Стаклена башта

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили ефекат загревања планете Земље, погледајте чланак Ефекат стаклене баште.
Стаклена башта у Сент Полу, Минесота.

Стаклена башта је грађевина где се култивишу биљке.[1] Стаклена башта је саграђена од стакла; она се загрева јер сунчево електромагнетно зрачење загрева биљке, земљу и остале ствари унутар грађевине. Ваздух загрејан топлотом са врућих унутрашњих површина се задржава у грађевини уз помоћ крова и зида.

Принцип стаклене баште[уреди | уреди извор]

Модерна стаклена башта

Стакло коришћено за стаклене баште ради као селективни медиј преноса за различите спектралне фреквенције, а његов ефекат је да зароби енергију унутар стаклене баште, која загрева и биљке и земљу. Ово отопљава ваздух у близини земље, а ваздух не може да се подигне и оде. Ово може да се демонстрира отварањем малог прозора близу крова стаклене баште: температура знатно опада. Овај принцип је основа аутовентилационог аутоматског система за расхлађивање. Стаклене баште, дакле, раде заробљавајући електромагнетно зрачење и спречавајући конвекцију. Погледајте Соларна стаклена башта за више техничких дискусија о раду соларних стаклених башти.

Историја[уреди | уреди извор]

Краставци који су досегли до плафона у стакленој башти у Ричфилду у Минесоти, у којој се узгајао широк асортиман култура за продају у Минеаполису, ц 1910
Оранжерија у Версајском дворцу, Француска (1684–1686).
Пластична ваздушно изолована стаклена башта Новом Зеланду
Гигантска стаклена башта у Холандији

Идеја о узгоју биљки у еколошки контролисаном окружењу је постојала од римских времена. Римски цар Тиберије је конзумрао поврће слично краставцима[2] на дневној бази. Римски баштовани су користили вештачке методе узгоја (сличне систему стаклене баште) да учене то поврће доступно за царску трпезу током целе године. Краставци су били посађени у колицима на точковима, која су свакодневно изгуривана на сунце, а затим су враћана унутра да би заржавала топлоту током ноћи. Краставци су били смештени под оквирима или у објектима за краставце застакљеним са било науљеном тканином познатом као спекуларија или са плочама од селенита (a.k.a. lapis specularis), према опису Плинија Старијег.[3][4]

Приви опис грејане стаклене баште потиче из Санга Јорока, расправе о узгоју коју је саставио краљевски лекар корејске династије Чосон током 1450-их, у поглављу о узгоју поврћа током зиме. Расправа садржи детаљна упутства за конструисање стаклене баште која омогућава култивацију поврћа, форсирање цвећа и сазревање воћа у вештачки загрејаном окружењу, користећи ондол, традиционални корејски систем подног грејања, за одржавање топлоте и влажности; земљане зидове за изолацију топлоте; и полутранспарентне науљене ханџи прозоре да би се омогућила пенетрација светла за раст биљки и пружила заштита од спољашње средине. Анали Чосенске династије потврђују да су структуре налик на стаклене баште са инкорпорираним ондолом биле конструисане да би се пружила топлота за мандаринска стабла током зиме 1438.[5]

Функција стаклене баште[уреди | уреди извор]

Стаклене баште се често користе за узгајање цвећа, поврћа, воћа и дувана. Бумбари су изабрани полинатори за већину опрашивања у стакленим баштама, мада се користе и остали типови пчела, као и вештачко опрашивање.

Дуван, поврће и цвеће се гаје у стакленим баштама у касну зиму и рано пролеће, а онда се преносе напоље како време отопљава. Започете биљке су обично доступне баштованима на пијацама за време преношења (пресађивања).

Стаклене баште су од све већег значаја у снабдевању храном за земље великих географских ширина. Највећи комплекс стаклених башта на свету је у Лимингтону у Онтарију (близу најјужније тачке Канаде) где око 0.8 km² парадајза расте у потпуности испод стакла.

