Glaucomys volans

Из Википедије, слободне енциклопедије
Glaucomys volans
Glaucomys volans
Glaucomys volans
Статус угрожености:
Status iucn3.1 LC sr.svg
Нижи степен опасности - последња брига (IUCN 3.1)[1]
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Mammalia
ред: Rodentia
породица: Sciuridae
род: Glaucomys
Биномијална номенклатура
Glaucomys volans
Linnaeus, 1758
Екологија таксона

Glaucomys volans или летећа веверица је сисар из реда глодара и фамилије Sciuridae.

Glaucomys volans

Ова необична животиња ближа је слепом мишу него веверици, на коју много личи. Летећа веверица живи на дрвећу у Индонезији и на острвима у Тихом океану. Летеће веверице су мали до средње велики глодари који поседују велик китњаст реп, а тело им је "спљоштено". Такође, карактерише их и танка мембрана обрасла длаком, која се протеже између предњих и задњих екстремитета тако да омогућава овој врсти веверица да "лебди" и "лети" између грана. Постижу величине од 13 до 122 цм и тежине од 20 г до 2,5 кг. Њихово природно станиште је подручје шума, плантажа, паркова,... Распрострањене су на подручју Северне Европе, Северне, Јужне и Југо-источне Азије и Северне Америке. Облик и величина тела ових врста веверица у потпуности је прилагођена условима живота у шуми. То су витке животиње с израженим дугим екстремитетима и дугим китњастим репом. Добро развијени мишићи, поготово на екстремитетима,омогућују им добро пријањање и пењање уѕ дрвеће, а мембрана, која се према потреби може раширити између екстремитета, омогућава им "лет". У већине врста реп је спљоштен те им асистира приликом "лебдења" и усмерава у "лету".

Поседују велике очи и мале уши. Крзно им је мекано и густо. Постоје у неколико боја, као што су смеђа, сива, или с црним деловима на горњој страни тела. Већи примерци ове животињске врсте постоје и у светлим бојама и нијансама. Сви припадници ових врста веверица су ноћне животиње, које се ретко могу пронаћи на земљи. Већина врста показује изразиту територијалност. Сматра се да једна већа летећа веверица може "покривати" територију од 2,5 до 5 хектара.[2]

Угроженост[уреди]

Ова врста није угрожена јер има широко распрострањење. Летеће веверице успевају да побегну од непријатеља јер су брзе, окретне, пењу се уз дрво и далеко могу да одскоче. Главни непријатељи су јој: јастреб, сова, дивља мачка, ласица, ракун и змија. [3]

Распрострањење[уреди]

Летећа веверица (лат. Glaucomys volans) је присутна у Канади, Сједињеним Америчким Државама, Мексику, Хондурасу и Гватемали.[3]

Летећа веверица

Станиште[уреди]

Станишта врсте су листопадне шуме и мешовите шуме.[3]

Flying-squirrel.jpg

Начин живота[уреди]

Врста Glaucomys volans прави гнезда. Женка окоти 2-3 на југу а 3-4 младунца на северу ареала. Животиња се храни инсектима у пролеће, а орасима, воћем и семенкама у осталом делу године.[3]


Размножавање[уреди]

Letecaveverica 2.jpg

Паре се једном годишње, у рано пролеће или почетком лета. Женке формирају мале групе 20 дана пре рађања. Период гравидности је 40 дана. Oкоти се 2-6 младунаца који су слепи, глуви и розикасти. Телесна тежина на рођењу је између 3 и 5 грама. Младунче је потпуно прекривено крзном прве 2 недеље; очи почињу да им се отварају након 4 недеље старости. Период сазревања је око 8 недеља, са 60 дана постају отпорнији на природне услове и почињу да уче да лете. Мајка их надгледа и ако се деси да падну, врати их у гнездо. У почетку, она их учи како да полете и безбедно слете. Мужјаци не помажу у збрињавању младунчади. Када постану мало старији, крећу са мајком у ноћну шетњу и потрагу за храном. Мајка брине о њима до следећег пролећа.

