице Европске повеље о регионалним и мањинским језицима 2010.
  Државе чланице које су потписале и ратификовале Повељу
  Државе чланице које су потписале, али нису ратификовале Повељу
  Државе чланице које нису ни потписале, а ни ратификовале Повељу
  Нису државе чланице Савета Европе
Потписан 5. новембар 1992.
(примењује се од 1. марта 1998)
Локација Стразбур,
 Француска
Услов ратификација 5 држава
Потписници 33 државе Савета Европе
Депозитар генерални секретар Савета Европе
Језици енглески, француски

Европскa повељa о регионалним и мањинским језицима је међународна конвенција која се бави заштитом језичких права традиционалних културних заједница Европе.

Двојезична табла у Норвешкој - натпис на јужнолапонском и норвешком језику

Повељу је донео Савет Европе 1992. године, а ступила је на снагу 1. марта 1998. године. До данас је Повељу ратификовало 25 држава чланица Савета Европе (Велика Британија, Лихтенштајн, Луксембург, Румунија, Словачка, Украјина, Швајцарска, Аустрија, Босна и Херцеговина, Данска, Јерменија, Кипар, Мађарска, Немачка, Норвешка, Пољска, Словенија, Србија, Финска, Холандија, Хрватска, Црна Гора, Чешка, Шведска, Шпанија), а још 8 држава је потписало и очекује се и њихова ратификација.

Србија је Повељу ратификовала 15. фебруара 2006. године. Као мањинске језике Србија је препознала: албански, хрватски, влашки, босански, бугарски, мађарски, румунски, русински, ромски, словачки и украјински језик.

Права која штити Повеља[уреди]

Мере заштите односе се на домен образовања (члан 8), судске власти (члан 9), на управу и јавне службе (10), медије (11), културне активности и установе (12), привредни и друштвени живот (члан 13) и на прекограничну размену (14).

Повеља се односи само на језике аутохтоног становништва саставу државе, а искључује језике миграната.

Језици под заштитом Повеље[уреди]

На наведене језике примењују се

члан 8. став 1. а (иии), а (ив), б (ив), ц (ив), д (ив), е (ии), ф (иии), г;

члан 9. став 1 а (ии), а (иии), б (ии), ц (ии), д, став 2. а, б, ц, став 3,

члан 10. став 1. а (ив), а (в), ц, став 2. б, ц, д, г, став 3. ц, став 4 ц, став 5.

члан 11. став 1. а (иии), б (ии), ц (ии), д, е (и), ф (ии), став 2. став 3.

члан 12. став 1. а, б, ц, ф, став 2.

члан 13. став 1. ц.

члан 14. а, б,

на подручјима у којима су регионални или мањински језици у службеној употреби у складу са националним законодавством.

Литература[уреди]