Контрола микроклиме[уреди | уреди извор]

Затворено окружење стаклене баште има своје посебне услове, у поређењу са производњом напољу. Штеточине и болести, као и велике врућине и влажности ваздуха, морају да се контролишу, а наводњавање је обавезно за пружање воде. Могуће је да су потребни значајни додаци у виду топлоте и светлости, посебно код зимске производње поврћа топлог времена. Посебне врсте одређених култура, као на пример парадајза, се генерално користе за комерцијалну производњу.

Стаклена градина у Македонији

Стаклене баште штите расаде од превелике топлоте или хладноће, штите биљке од мећава прашине и онемогућавају приступ штеточинама. Контрола светлости и температуре омогућава стакленим баштама да претворе необрадиво земљиште у обрадиво. Стаклене баште могу да нахране изгладнеле нације где културе не могу да опстану услед тешких пустиња и арктичких пустара. Хидропоника се такође може користити у стакленим баштама како би се најбоље искористио унутрашњи простор.

Биолог Џон Тод је изумео стаклену башту која претвара канализациону у пијаћу воду, путем природних процеса бактерија, биљака и животиња

Пластеник[уреди | уреди извор]

Пластеник је варијација стаклене баште где се стакла користи се провидна пластична фолија. Време израде је брже а трошкови су знатно мањи је је пластична фолија далеко јефтинија од стакла а и лакше се уграђује.

Теорија рада[уреди | уреди извор]

Повишена температура у стакленику настаје зато што упадно сунчево зрачење пролази кроз провидни кров и зидове и апсорбује се у поду, земљи и садржају који постају топлији. Како структура није отворена за атмосферу, загрејани ваздух не може да изађе конвекцијом, те температура унутар стакленика расте.

Ово се разликује од теорије оријентисане на земљу познате као „ефекат стаклене баште“,[6][7][8][9] што је смањење губитка топлоте планете кроз зрачење.

Квантитативне студије сугеришу да ефекат инфрацрвеног зрачења није занемарљиво мали и да може имати економске импликације у загрејаном стакленику. Анализом проблема блиског инфрацрвеног зрачења у стакленику са екранима високог коефицијента рефлексије дошло се до закључка да је постављање оваквих екрана смањило потребу за топлотом за око 8%, те је предложена примена боја на провидне површине. Композитно мање рефлектирајуће стакло, или мање ефикасно, али јефтиније једноставно стакло са антирефлексним премазом, такође је донело уштеде.[10]

Обогаћивање угљен-диоксида[уреди | уреди извор]

Види још: CO2 ефекат ђубрења

Предности обогаћивања угљен-диоксидом на око 1100 делова на милион у гајењу у стакленицима за побољшање раста биљака познате су скоро 100 година.[11][12][13] Након развоја опреме за контролисано серијско обогаћивање угљен-диоксида, техника је широко успостављена у Холандији.[14] Секундарни метаболити, на пример, срчани гликозиди у Digitalis lanata, производе се у већим количинама гајењем у стакленику на повишеној температури и повећаној концентрацији угљен-диоксида.[15] Обогаћивање угљен-диоксидом такође може значајно смањити потрошњу воде у стакленику тако што ће ублажити укупни проток ваздуха који је потребан за снабдевање адекватним угљеником за раст биљака и на тај начин смањити количину воде изгубљене испаравањем.[16] Комерцијални стакленици се сада често налазе у близини одговарајућих индустријских објеката на обострану корист. На пример, Корнервајс стакленк у Великој Британији је стратешки позициониран у близини велике рафинерије шећера,[17] трошећи и отпадну топлоту и CO2 из рафинерије који би иначе били испуштени у атмосферу. Рафинерија смањује емисију угљеника, док расадник има повећан принос парадајза и не мора да обезбеђује сопствено грејање стакленика.

