Пређи на садржај

Efekat staklene bašte

С Википедије, слободне енциклопедије
Efekat staklene bašte
Dijagram razmene energije

Efekat staklene bašte je proces zagrevanja planete Zemlje koji je nastao poremećajem energetske ravnoteže između količine zračenja koje Zemljina površina prima od Sunca i vraća u svemir.[1] Deo toplotnog zračenja, koje stiže do Zemljine kore, odbija se u atmosferu i, umesto da ode u svemir, apsorbuju ga neki gasovi u atmosferi i ponovno dozračuju na Zemlju. Na ovaj način se temperatura Zemljine površine povišava. Gasovi koji najviše doprinose ovom fenomenu su ugljen-dioksid i metan.[2]

Atmosfera Zemlje odbija deo (37-39%) energije koju Sunce direktno emituje (pojam pod nazivom albedo), dok ostatak (zračenje manjih talasnih dužina) pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje infracrvene zrake (duži talasi) koji, u normalnim okolnostima, uglavnom odlaze u svemir. Međutim ukoliko u atmosferi postoje gasovi koji upijaju ovakvo zračenje, doći će do povećanja temperature atmosfere. To se dogodilo sa atmosferom Zemlje u poslednjem veku.[3]

Ukratko, Sunce emituje energiju raznih talasnih dužina, dobar deo toga stigne do Zemljine površine, doprinosi stvaranju i održavanju svog života na Zemlji, a deo tog zračenja potom biva emitovan u svemir i priroda je u ravnoteži. Ako nešto zadrži deo tog zračenja, ravnoteža se kvari i nastaju problemi. Ono što zadrži zračenje je poznato pod nazivom gasovi staklene bašte, a problemi koji nastaju su poznati pod nazivom globalno zagrevanje. Atmosferski gasovi prvenstveno ugljen-dioksid i vodena para, u atmosferi stvaraju efekat staklene bašte i održavaju prosečnu temperaturu na Zemlji oko 15 stepeni. Bez ovih gasova prosečna temperatura bi bila -18 stepeni.

Efekat

[уреди | уреди извор]

Efekat nastaje na sličan način kao u stakleniku, gde Sunčevi zraci vidljivog i ultraljubičastog dela spektra prodiru kroz staklo i greju tlo ispod stakla. Tlo potom emituje infracrveno zračenje koje ne može proći kroz staklo, zadržava se unutra i tlo ostaje zagrejano. Usled toga je u staklenicima mnogo toplije nego izvan njih. Na isti način se ponaša i planeta Zemlja ukoliko postoji neka materija koja će se ponašati kao stakleni krov. Prilikom izbacivanja iz fabričkih dimnjaka i auspuha automobila, ugljenik(IV)-oksid (poznatiji kao ugljen-dioksid) i ostali štetni gasovi formiraju omotač oko Zemlje koji propušta toplotu da prodre do površine, ali ne i da se vrati u vasionu. Na ovaj način površina Zemlje postaje sve toplija i iz godine u godinu temperature su sve više.

Razlog koji dovodi do efekta staklene bašte, usled kojeg dolazi do zagrevanja površine Zemlje drugačiji je od onog u staklenoj bašti, gde do zagrevanja dolazi usled smanjene cirkulacije vazduha i mešanja zagrejanog vazduha, a ne zbog same apsorbcije Sunčevog zračenja. Ipak, ovaj pojam je široko rasprostranjen i opšte prihvaćen.

Gasovi staklene bašte

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Scenariji emisije gasova staklene bašte

Koncentracija ovih gasova u atmosferi (osim vodene pare) raste usled čovekovog delovanja.

Posledice

[уреди | уреди извор]
  • Porast temperature za 1,5 — 4,5 °C na 100 — 150 godina
  • Topljenje polarnog leda
  • Porast nivoa mora
  • Povećanje isparavanja mora i, takođe, povećanje oblačnosti

Smatra se da je zbog ekstremnog povećanja temperatura živi svijet na Zemlji sve ugroženiji.[4] Sve više izumiru razne biljne i životinjske vrste.

Mnogima može izgledati nerealno da će biti nečeg lošeg u tome što će na planeti biti malo toplije, međutim globalni porast temperature bi mnogo uticao na uslove života na našoj planeti, a možda bi čak doveo do toga da život ljudi na planeti više i ne bude moguć.[5]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „EKOLOŠKA KRIZA KAO GLOBALNI PROBLEM“ Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2014), besplatniseminarskiradovi.com. Pristupljeno 1. marta 2014.
  2. ^ „Ефекат стаклене баште“, Pristupljeno 2. marta 2014.
  3. ^ „Šta je efekat staklene bašte“, Dušan Jerković, slideshare.net, 21. maj 2012. Pristupljeno 2. marta 2014.
  4. ^ „Efekat staklene bašte“, Nadica Grujić, slideshare.net, 7. april 2011. Pristupljeno 1. marta 2014.
  5. ^ „Efekat staklene bašte i globalno zagrevanje“ Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јун 2014), Milošević Milan, Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Nišu - zvanični sajt. Pristupljeno 2. marta 2014.

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Businger, Joost Alois; Fleagle, Robert Guthrie (1980). An introduction to atmospheric physics. International geophysics series (2nd изд.). San Diego: Academic. ISBN 978-0-12-260355-6. 
  • Henderson-Sellers Ann; Kendal, McGuffie (2005). A climate modelling primer (3rd изд.). New York: Wiley. ISBN 978-0-470-85750-2. 
  • Idso, S.B. (1982). Carbon dioxide : friend or foe? : an inquiry into the climatic and agricultural consequences of the rapidly rising CO2 content of Earth's atmosphere. Tempe, AZ: IBR Press. OCLC 63236418. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Efekat staklene bašte на Викимедијиној остави.

Efekat staklene bašte Efekat staklene bašte u Srbiji Ecotopia - pitanja i odgovori Globalno zagrevanje - Kolarac Efekat staklene bašte

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Efekat_staklene_bašte&oldid=28520046”