Cikloheptan

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Cikloheptan
Cycloheptane.svg
Cycloheptane spheres.png
Cycloheptane sticks.png
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.005.483
Svojstva
C7H14
Molarna masa 98,19 g·mol−1
Gustina 0.8110 g/cm3
Tačka topljenja −12 °C (10 °F; 261 K)
Tačka ključanja 1.184 °C (2.163 °F; 1.457 K)
me meša se
Rastvorljivost u etanol meša se
Opasnosti
Zapaljiv (F)
Štetan (Xn)
Opasan po
životnu sredinu (N)
Snažan nadraživač očiju
NFPA 704
Flammability code 3: Liquids and solids that can be ignited under almost all ambient temperature conditions. Flash point between 23 and 38 °C (73 and 100 °F). E.g., gasolineHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineReactivity (yellow): no hazard codeSpecial hazards (white): no codeNFPA 704 four-colored diamond
3
1
Tačka paljenja 6 °C
Srodna jedinjenja
Srodne materije
Cikloheksan Ciklooktan
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Cikloheptan je cikloalkan sa molekulskom formulom C7H14. Cikloheptan se koristi kao nepolarni rastvarač u hemijskoj industriji, i kao intermedijar u proizvodnji hemikalija i lekova. On se može pripremiti Klemensenovom redukcijom iz cikloheptanona. Cikloheptanska para nadražuju oči i može da izazove respiratornu depresiju ako se udiše u velikim količinama.[3][4]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Mackay, Donald (2006). Handbook of Physical-chemical Properties and Environmental Fate for Organic Chemicals. CRC Press. ISBN 978-1-56670-687-2. 
  4. ^ Morrison Robert Thornton; Boyd Robert Neilson (2006). Organic chemistry. Engelwood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 8120307658. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]