Начин исхране[уреди]

Летеће веверице, што се исхране тиче, нису избирљиве. Једу скоро све: орахе, семенке, воће, лишајеве, печурке, млади изданке, инсекте, пауке, јаја и младе птице. Имају велике очи, и оштар вид. Такође имају истанчан слух и осетљиве бркове на основу којих бирају храну.




Подврсте[уреди]

Научници тренутно препознају 11 подврста Glaucomys volans:[4]

  1. Glaucomys volans Linnaeus, 1758 - United States north - eastern and Canada
  2. Glaucomys volans chontali Goodwin , 1961 - Oaxaca
  3. Glaucomys volans goldmani Nelson , 1904 - Chiapas and Guatemala
  4. Glaucomys volans guerreroensis Diersing , 1980 - Guerrero
  5. Glaucomys volans herreranus Goldman , 1936 - Veracruz
  6. Glaucomys volans madrensis Goldman , 1936 - Chihuahua
  7. Glaucomys volans oaxacensis Goodwin , 1961- Oaxaca
  8. Glaucomys volans hrast Bangs , 1896 - Florida and Georgia
  9. Glaucomys volans saturatus AH Howell , 1915 - United States,Florida and Georgia
  10. Glaucomys volans texensis A. H. Howell , 1915 - East Texas
  11. Glaucomys volans underwoodi Goodwin , 1936 - Honduras

Занимљивости[уреди]

Летеће веверице, захваљујући специјалним кожним мембранама које им повезују предње и задње ноге, могу да изведу продужене скокове са једног дрвета на друго чак и у дужини од 60 метара. Узимајући у обзир величину саме веверице која не прелази 60цм (без подједнако дугачког репа) закључује се да су летеће веверице у стању да прескоче сто пута већу дужину него што су саме дугачке.

Литература[уреди]

  • IUCN црвена листа угрожених врста, детаљнији подаци о врсти ((en))
  • Arbogast, B. S. (1999). Mitochondrial DNA phylogeography of the New World flying squirrels (Glaucomys): implications for Pleistocene biogeography. Journal of Mammalogy 80: 142-155.
  • Fox, D. & Mulheisen, M. (1999): Animal Diversity Web - Glaucomys volans. Accessed May 20, 2005.
  • Fridell, R. A. & Litvaitis, J. A. (1991). Influence of resource distribution and abundance on home-range characteristics of southern flying squirrels. Canadian Journal of Zoology 69: 2589-2593.
  • Mitchell, L. R.; Carlile, L. D. & Chandler, C. R. (1999). Effects of southern flying squirrels on nest success of red-cockaded woodpeckers. Journal of Wildlife Management 63: 538-545.
  • Sawyer, S. L. & Rose, R. K. (1985). Homing in and ecology of the southern flying squirrel Glaucomys volans in southeastern Virginia. American Midland Naturalist 113: 238-244.
  • Stapp, P.; Pekins, P. J. & Mautz, W. W. (1991). Winter energy-expenditure and the distribution of southern flying squirrels. Canadian Journal of Zoology 69: 2548-2555.
  • Stone, K. D.; Heidt, G. A.; Baltosser, W. H. & Caster, P. T. (1996). Factors affecting nest box use by southern flying squirrels (Glaucomys volans) and gray squirrels (Sciurus carolinensis). American Midland Naturalist 135: 9-13.
  • Stone, K. D.; Heidt, G. A.; Caster, P. T. & Kennedy, M. L. (1997). Using geographic information systems to determine home range of the southern flying squirrel (Glaucomys volans). American Midland Naturalist 137: 106-111.
  • Taulman, J. F. (1999). Selection of nest trees by southern flying squirrels (Sciuridae: Glaucomys volans) in Arkansas. Journal of Zoology 248: 369-377.

Референце[уреди]

  1. [1] Glaucomys volans База података укључује и доказе о ризику угрожености. ((en))
  2. Симонаи Жорж Монлаи, Дечје свезнање 3, Реци где је, 1973
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Црвена листа ((en))
  4. Glaucomys volans - Taxonomy and Nomenclature

Спољашње везе[уреди]