Обогаћивање постаје ефективно само тамо где је, према Либиговом закону, угљен-диоксид постао ограничавајући фактор. У контролисаном стакленику, наводњавање може бити безначајно, а земљиште може бити плодно по подразумеваној вредности. У мање контролисаним баштама и отвореним пољима, повећање нивоа CO2 само повећава примарну производњу до тачке исцрпљивања земљишта (под претпоставком да нема суша,[18][19][20] поплава,[21] или обоје[22][23][24][25][26]), као што је показано prima facie нивоом CO2 који наставља да расте. Поред тога, лабораторијски експерименти, тестне површине обогаћивања слободним ваздухом угљеником (FACE)[27][28] и мерења на терену обезбеђују репликацију.[29][30]

Стакленик ботаничке баште Јевремовац[уреди | уреди извор]

Стакленик ботаничке баште Јевремовац у Београду
Стаклена башта у Ванкуверу, Блудел конзерваторијум

Велика стаклена башта, подигнута у викторијанском стилу, са централном куполом и два крила, покрива око 550 квм површине и под својим сводом чува преко 1000 различитих тропских, суптропских и медитеранских врста зељастих и дрвенастих биљака, груписаних географски, по континентима и еколошки. У јужном крилу и под централном куполом расте раскошан и бујан, биљни свет тропских кишних шума у оквиру изложбене поставке Тропи у Београду и разнолики свет водених биљака у оквиру поставке Водене баште.

