Dekorativna umetnost
.jpg)
_01.jpg)
.jpg)
Dekorativna umetnost je umetnost ili zanat čiji je cilj dizajn i izrada predmeta koji su lepi i funkcionalni. Ovo uključuje većinu umetnosti koje prave predmete za unutrašnjost zgrada, kao i dizajn enterijera, ali obično isključuje arhitekturu. Keramička umetnost, metalni radovi, nameštaj, nakit, moda, različiti oblici tekstilne umetnosti i stakleni predmeti su glavne grupe.
Primenjena umetnost se u velikoj meri preklapa sa dekorativnom umetnošću, a u modernom govoru oboje se često stavljaju pod krovnu kategoriju dizajna. Dekorativna umetnost se često kategoriše u odnosu na „likovne umetnosti“, odnosno slikarstvo, crtež, fotografiju i skulpturu velikih razmera, koje uglavnom proizvode predmete isključivo zbog njihovog estetskog kvaliteta i sposobnosti da stimulišu intelekt.
Razlika od likovne umetnosti[уреди | уреди извор]
Razlika između dekorativne i likovne umetnosti u suštini je proizašla iz postrenesansne umetnosti Zapada, gde je ta razlika najvećim delom smislena. Ova razlika je mnogo manje značajna kada se posmatra umetnost drugih kultura i perioda, gde najcenjenija dela, pa čak i sva dela, uključuju ona u dekorativnim medijima. Na primer, islamska umetnost se u mnogim periodima i mestima u potpunosti sastoji od dekorativne umetnosti, često koristeći geometrijske i biljne forme, kao i umetnost mnogih tradicionalnih kultura.
Razlika između dekorativne i likovne umetnosti nije od velike koristi za uvažavanje kineske umetnosti, a nije ni za razumevanje ranosrednjovekovne umetnosti u Evropi. U tom periodu u Evropi su postojale likovne umetnosti kao što su iluminacija rukopisa i monumentalna skulptura, ali najprestižnija dela su uglavnom bila u zlatarstvu, u livenim metalima kao što je bronza, ili u drugim tehnikama kao što je rezbarenje slonovače. Zidne slike velikih razmera bile su mnogo manje cenjene, grubo izvedene i retko pominjane u savremenim izvorima. Verovatno su bili viđene kao inferiorna zamena za mozaik, koji se za to vreme mora smatrati likovnom umetnošću, iako su se u poslednjim vekovima mozaici smatrali dekorativnim. Slična sudbina zadesila je i tapiseriju, koju su kasnosrednjovekovni i renesansni kraljevi smatrali najveličanstvenijom umetničkom formom, a svakako je bila i najskuplja. Termin „ars sacra“ („svete umetnosti“) se ponekad koristi za srednjovekovnu hrišćansku umetnost izvedenu u metalu, slonovači, tekstilu i drugim vrednijim materijalima, ali ne i za ređa sekularna dela iz tog perioda.
Pogled na dekoraciju kao na 'manju umetnost' je formalno osporen 1970-ih od strane pisaca i istoričara umetnosti poput [Amy Goldin[|Ejmi Goldin]][2] i En Švarc.[3] Argument za jedinstvenu naraciju u umetnosti izgubio je snagu do kraja 20. veka zbog postmodernističke ironije i sve većeg kustoskog interesovanja za uličnu umetnost i etničke dekorativne tradicije. Pokret Patern i dekoracija u njujorškim galerijama tokom 1980-ih, iako je kratko trajao, otvorio je put ka inkluzivnijoj proceni vrednosti umetničkih predmeta.[4]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Walters Art Museum
- ^ Goldin, Amy (септембар 1975). „Patterns, Grids, and Painting”. Artforum. 14 (1).
- ^ „With Pleasure: Pattern and Decoration in American Art 1972–1985”. MOCA.
- ^ Thackara, Tess (31. 1. 2020). „The Pattern and Decoration Movement Challenged the Machismo of Modernism”. Artsy.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Fiell, Charlotte and Peter, eds. Decorative Art Yearbook (one for each decade of the 20th century). Translated. Bonn: Taschen, 2000.
- Fleming, John and Hugh Honour. Dictionary of the Decorative Arts. New York: Harper and Row, 1977.
- Frank, Isabelle. The Theory of Decorative Art: An Anthology of European and American Writings, 1750–1940. New Haven: Yale University Press, 2000.
- Campbell, Gordon. The Grove Encyclopedia of Decorative Arts. New York: Oxford University Press, 2006.
- Thornton, Peter. Authentic Decor: Domestic Interior, 1620–1920. London: Seven Dials, 2000.
- Dormer, Peter (ed.), The Culture of Craft, 1997, Manchester University Press, ISBN 0719046181
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Digital Library for the Decorative Arts and Material Culture - produced by the University of Wisconsin–Madison library system, funded by the Chipstone Foundation
- European Sculpture and Decorative Arts collection from the Metropolitan Museum of Art, New York
- Decorative Arts collection of the National Gallery of Art, Washington, D.C.
- Collection of the Mobilier National, Paris
- Furniture & Decorative Arts collection from the Museum of the City of New York
- Museo Nacional de Arte Decorativo - website of the National Museum of Decorative Arts, Buenos Aires, Argentina
.jpg){kind=link}