Европска повеља о регионалним и мањинским језицима

Из Википедије, слободне енциклопедије

Европскa повељa о регионалним и мањинским језицима је међународна конвенција која се бави заштитом језичких права традиционалних културних заједница Европе.

Двојезична табла у Норвешкој - натпис на јужнолапонском и норвешком језику

Повељу је донео Савет Европе 1992. године, а ступила је на снагу 1. марта 1998. године. До данас је Повељу ратификовало 25 држава чланица Савета Европе (Велика Британија, Лихтенштајн, Луксембург, Румунија, Словачка, Украјина, Швајцарска, Аустрија, Босна и Херцеговина, Данска, Јерменија, Кипар, Мађарска, Немачка, Норвешка, Пољска, Словенија, Србија, Финска, Холандија, Хрватска, Црна Гора, Чешка, Шведска, Шпанија), а још 8 држава је потписало и очекује се и њихова ратификација.

Србија је Повељу ратификовала 15. фебруара 2006. године. Као мањинске језике Србија је препознала: албански, хрватски, влашки, босански, бугарски, мађарски, румунски, русински, ромски, словачки и украјински језик.

Права која штити Повеља[уреди]

Мере заштите односе се на домен образовања (члан 8), судске власти (члан 9), на управу и јавне службе (10), медије (11), културне активности и установе (12), привредни и друштвени живот (члан 13) и на прекограничну размену (14).

Повеља се односи само на језике аутохтоног становништва саставу државе, а искључује језике миграната.

Језици под заштитом Повеље[уреди]

  Државе чланице које су потписале и ратификовале повељу
  Државе чланице које су потписале, али нису ратификовале повељу
  Државе чланице које нису ни потписале, а ни ратификовале повељу
  Државе које нису чланице Савета Европе

Литература[уреди]