Дивља мачка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дивља мачка
Европска дивља мачка (Felis silvestris silvestris)
Европска дивља мачка
(Felis silvestris silvestris)
Статус угрожености:
Status iucn3.1 LC sr.svg
Нижи степен опасности - последња брига (IUCN 3.1)[1]
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Mammalia
ред: Carnivora
породица: Felidae
род: Felis
врста: F. silvestris
Биномијална номенклатура
Felis silvestris
Schreber, 1775
Пет подврста Felis silvestris поштујући изворе 2007 ДНК проучавања.
Пет подврста Felis silvestris поштујући изворе 2007 ДНК проучавања.
подврсте

видети текст

Екологија таксона

Дивља мачка (лат. Felis silvestris) је врста из фамилије мачака (Felidae).

Опис[уреди]

То је снажна животиња округле главе са кратком њушком и кратким ушима. У снажној вилици истичу се оштри очњаци. Тело јој је покривено густом длаком сиво-смеђе боје са ретким, попречним тамним пругама. Краћи, дебео реп има тамне прстенове и врх је увек тамно обојен. На предњим ногама има пет прстију, а на задњим четири који су са доње стране увек тамни. На прстима има оштре канџе које може да увуче. Груди и трбух су светлији и једнолично обојени. Већи мужјак нарасте до 80-90 cm у дужину (реп му је дуг до 37 cm), а може да буде тежак и до десет килограма.

Станиште и ареал[уреди]

Живи у шумама са пропланцима и ноћна је животиња. Лови пред вече или пред зору, када је гладна. Врло је опрезна, добро трчи, скаче и вере се по стаблима. Распрострањена је у средњој и јужној Европи. Угрожена је ловом због цењеног крзна.

Понашање[уреди]

Лови живи плен; мишеве, зечеве, веверице, кртице и друге мале животиње. Лови и птице, па чак и омање срне. Пари се крајем зиме. Крајем пролећа окоти до четири младунчета у скровишту међу камењем или у шупљем стаблу, ретко у жбуњу. Територијалне су животиње; територија им је тачно ограничена.

Ова звер је опасна и насртљива и може бити опасна по човека.

Подврсте[уреди]

Позивајући се на 2007 ДНК анализе, постоји само пет подврста:[2]

Ранији извори указују на много већи број подврста:

Литература[уреди]

  • Калезић М. 2000. год. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
  • Симоновић, Д. и сарадници. 1953. Природописни атлас СИСАРИ. Знање: Београд.
  • Животињско царство: албум-бојанка за 250 сличица; аутор текста Еуген Драгановић; Београд (2004)

Извори[уреди]

  1. ^ Cat Specialist Group (2002). Felis silvestris. 2006 IUCN црвена листа угрожених врста. IUCN 2006. Добављено: 5. маја 2006. База података укључује и доказе зашто је таксон последња брига
  2. ^ Driscoll, CA, et al (28. 6. 2007.). „The Near Eastern Origin of Cat Domestication“. Science 317 (5837): 519–523. DOI:10.1126/science.1139518. PMID 17600185. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Дивља мачка