Богата колекција сукулентних биљака, свет пустиња, песка, камена и сунца, неизмерне лепоте и чудесних метаморфоза расте у северном крилу стаклене баште.[31]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „greenhouse”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  2. ^ Janick, J; Paris, HS; Parrish, DC (2007). „The Cucurbits of Mediterranean Antiquity: Identification of Taxa from Ancient Images and Descriptions”. Annals of Botany. 100 (7): 1441—1457. PMC 2759226 Слободан приступ. PMID 17932073. doi:10.1093/aob/mcm242. 
  3. ^ Note:
    • Pliny the Elder with John Bostock and H. T. Riley, trans., Natural History (London, England: Henry G. Bohn, 1856), vol. 4, book 19, chapter 23: "Vegetables of a cartilaginous nature – cucumbers. Pepones.", p. 156.
    • The Roman poet Martial also briefly mentions greenhouses or cold frames in: Martial with Walter C. A. Ker, trans. Epigrams. London: William Heinemann. 1920. , vol. 2, book 8 (VIII ), no. 14 (XIV), p. 13.
  4. ^ rogue classicism: Roman Greenhouses? Cartilaginum generis extraque terram est cucumis mira voluptate Tiberio principi expetitus Nullo quippe non die contigit ei pensiles eorum hortos promoventibus in solem rotis olitoribus rursusque hibernis diebus intra specularium munimenta revocantibus
  5. ^ Yoon, Sang Jun; Woudstra, Jan (1. 1. 2007). „Advanced Horticultural Techniques in Korea: The Earliest Documented Greenhouses”. Garden History. 35 (1): 68—84. JSTOR 25472355. doi:10.2307/25472355. 
  6. ^ A Dictionary of Physics (6 ed.), Oxford University Press. 2009. ISBN 9780199233991.: "greenhouse effect"
  7. ^ A Dictionary of Chemistry (6 ed.), edited by John Daintith, Oxford University Press. 2008. ISBN 9780199204632.: "greenhouse effect"
  8. ^ Wood, RW (1909). „Note on the theory of the greenhouse”. Philosophical Magazine. 17: 319—320. 
  9. ^ Shmaefsky, Brian (2004). Favorite demonstrations for college science: an NSTA Press journals collection. NSTA Press. стр. 57. ISBN 978-0-87355-242-4. 
  10. ^ Sławomir Kurpaska (2014). „Energy Effects During Using the Glass with Different Properties in a Heated Greehouse” (PDF). Technical Sciences. 17 (4): 351—360. 
  11. ^ Reinau, E. (1927) Praktische Kohlensäuredüngung, Springer, Berlin
  12. ^ Brijer, C. J. (1959) "Een verlaten goudmijn: koolzuurbemesting". In: Mededelingenvan de DirectieTuinbouw. Ministerie van Landbouw en Visserij, Nederland. Vol. 22, pp. 670–674
  13. ^ Wittwer S. H. (1986). „Worldwide status and history of CO2 enrichment – an overview.”. Ур.: Enoch, H.Z.; Kimbal, B.A. Carbon dioxide enrichment of greenhouse crops. I: Status and CO2 Sources. Boca Raton, Fla.: CRC Press. 
  14. ^ Wittwer, SH; Robb, WM (1964). „Carbon dioxide enrichment of greenhouse atmospheres for food crop production”. Economic Botany. 18: 34—56. S2CID 40257734. doi:10.1007/bf02904000. 
  15. ^ Stuhlfauth, T.; Fock, HP (1990). „Effect of whole season CO2 enrichment on the cultivation of a medicinal plant, Digitalis lanata”. Journal of Agronomy and Crop Science. 164 (3): 168—173. doi:10.1111/j.1439-037x.1990.tb00803.x. 
  16. ^ Stacey, Neil; Fox, James; Hildebrandt, Diane (20. 2. 2018). „Reduction in greenhouse water usage through inlet CO2 enrichment”. AIChE Journal. 64 (7): 2324—2328. doi:10.1002/aic.16120. 
  17. ^ „Products and Services, tomatoes”. Архивирано из оригинала 24. 6. 2016. г. Приступљено 10. 7. 2016. 
  18. ^ Buis, A (23. 4. 2014). „NASA Finds Drought May Take Toll on Congo Rainforest”. Jet Propulsion Laboratory. Приступљено 17. 5. 2015. 
  19. ^ Buis, A (17. 1. 2013). „Study Finds Severe Climate Jeopardizing Amazon Forest”. Jet Propulsion Laboratory. Приступљено 17. 5. 2015. 
  20. ^ Cook, BI; Ault, TR; Smerdon, J. E. (12. 2. 2015). „Unprecedented 21st century drought risk in the American Southwest and Central Plains”. Science Advances. 1 (1): e1400082. Bibcode:2015SciA....1E0082C. PMC 4644081 Слободан приступ. PMID 26601131. doi:10.1126/sciadv.1400082. 
  21. ^ Marshall, Claire (5. 3. 2015). „Global flood toll to triple by 2030”. BBC. Приступљено 17. 5. 2015. 
  22. ^ Law, Beverly. „Carbon sequestration estimate in US increased – barring a drought”. www.eurekalert.org. AAAS. Приступљено 17. 5. 2015. 
  23. ^ Xiao, J; et al. (април 2011). „Assessing net ecosystem carbon exchange of U.S. terrestrial ecosystems by integrating eddy covariance flux measurements and satellite observations”. Agricultural and Forest Meteorology. 151 (1): 60—69. Bibcode:2011AgFM..151...60X. doi:10.1016/j.agrformet.2010.09.002. 
  24. ^ Famiglietti, J; Rodell, M (14. 6. 2013). „Water in the Balance”. Environmental Science. 340 (6138): 1300—1301. Bibcode:2013Sci...340.1300F. PMID 23766323. S2CID 188474796. doi:10.1126/science.1236460. 
  25. ^ Freeman, Andrew (22. 5. 2015). „Weather Whiplash: Texas Goes From Extreme Drought to Floods in 3 Weeks”. Mashable.com. Приступљено 30. 5. 2015. 
  26. ^ Schwartz, John (27. 5. 2015). „Scientists Warn to Expect More Weather Extremes”. New York Times. Приступљено 30. 5. 2015. 
  27. ^ Soil fertility limits forests' capacity to absorb excess CO2, 18. 5. 2001 
  28. ^ Schlesinger, W.; Lichter, J. (24. 5. 2001). „Limited carbon storage in soil and litter of experimental forest plots under increased atmospheric CO2”. Nature. 411 (6836): 466—469. Bibcode:2001Natur.411..466S. PMID 11373676. S2CID 4391335. doi:10.1038/35078060. 
  29. ^ Phillips, R.; Meier, I.; et al. (2012). „Roots and fungi accelerate carbon and nitrogen cycling in forests exposed to elevated CO2”. Ecology Letters. 15 (9): 1042—1049. PMID 22776588. doi:10.1111/j.1461-0248.2012.01827.x. 
  30. ^ Catharine Richert (7. 10. 2009), „PlantsNeedCO2.org claims that carbon dioxide is not a pollutant and is good for the environment”, PolitiFact 
  31. ^ Стаклена башта ботаничке баште Јевремовац у Београду Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016) Приступљено 7. 12. 2015.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Стаклена башта на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стаклена_башта&oldid=25654930”