Летећа веверица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Летеће веверице
Временски распон:
Рани Олигоцен — данас
Glaucomys sabrinus.jpg
Северна летећа веверица
(Glaucomys sabrinus)
Научна класификација
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Rodentia
Породица: Sciuridae
Потпородица: Sciurinae
Племе: Pteromyini
Brandt, 1855
Родови

Aeretes
Aeromys
Belomys
Biswamoyopterus
Eoglaucomys
Eupetaurus
Glaucomys
Hylopetes
Iomys
Petaurillus
Petaurista
Petinomys
Pteromys
Pteromyscus
Trogopterus
Neopetes[1]

Летећа веверица (лат. Pteromyini) је племе сисара које припада породици веверица (Sciuridae). Нису у стању да лете као птице или слепи мишеви, али захваљујући летној кожици (Patagium) у стању су да језде између крошњи дрвећа.

Опис[уреди]

Илустрација летеће веверице и њене летне кожице (Patagium)

Летећа веверица има аеродинамичне мембране. Предњи део мембране подупрт је хрскавицом која се протеже од ручног зглоба. Иако изгледа да се мембрана састоји од само два слоја коже, у склопу ње налази се и један танки слој мишића који овим веверицама омогућава да мењају лук мембране, чиме утичу на њене аеродинамичне карактеристике.

Летећа веверица

У лету, ова веверица изгледа као да је потпуно спљоштена. Када не лети, понекад се стиче утисак да на себи има сиви крзнени капут.Када лети, њен реп је усмерава у лету. Непосредно пре слетања на дрво, веверица отвара „падобран“ — то јест, заузима вертикални положај. Веома ретко се дешава да направи погрешну процену и падне на земљу. Просечна одрасла летећа веверица тешка је свега око 150 грама, а дугачка око 20 центиметара, не рачунајући реп. Уши су јој мале и без чуперака, тако да јој не отежавају лет.[2]

Станиште[уреди]

Летећа веверица насељава листопадно-четинарске шуме северних области које се протежу од Балтичког мора, преко руских тајги, па до Тихог океана. Изгледа да је захваљујући непрегледним сибирским шумама опстанак летеће веверице засигуран. Ова врста, попут других врста животиња које се гнезде у дрвећу, изгубила је услед крчења шума велики број места за гнежђење. У Финској, западном делу њеног станишта, летећа веверица је заштићена декретом који је донела Европска унија.

Размножавање[уреди]

Доба године за парење летеће веверице је пролеће и тада почињу припреме за прављење гнезда. Као гнездо може да послужи кућица за птице, уколико је доступна, или рупа у стаблу. Летећа веверица обично има више гнезда. Нека од њих служе као спремишта за храну, а друга као додатни простор за становање[3]. У касно пролеће или у рано лето, женка доноси на свет двоје или троје младунаца. Она их храни што значи да има пуно посла, чак и током дана. Новорођени младунци могли би стати на врх вашег прста. До краја јесени они стичу способност да лете.

Референце[уреди]

  1. ^ Daxner-Höck G. (2004). "Flying Squirrels (Pteromyinae, Mammalia) from the Upper Miocene of Austria". PDF Annalen des Naturhistorischen Museums in Wien 106A: 387–423.
  2. ^ JACKSON, Tom, The Illustrated Encyclopedia of Animals of the World : an expert reference guide to 840 amphibians, reptiles and mammals from every continent / Tom Jackson ; consultant Michael Chinery ; [illustrators Peter Barrett ... et al.]. - London : Lorenz Books, cop. 2008—512 str. :
  3. ^ TINBERGEN, Niko The animal in its world : explorations of an ethologist, 1932-1972.

Спољашње везе[уреди]